Odjeci Međunarodne naučne konferencije „Sloboda, bezbednost: pravo na privatnost”: Pravo na privatnost nedovoljno zaštićeno

Nismo svesni koliko je podataka o nama dostupno raznim institucijama. Pravo na privatnost smo lepo definisali, ali je ono, kad izostane efikasna zaštita, samo puka proklamacija, izjavio je na prošlonedeljnoj konferenciji „Sloboda, bezbednost: pravo na privatnost” Šućko Baković, zaštitnik ljudskih prava  i sloboda iz Crne Gore. On je, učestvujući na okruglom stolu „Pravo na privatnost iz ugla ljudskih prava i sudske zaštite”, u nastavku svog izlaganja naglasio da:

- Napredujemo u legislativi, ali ne i u praksi. Preuzimamo vrednosti i institute evropskog prava, ali smo zadržali staru logiku delovanja.

I ostali učesnici u debati – ombudsmani ili njihovi zamenici iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Albanije, Makedonije, Vojvodine, kao i sudije, novinari i predstavnici civilnog društva  -  bili su sličnog mišljenja: prisustvujemo pravoj invaziji na privatnost, a ta invazija otvara mogućnosti za razne zloupotrebe, od krađe podataka i raznih manipulacija do iznude. 

- Ono što mene plaši su zloupotrebe podataka. Kakve su bezbednosne provere prošli ljudi koji imaju uvid u naše podatke i koji ih koriste, prof. dr Ljubinko Mitrović, ombudsmen Bosne i Hercegovine.

Pored ovog, postavljena su još neka pitanja, itekako važna za zaštitu privatnosti. Na primer, da li podatke do koji smo došli u postupanju možemo da dajemo drugim institucijama i organima, a naročito onima za čiji smo nadzor nadležni? Da li je i koliko prisustvo ombudsmana u medijima i pritisak preko javnosti efikasan? Koliko je i zašto je anonimizacija podataka važna? Kako ostvariti balans između bezbednosti i prava na privatnost?

Pravo na privatnost je izuzetno važno, podsetio je Nanad Vujić, iz Pravosudne akademije, ali se razgovor o njemu  ne može svesti samo na zaštitu podataka o ličnosti. Pored toga, važno je i pitanje o čijoj je privatnosti reč. Ako je reč o privatnosti deteta, onda ono, po Vujićevim rečima, ima prednost u odnosu na pravo javnosti da zna.

Mediji koji ne poštuju pravo na privatnost, ne poštuju ni istinu, naglasila je dr Zorica Mršević, iz Instituta društvenih nauka. Ona je dodala da privatnost narušava i ono što danas eufemistički nazivamo post-istinom, pa je izrazila bojazan da ćemo biti u ozbiljnoj nevolji, ako koncept post-istine uđe u institucije. Po rečima Aleksandre Petrović, novinarke Politike, u radu okruglog stola trebalo je da učestvuje i više ljudi iz medija.

Činjenica je da mediji krše pravo na privatnost, ali oni u tome nisu usamljeni.  Dr Jovan Ćirić, sudija Ustavnog suda Srbije, podsetio je i na reči Endija Vorhola da danas svako može imati svojih nekoliko minuta slave. A u svetu u kome svako želi postati slavan, pa makar i nekoliko minuta, pravo na privatnost, onako kako su ga još u XIX veku definisali američki pravnici Voren i Brandajs –kao pravo da budemo ostavljeni na miru – izgleda da više ne važi.

Rasprava na okruglom stolu ipak bi se mogla rezimirati optimističnim zaključkom. Činjenica je da se na privatnost atakuje sa svih strana, kao što je i činjenica da se ljudska prava i slobode, naročito nakon 11. septembra, ograničavaju čestim pozivanjem na bezbednost. Sve su to neprijatne činjenice, ali rešenja, po mišljenju učesnika okruglog stola, treba tražiti u preciznom pravnom normiranju, uspešnom balansu između ljudskih prava, prava na privatnost i bezbednosti, promovisanju kulturnih obrazaca koji ističu vrednost i važnost privatnosti, te istrajnom građanskom angažmanu.

Održavanjem okruglog stola privedena je kraju dvodnevna Međunarodna naučna konferencija „Sloboda, bezbednost: pravo na privatnost”, koju su u Novom Sadu organizovali Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i beogradski Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. Održavanje konferencije, koja je okupila oko 130 učesnika iz 13 zemalja, podržali su Pravosudna akademija i Organizacija za bezbednost i saradnju – Misija u Srbiji.