Интеграција је двосмеран процес

У Србији не постоји артикулисана мањинска политика, па зато и не треба да се чудимо што се суочавамо са проблемом интеграције. Интеграција је двосмеран процес, она се не тиче само припадника националних мањина, него и припадника националне вецине. Све док се проблем интеграције буде сводио само на питање мањина, србијанско друштво ће се суочавати са мноштвом проблема, истакнуто је на конференцији „Унапређење мањинске политике у Републици Србији – у корак са интеграцијом“, коју је јуче, у Ковачици, организовао Форум за етничке односе. У раду конференције учествовали су, поред представника Покрајинског омбудсмана – Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинске омбудсманке и Еве Вукашиновић, заменице задужене за заштиту права националних мањина, и представници националних савета, представници Одбора за људска и мањинска права и равноправност Народне скупштине Републике Србије, представници Заштитника грађана и Канцеларије Високог комесара ОЕБС-а за националне мањине, те активисти грађанских удружења.

Расправљајући о учешћу припадника мањина у јавном животу, образовању, култури и употреби језика, учесници конференције су указали на читав низ проблема који отежавају процесе интеграције. У свом уводном излагању Ева Вукашиновић је маркирала неколико таквих проблема – непризнавање вишеструких идентитета, манипулације идентитетском припадношћу, одбојност према билингвалном образовању, игнорисање националних савета приликом расподеле средстава на конкурсима, питање имовине националних савета, пошто Закон о јавној својини не препознаје националне савете као титуларе својине, утицај политичких актера на информисање, примену тзв. афирмативних мера - наиме, да ли свака мањина може рачунати да ће се у њеном случају примењивати сви инструменти из репертоара позитивних мера или би њихова примена морала бити селективна и зависна од бројности дате мањине, њене организације и утицаја, те мистификације у вези са унапред резервисаним местима у парламенту Србије за припаднике хрватске мањине. По мишљењу заменице Покрајинског омбудсмана није могуће избећи политизацију националних савета, али се зато може поставити питање да ли национални савети, у вршењу својих надлежности, функционишу у складу са најбољим интересима националне заједнице или у складу са партијским интересима. Она је поставила и питање шта значи формулација да ће се приликом запошљавања у јавним службама водити рачуна о одговарајућој заступљености припадника мањина. Не може се у систематизацији радних места национална припадност навести као један од услова, јер би то, како је упозорила, водило дискриминацији, стога треба инсистирати на познавању језика националне мањине.

Ни други учесници конференције нису пропустили прилику да укажу на још неке проблеме. Рецимо, на невидљивост мањина у медијима, на присуство националног ексклузивизма у културном простору, на недовољно присуство културних садржаја мањина у раду институција културе, непознавање језика етничке већине, али исто тако и језика мањине, тамо где је она у већини и где је њен језик у службеној употреби, на конфузију у службеној употреби језика и мањак уџбеника на језицима мањина, на проблем нострификације диплома, те проблеме у финансирању. Када је о овом последњем проблему реч, на скупу је истакнуто да се мора направити озбиљна анализа финансирања мањинских политика, као и да се у оквиру те анализе мора одговорити на питање шта је са средствима намењеним Декади Рома, као и средствима намењеним за прихват повратника.  

Сви горе наведени проблеми отежавају процесе интеграције и удаљавају Србију од добро уређеног и високоинтегрисаног друштва, слабе социјалну кохезију, подривају поверење у државне институције, нарушавају осећај заједничке припадности и, у случају радикализације, могу довести у питање стабилност друштва. У њиховом превазилажењу, представници државе, мањина и цивилног друштва се могу ослонити и практичне упуте потражити у Љубљанским смерницама за интеграцију разноликих друштава. Реч је о документу који је 2012. године продуцирала канцеларија Високог комесара ОЕБС-а за националне мањине, а који субјектима политичког одлучивања нуди низ практичних савета о томе како да креирају и воде политику која олакшава и подстиче интеграцију разноликих друштава. 

Конференција „Унапређење мањинске политике у Републици Србији – у корак са интеграцијом“ наставља са својим радом у Темерину, где ће се данас расправљати о положају и интеграцији мађарске националне мањине у Републици Србији. Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, реферираће о учешћу представника мађарске мањине у јавном животу у Србији.