Poseta Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Okružnom zatvoru u Novom Sadu: Uslovi zadovoljavajući, unaprediti programe resocijalizacije
Tokom današnje posete pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića Okružnom zatvoru u Novom Sadu zaključeno je da se prava osuđenih i pritvorenih lica poštuju, a da stručne službe postupaju u skladu sa propisima. Poseta je sprovedena u skladu sa nadležnošću institucije da nadgleda i prati primenu međunarodnih ugovora, standarda i propisa iz oblasti ljudskih prava i na osnovu prikupljenih informacija predlaže mere za poboljšanje stanja u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava. Naročita pažnja posvećena je položaju maloletnih lica koja se nalaze u pritvorskoj jedinici, kao i opštim uslovima smeštaja, bezbednosti i dostupnosti usluga zdravstvene zaštite i u tom smislu u radu Okružnog zatovora nisu utvrđene nikakve nepravilnosti.
Delimično rasterećenje smeštajnih kapaciteta u ovoj ustanovi primetno je u odnosu na raniji period, što samo po sebi obezbeđuje povoljnije uslove za izvršenje, odnosno izdržavanje kazne zatvora. Trenutno brojno stanje lica na izdržavanju kazne zatvora vodi i boljim higijenskim uslovima, povoljnijim mogućnostima realizacije tretmana, ali i lakšem sprovođenju bezbednosnih mera. Uprkos tome, postojeći broj zasposlenih, naročito pripadnika Službe za obezbeđenje, ocenjen je kao nedovoljan, pogotovo ukoliko ova ustanova teži podizanju standarda rada.
Arhitektonska i materijalna ograničenja predstavljaju višedecenijski izazov u pogledu uslova smeštaja osuđenih lica. Uprkos tome, izvesni pomaci učinjeni su time što su poboljšani uslovi u sanitarnim čvorovima, što je doprinelo i povećanju stepena opšte higijene u ustanovi. Sa druge strane, pojedini izazovi u vezi sa održavanjem odgovarajućeg stepena higijene u Okružnom zatvoru odraz su neadekvatnog odnosa osuđenih lica prema uslovima u ovom zatvoru. To se najpre uočava u njihovom odonosu prema potrebi očuvanja materijalnih dobara i sanitarnih prostorija, ali i održavanju lične higijene i brizi o sopstvenom zdravlju.
U pogledu poštovanja prava osuđenih lica, njihove diskriminacije po bilo kom osnovu ili primene mera prinude kao načina očuvanja bezbednosti nisu uočene nepravilnosti u postupanju ustanove, a zaposleni se prema pritvorenim i licima na izdržavanju kazne, odnose korektno i na propisani način. Na odsustvo diskriminacije i korektno postupanje prema licima na izdržavanju kazne zatvora ukazuju i dostupnost pravnih lekova i njihova neometana korespodencija, učešće u tretmanu, uslovi smeštaja i način sprovođenja mera bezbednosti, kao i činjenica da su obaveštenja istaknuta na jezicima koji su u službenoj upotrebi na teritoriji Grada Novog Sada.
Zdravstvena zaštita lica koja borave u ustanovi takođe je ocenjena kao zadovoljavajuća, a po pitanju postupanja zdravstvenih ustanova u urgentnim slučajevima osuđenici na usluge sistema zdravstvene zaštite u proseku čekaju mnogo kraće nego što je to slučaj sa ostalim građanima. Probleme u ovom segmentu rada Okružnog zatvora, kao što je ranije pomenuto, predstavlja prvenstveno odnos lica na izdržavanju kazne zatvora prema sopstvenom zdravlju, pri čemu je uočeno njegovo zanemarivanje i ispoljavanje rizičnog ponašanja, prvenstveno praksa nedozvoljenog tetoviranja, koja ih izlaže izuzetno visokom riziku od infektivnih bolesti.
Delimični nedostaci uočeni su u pogledu radnog angažovanja lica na izdržavanju kazne zatvora. Najveći broj osuđenih lica nalazi se u zatvorenom odeljenju, te je broj uposlenih među njima disproprocionalno mali. Razlog za to je, sa jedne strane, formalnopravne prirode jer propisi ne predviđaju rad kao obavezni deo procesa prevaspitanja osuđenih lica. Sa druge strane, dostupnost poslova unutar ustanove je prilično ograničena. Uprkos periodičnom radnom angažovanju manjeg broja lica, postojeće stanje im ne nudi obuku za zanimanja koja su tržišno kurentna. Ovo je naročito važno jer se ovom okolnošću otežavaju aktivnosti socijalne reintegracije osuđenih lica po isteku kazne zatvora, kao i njihova mogućnost zapošljavanja.
Izvesna ograničenja postoje i u pogledu tretmanskih sadržaja, odnosno samog procesa resocijalizacije. Uprkos tome što su u Okružnom zatvoru u Novom Sadu dostupni različiti korektivni programi, njihova teorijska utemeljenost, kao i efektivnost mora u višem stepenu pratiti naučne i stručne standarde. Pored činjenice da je oko 70 odsto lica na izdržavanju kazne u ovoj ustanovi osuđeno za imovinske delikte, čini se da se više mora učiniti u pogledu prilagođavanja tretmana ovoj populaciji. Međutim, izvesni pomaci postoje, budući da su pojedinačni koraci na nivou Okružnog zatvora u Novom Sadu, kao primer dobre prakse za druge ustanove, preduzeti u specijalizovanoj obuci zaposlenih, a u kontekstu tretmana počinilaca nasilja u porodici. Primena ovakvih tretmana povećava i nadu žrtava ove vrste nasilja da će njegovi počinioci po izlasku iz zatvora biti spremni da se suoče sa životnim izazovima, ali i da nasiljem neće više ugrožavati nikoga.
Izuzev dostignutog nivoa ostvarivanja prava osuđenih, u svetlu napora nadležnih institucija usmerenih ka suzbijanju i sprečavanju kriminaliteta, ubuduće je potrebno razmišljati i o razvijanju svesti osuđenih lica i njihove odgovornosti prema društvenoj zajednici. Visoki troškovi izvršenja krivičnih sankcija, kao i primetno visoka stopa recidivizma u Srbiji, nameću pitanje efikasnosti postojećeg sistema, odnosno tretmana osuđenih lica. Zatvori svakako ne treba da budu mesto sile i prinude, ali je potrebno preispitati njegovu ulogu u procesu resocijalizacije lica koja su u njima odslužila kaznu na način koji će, sa jedne strane, svim građanima garantovati bezbednost, a sa druge strane licima koja su nekada bila osuđena za krivična dela omogućiti da postanu funkcionalni članovi društva. Tek stvarna socijalna reintegracija lica koja su odslužila kaznu zatvora i prevencija ponovnog činjenja krivičnih dela predstavljaće najviši mogući nivo poštovanja prava i zaštite njihovih učinilaca, kao i njihovih porodica, ali i svih građana Vojvodine i Republike Srbije.
