Integracija je dvosmeran proces

U Srbiji ne postoji artikulisana manjinska politika, pa zato i ne treba da se čudimo što se suočavamo sa problemom integracije. Integracija je dvosmeran proces, ona se ne tiče samo pripadnika nacionalnih manjina, nego i pripadnika nacionalne vecine. Sve dok se problem integracije bude svodio samo na pitanje manjina, srbijansko društvo će se suočavati sa mnoštvom problema, istaknuto je na konferenciji „Unapređenje manjinske politike u Republici Srbiji – u korak sa integracijom“, koju je juče, u Kovačici, organizovao Forum za etničke odnose. U radu konferencije učestvovali su, pored predstavnika Pokrajinskog ombudsmana – Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinske ombudsmanke i Eve Vukašinović, zamenice zadužene za zaštitu prava nacionalnih manjina, i predstavnici nacionalnih saveta, predstavnici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost Narodne skupštine Republike Srbije, predstavnici Zaštitnika građana i Kancelarije Visokog komesara OEBS-a za nacionalne manjine, te aktivisti građanskih udruženja.

Raspravljajući o učešću pripadnika manjina u javnom životu, obrazovanju, kulturi i upotrebi jezika, učesnici konferencije su ukazali na čitav niz problema koji otežavaju procese integracije. U svom uvodnom izlaganju Eva Vukašinović je markirala nekoliko takvih problema – nepriznavanje višestrukih identiteta, manipulacije identitetskom pripadnošću, odbojnost prema bilingvalnom obrazovanju, ignorisanje nacionalnih saveta prilikom raspodele sredstava na konkursima, pitanje imovine nacionalnih saveta, pošto Zakon o javnoj svojini ne prepoznaje nacionalne savete kao titulare svojine, uticaj političkih aktera na informisanje, primenu tzv. afirmativnih mera - naime, da li svaka manjina može računati da će se u njenom slučaju primenjivati svi instrumenti iz repertoara pozitivnih mera ili bi njihova primena morala biti selektivna i zavisna od brojnosti date manjine, njene organizacije i uticaja, te mistifikacije u vezi sa unapred rezervisanim mestima u parlamentu Srbije za pripadnike hrvatske manjine. Po mišljenju zamenice Pokrajinskog ombudsmana nije moguće izbeći politizaciju nacionalnih saveta, ali se zato može postaviti pitanje da li nacionalni saveti, u vršenju svojih nadležnosti, funkcionišu u skladu sa najboljim interesima nacionalne zajednice ili u skladu sa partijskim interesima. Ona je postavila i pitanje šta znači formulacija da će se prilikom zapošljavanja u javnim službama voditi računa o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika manjina. Ne može se u sistematizaciji radnih mesta nacionalna pripadnost navesti kao jedan od uslova, jer bi to, kako je upozorila, vodilo diskriminaciji, stoga treba insistirati na poznavanju jezika nacionalne manjine.

Ni drugi učesnici konferencije nisu propustili priliku da ukažu na još neke probleme. Recimo, na nevidljivost manjina u medijima, na prisustvo nacionalnog ekskluzivizma u kulturnom prostoru, na nedovoljno prisustvo kulturnih sadržaja manjina u radu institucija kulture, nepoznavanje jezika etničke većine, ali isto tako i jezika manjine, tamo gde je ona u većini i gde je njen jezik u službenoj upotrebi, na konfuziju u službenoj upotrebi jezika i manjak udžbenika na jezicima manjina, na problem nostrifikacije diploma, te probleme u finansiranju. Kada je o ovom poslednjem problemu reč, na skupu je istaknuto da se mora napraviti ozbiljna analiza finansiranja manjinskih politika, kao i da se u okviru te analize mora odgovoriti na pitanje šta je sa sredstvima namenjenim Dekadi Roma, kao i sredstvima namenjenim za prihvat povratnika.  

Svi gore navedeni problemi otežavaju procese integracije i udaljavaju Srbiju od dobro uređenog i visokointegrisanog društva, slabe socijalnu koheziju, podrivaju poverenje u državne institucije, narušavaju osećaj zajedničke pripadnosti i, u slučaju radikalizacije, mogu dovesti u pitanje stabilnost društva. U njihovom prevazilaženju, predstavnici države, manjina i civilnog društva se mogu osloniti i praktične upute potražiti u Ljubljanskim smernicama za integraciju raznolikih društava. Reč je o dokumentu koji je 2012. godine producirala kancelarija Visokog komesara OEBS-a za nacionalne manjine, a koji subjektima političkog odlučivanja nudi niz praktičnih saveta o tome kako da kreiraju i vode politiku koja olakšava i podstiče integraciju raznolikih društava. 

Konferencija „Unapređenje manjinske politike u Republici Srbiji – u korak sa integracijom“ nastavlja sa svojim radom u Temerinu, gde će se danas raspravljati o položaju i integraciji mađarske nacionalne manjine u Republici Srbiji. Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, referiraće o učešću predstavnika mađarske manjine u javnom životu u Srbiji.