Истраживање о примени принципа родне равноправности на локалном нивоу: Занемаривање законске обавезе
Најновије истраживање институције Покрајинског заштитиника грађана - омбудсмана у области равноправности полова односи се на примену принципа родне равноправности у Војводини на локалном нивоу у 2015. години.
Нажалост, локални органи управе не придају овом питању довољан значај, о чему сведочи податак да безмало половина - 42 одсто јединица локалне самоуправе није ни доставило тражене податке. У преосталим градовима и општинама родном равноправношћу формално се баве стална радна тела, најчешће комисија и савета, а у 52 одсто од укупно 27 јединица локалне самоуправе које су доставили податке, осим радних тела постоји особа запослена у локалној управи задужена, између осталог, и за област родне равноправности. Само у четири јединице локалне самоуправе обухваћене истраживањем постоје запослени који се баве искључиво овом облашћу.
Родно осетљив буџет усвојен је у свега 13 одсто градова и општина које су доставиле податке, док у 38 одсто њих није усвојен, а девет одсто се припрема да га усвоји. На то колико је овај аспект примене принципа родне равноправности и стварања једнаких могућности за жене и мушкарце запостављен на локалном нивоу говори и податак да на ово питање није одговорило чак 40 одсто општина и градова обухваћених истраживањем.
Само пет јединица локалне самоуправе је навело да приликом усвајања планова и других аката, након претходно спроведене родне анализе, разматра утицај мера и активности на жене и мушкарце. Поређења ради, у истраживању 2012. године, 42 одсто локалних самоуправа одговорило је да органи управе током усвајања развојних планова и других аката разматрају утицај мера и активности на остваривање једнаких могућности.
У више од четвртине градова/општина примењују се квоте за мање заступљени пол у случају несразмерне заступљености припадника и припадница оба пола на руководећим положајима, али у истом проценту сматрају да за тим не постоји потреба, док су у девет одсто свесни те потребе, али ову меру не примењују. Стога не изненађују подаци да је, на пример, међу директорима јавних предузећа двоструко више мушкараца него жена. Међу члановима градских и општинских већа било је пре последњих избора готово четири пута више мушкараца. Градоначелнице или председнице општина имале су свега четири јединице локалне самоуправе, а само две жене биле су председнице скупштине града или општине.
На основу података из 2015. године у поређењу са 2012. годином намеће се закључак да се поштовању принципа родне равноправности придаје све мање значаја, не само у погледу остваривања законских одредби, него и стварног унапређења равноправности жена и мушкараца. Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да јединице локалне самоуправе имају обавезу да обезбеђују равноправност полова и стварају једнаке могућности, што према Закону о равноправности полова, подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на њихов положај. Тим законом прописана је и обавеза органа управе да развијају политику једнаких могућности у свим областима друштвеног живота и предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду.
