Мултикултуралност савремених друштава данас је подразумевана чињеница. Пут до ове спознаје, као и њених импликација у свакодневном животу лјуди био је – и још увек јесте - дуг и сложен процес. Највећи изазов конструктивном развоју друштава одувек је представлјало стање свести о односу према његовим различитостима.
Живот у глобализованом свету данашњице намеће потребу за јединственим системима комуникације и позитивним животним обрасцима који би били разумлјиви и прихватлјиви свима, без обзира на њихове индивидуалне или колективне разлике. Са друге стране, потреба за очувањем самосвојности и идентитета – културног, родног, социјалног или неког другог – у таквом свету је велики изазов. Стога се често управо културном идентитету, са његовим етничко-националним, језичким, верским и традиционалним обележјима, приписује негативна конотација различитости: она која лјуде дели на основу разлика, уместо да их спаја на основу сличности и заједничких искустава.
Држава је дужна да својом политиком, конкретним мерама и активностима које предузима допринесе мултикултуралности свог друштва и унапреди је на највиши могући ниво. То је дуготрајан и сложен процес који захтева стручност и посвећеност остваривању поставлјеног цилја. Определјење једне државе за политику мултикултуралности и њен допринос њеном развијању најчешће се посматра кроз призму положаја, права и слобода националних мањина у землји. Република Србија је мултикултурална држава, а у АП Војводини мултикултуралност је најизраженија и најприметнија. У Војводини данас живе припадници/е више од 27 националних заједница. Етничка, па самим тим и културална разноликост грађана/ки Војводине, припадника/ца различитих националних заједница и њихова међусобна интеракција свакодневно обогађује њихов живот, а да тога најчешће нису ни свесни. Мултикултуралност овог подручја представлја пре свега значајан потенцијал наше землје и неизмерно богатство, а не камен спотицања, те је у том контексту треба неговати и развијати. Имајући у виду прописе којима су уређени положај, права и слободе припадника националних мањина, наша држава је изразила свој став да омогући и подржи њихове припаднике/це да негују и унапређују свој културни идентитет. У цилју очувања свог културног идентитета, припадници/е националних заједница могу и треба да уживају читаву лепезу различитих права. Међутим, познато је такође да се у пракси ниво остваривања њихових права разликује у зависности од конкретног права које се остварује, па чак и дела наше землје у којој се оно остварује. Институција Покрајинског омбудсмана својим свакодневним радом, контролом законитости и правилности поступања покрајинских и локалних органа управе, пружа подршку разним пројектима и сарађује са националним саветима националних мањина и невладиним сектором. Тиме настоји да допринесе повећању нивоа остваривања права припадника националних заједница и на тај начин да свој допринос и подршку развијању мултикултуралности нашег друштва.
Међународни дан културне разноликости, дијалога и развоја обележава се широм света од 2003. године. Овај дан све народе и државе треба да подсети да су „културна права интегрални део лјудских права, која су универзална, неделјива и међусобно зависна,“ како се наводи у члану 5 Универзалне декларације о културној разноликости УНЕСКО-а.
Наглашавајући да су лјудска права оно што све грађане/ке света повезује у њиховим различитостима, институција Покрајинског омбудсмана скреће пажњу јавности Војводине и Србије да друштвено одговорно остваривање сопствених лјудских права подразумева и уважавање и поштовање права других, маколико различитима се она на први поглед чинила.
