Постоји потреба за заједничким омбудсманом
Свој јучерашњи боравак у Сенти проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, започео је посетом Општој болници Сента, а окончао га је разговором са представницима локалне самоуправе и цивилног друштва. У разговору су учествовали и представници локалних самоуправа из Аде и Кањиже, као и председник Удружења локалних омбудсмана Србије. Њихово присуство није било случајно, пошто је посета Сенти организована, како је нагласио покрајински омбудсман, са циљем да се иницира оснивање, ако не локалног омбудсмана у свакој од ове три општине, а онда барем заједничког омбудсмана, као и да се стекне увид у стање људских права и допринесе, у мери у којој је то могуће, њиховом унапређењу. Један од начина да се стандарди унапреде је едукација запослених у локалној самоуправи о људским правима. Спремност покрајинског омбудсмана да ту едукацију организује прихваћена је са задовољством.
Предлог о оснивању заједничког омбудсмана је оцењен као добар и интересантан. Пошто све три локалне самоуправе теже истом циљу, а тај циљ је, по речима председника Општине Сента Рудолфа Цегледија, што бољи живот грађана, онда идеја о оснивању заједничког омбудсмана доприноси реализацији тог циља. Проблем је, међутим, у томе што оснивање институције омбудсмана није само ствар добре воље, него је то и питање које задире у проблем расположивих ресурса, финансијских, просторних и других.
Идеја о оснивању омбудсмана је веома подстицајна и заслужује да се о њој разговара, оценио је Атила Бучу, председник Скупштине општине Ада. Он је позвао покрајинског омбудсмана да са својим заменицима и сарадницима посети Аду и упозна се са ситуацијом и у овој војвођанској локалној самоуправи.
Током боравка у Сенти, покрајински омбудсман, његови заменици и сарадници разговарали су са председником општине Рудолфом Цегледијем, начелницом општинске управе Едит Шарњаи Рожа, представницом општинског Савета за родну равноправност Маријом Пастор, директорицом центра за социјални рад Љубицом Николић Верикиос, директором болнице Михаљем Вашашом, директорицом Завода за културу војвођанских Мађара Мартином Голди и представницима удружења грађана Терезом Пејин (Пријатељи деце) и Арпадом Ђереом (Удружење слепих и слабовидих). У разговору је дотакнут низ тема: мањак запослених и осипање кадрова у болници и управи, насиље у породици, социјална изолација деце са сметњама у развоју, као и проблеми у вези са личним пратиоцем, затим помоћ породицама са великим бројем деце, студентске и ђачке стипендије, родна равноправност и финансирање грађанских удружења.
У Сенти је веома развијено цивилно друштво, али је та чињеница, мало коме позната изван Сенте. Мало коме је познат и податак да се сви запослени у општинској управи у комуникацији са грађанима служе са оба језика у службеној употреби. Интересантни су и подаци који се односе на родну структуру запослених у управи у којој већину чине жене (47 : 22). Све начелнице одељења су жене. Позитиван утисак, међутим, квари податак да међу члановима општинског већа нема жена. Болница у Сенти је једина двојезична болница у Војводини.
