Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava: U 17 gradova/opština Vojvodine ne pruža se pravna pomoć građanima iako to zakon propisuje
Sutra se u svetu obeležava 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava. Poražavajuća je činjenica da na ovaj dan u čak 17 jedinica lokalne samouprave u Vojvodini ne samo da nije organizovano pružanje pravne pomoći građanima kako to zakon o lokalnoj samoupravi propisuje, već se pravna pomoć ni u kom obliku ne pruža.
Pokrajinski ombudsman je u toku 2013. godine realizovao istraživanje o pružanju pravne pomoći građanima od strane jedinica lokalne samouprave u Vojvodini. Podaci dostavljani od gradova/opština su konfuzni, nejasni i nesistematični, ali ukazuju na to da do današnjeg dana nije uspostavljena ujednačena praksa.
U čak 17 jedinica lokalne samouprave ne samo da nije organizovano pružanje pravne pomoći građanima kako to Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje, već se pravna pomoć ni u kom obliku ne pruža. Ovi podaci govore o tome da u tim jedinicama lokalne samouprave nije prepoznato ustavom garantovano pravo i poptreba građana da u raznim životnim situacijama ostvare pravo na neki oblik pravne pomoći. Uzimajući u obzir činjenicu da materijalna situacija velikog broja građana ne omogućava angažovanje advokata, nedostatak organizovanja pružanja pravne pomoći od strane gradova/opština je potpuno poražavajuće.
U preostalih 28 jedinica lokalne samouprave pružanje pravne pomoći organizovano je na različite načine. Treba istaći da je samo šest gradova/opština postupilo u skladu sa zakonskom odredbom o obavezi formiranja službe za pružanje pravne pomoći – Apatin, Bač, Novi Sad, Odžaci, Sremski Karlovci i Sombor. U šest jedinica lokalne samouprave pravna pomoć je organizovana sistematizovanjem posebnog radnog mesta za pružanje pravne pomoći građanima u nekoj od organizacionih jedinica gradske/opštinske uprave, u četiri na osnovu ugovora sa Advokatskom komorom, dok u šest, pravnu pomoć pruža opštinski javni pravobranilac. U tri jedinice lokalne samouprave pružanje pravne pomoći obuhvaćeno je opisom poslova nekog od radnih mesta u okviru jedne od organizacionih jedinica, u dve se pravna pomoć pruža na osnovu rešenja ili ovlašćenja načelnika uprave, a iz jedne opštine stigao je odgovor da pravnu pomoć pružaju svi zaposleni.
Najčešće zastupljeni oblici pružanja pravne pomoći prema dostavljenim podacima odnose se na najjednostavnije oblike: davanje pravnih saveta, informisanje o mogućnostima ostvarivanja prava i pisanje podnesaka. Broj složenijih oblika pružanja pravne pomoći kao što su sastavljanje ugovora i testamenata, ili zastupanje pred organima uprave i pravosudnim organima je gotovo zanemarljiv. Najporaznija je činjenica, međutim, da je i takva, minimalna pravna pomoć i dalje je nedostupna velikom broju građana.
Iako je Ustavom propisano da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna, ni nakon sedam godina od donošenja Ustava, takav zakon nije donet. Nema zakona koji bi detaljno definisao sadržaj pojma pravne pomoći, posebno besplatne pravne pomoći tzv. osetljivim grupama koje zbog lošeg imovinskog stanja nisu u mogućnosti da za sebe obezbede stručno zastupanje. Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći se od decembra nalazi na javnoj raspravi, a njegovo donošenje može se očekivati tokom 2014. godine.
Imajući u vidu da je članstvo u Evropskoj uniji strateško opredeljenje Republike Srbije, Pokrajinski ombudsman podseća i na reči zapisane u Povelji Evropske unije iz 2000. godine: “Svakome treba pružiti mogućnost da bude savetovan, branjen i zastupan, a da se onima koji nemaju dovoljno sredstava, mora učiniti dostupnom pravna pomoć u meri koja je neophodna da bi im se obezbedio efikasan pristup pravdi”.
Istraživanje u celosti možete preuzeti ovde.