Јавно представљање извештаја - Постојеће могућности заштите људских права недовољно се користе

Извештај Покрајинског омбудсмана за 2010. годину представлјен је на данашњој конференцији за новинаре уприличеној како би се јавност поближе упознала са стањем у области лјудских права у АП Војводини, као и прошлогодишњим искуствима грађана/ки који су се обраћали институцији Покрајинског омбудсмана тражећи пут ка остваривању или заштити својих права.

Покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих оценила је да је степен остваривања лјудских права у АП Војводини на задоволјавајућем ниову, те да 866 поступака вођених по представкама грађана овој институцији указује превасходно на повећану свест грађана/ки о потреби да своја права заштите на законом предвиђен начин, а не на то да је у 2010. години у односу на претходни период, повећан број случајева кршења права грађана од стране органа управе. Грађани/ке су највише притужби у 2010. години имали на рад органа јединица локалне самоуправе и републичких органа, а најмање су се жалили на покрајинске органе. Узроке повреде права треба тражити пре свега у немотивисаности за квалитетан рад запослених у органима управе због ниских личних примања, као и општег недостатка средстава за стручно усавршавање, што за последицу има недоволјну стручност запослених. „Места за унапређење рада и омогућавање већег степена остваривања и заштите лјудских права има у свим сегментима друштва, а похвално је да се највећи број повреда права од стране органа управе откалања још у току самог поступка вођеног од стране Покрајински омбудсман,“ истакла је омбудсманка Мушкиња Хајнрих.

О посебним областима заштите лјудских права говорили су и сви заменици Покрајинског омбудсмана. Заменица за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић је истакла да су 2010. годину обележили избори за националне савете националних мањина и почетак примене прописа који су значајни за заштиту права националних мањина. У вези четири области које су клјучне за остваривање права припадника националних мањина - образовања, културе, информисања и службене употребе језика и писама – оценила је да је постојећи институционални и правни оквир за остваривање ових права задоволјавајући, али да је примена прописа у пракси неуједначена и селективна. У извештајном периоду велика пажња била је посвећена раду на терену, односно непосредном сусрету са грађанима. Захвалјујући оваквом начину рада током 2010. године значајно је повећан број притужби из ове области, а повећан је и број издатих мишлјења и препорука у односу на претходне године. „Органи управе су у високом проценту извршили препоруке и мишлјења Покрајинског омбудсмана у области заштите права националних мањина,” посебно је истакла заменица Вукашиновић.

Осим редовног праћења стања дечјих права у области здравствене и социјалне заштите, образовања и културе, заменица за заштиту права детета Марија Кордић посебно значајним за рад институције Покрајинског омбудсмана у овој области током 2010. године сматра истраживање степена остваривања права средњошколаца/ки у ученичким домовима у АП Војводини, као и учешће институције у истраживању о доступности правде деци које је покренуо Савет Европе како би се институције у землјама чланицама учиниле доступнијима деци и младима. Ученици/е смештени у домове задоволјни су стањем у њима, као и чињеницом да активно учествују у свим аспектима остваривања својих права. Међутим, забрињавајућа је чињеница да услед економске кризе све више деце у Војводини остаје ван система домова, нарочито оне из маргинализованих друштвених група, те да поједини велики образовни центри немају овакве домове који би допринели повећању ученичког стандарда.

„Област равноправности полова се у пракси најчешће бави остваривањем и кршењем права жена, будући да су оне највећа друштвено маргинализована група како код нас, тако и у свету. Рад институције Покрајинског омбудсмана у 2010. години у области равноправности полова потврђује ову чињеницу, као и то да жене у Војводини највише проблема у остваривању својих права имају приликом запошлјавања, на радном месту, као и са насилјем у породици,” навела је заменица за равноправност полова Даница Тодоров. Након што је утврдила да формулари Националне службе за запошлјавање за евидентирање незапослених нису родно осетлјиви, институција Покрајинског омбудсмана је у сарадњи са институцијом Повереника за заштиту равноправности овој служби упутила препоруку како би се отклониле неправилности и предупредиле далје могућности за дискриминацију по основу пола, односно рода приликом запошлјавања. Осим што се бавила питањем остваривања права жена по основу материнства, истраживање институције о доступности здравствене заштите женама у војвођанским домовима здравлја показало је да се ситуација није значајно порменила у односу на 2008. годину. Женама, нарочито онима из мањих средина, су и далје недоволјно доступни како гинеколози, тако и други специјалистички прегледи попут мамографије или лабораторијских услуга.

„Основни узрок недоволјне могућности остваривања лјудских права лица у установама затвореног типа, попут затвора и притвора, лежи у њиховој пренаселјености. Надлежни органи као разлог за то наводе недостатак материјалних средстава. Међутим, институција Покрајинског омбудсмана је у више наврата истицала да овај разлог, упркос солидном правном оквиру, законодавца не ослобађа одговорности за остваривање права лица лишених слободе уколико се она за заштиту својих права обрате међународним инстанцама,” истакао је заменик за опште надлежности Стеван Арамбашић. „Душевно оболела лица су такође у врло незавидном положају јер најчешће нису у ситуацији да сама укажу на то ко и како крши њихова права, те се стога институција покрајинског омбудсмана бави и овом друштвеном групом,” рекао је заменик Арамбашић. У случају старијих особа посебан проблем представлја непостојање механизма надзора над домовима за старе који су у приватном властништву, а што отвара простор за бројне злоупотребе и потенцијално кршење права ове категорије грађана/ки, све бројније у Војводини. Прихватилиште за социјално угрожене особе и бескућнике не постоји у чак 80 одсто локаних самоуправа, а овим проблемом нарочито су погођене градске средине.

„Грађани/ке Војводине институцији Покрајинског омбудсмана највише се жале на кршење права из тзв. друге генерације лјудских права, а то су она у економско-социјалној сфери. У време кризе и транзиције нема изгледа да ће се то ускоро променити. Грађани/ке се највише жале и на поступке и области које захтевају системски приступ и време: судски поступци – над којим омбудсмани нигде у свету немају надлежност - трају годинама и тиме обесмишлјавају систем заштите права грађана/ки, док питање повраћаја землјишта, односно реституције још увек законски није адекватно решено. Нови закон у области грађевинарства обећава солидна решења, али он тек треба да заживи. У међувремену, грађани/ке се у све већем броју жале на немогућност остваривања права управо у овим областима, ” заклјучио је заменик за опште надлежности Драгомир Секулић.

Извештај Покрајинског омбудсмана за 2010. годину, као и сви посебни извештаји и истраживања, доступни су на сајту институције.