Забранити телесно кажњавање

Телесно кажњавање угрожава физички интегритет и достојанство детета и мора бити забрањено – истакли су учесници округлог стола који је јуче, у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Центра за права детета, одржан у Новом Саду.

Пажња учесника расправе била је фокусирана на нормативни оквир забране телесног кажњавања деце, на психо-социјалне последице физичког кажњавања, на ненасилне, партиципативне моделе васпитања и дисциплиновања деце, као и на улогу професионалаца у промовисању позитивних и укључујућих модела.

У Србији постоји нормативни оквир за заштиту деце, али он, по оцени учесника округлог стола, није усаглашен са међународним правним стандардима. Поред овог постоји и низ других проблема – закони се недоследно примењују, друштво показује отпор укидању телесног кажњавања, а снажно присуство патријархата доприноси да васпитање деце непрестано осцилира између превелике попустљивости родитеља и честе примене телесних казни. На округлом столу је изнет податак да је око 45 одсто деце у Србији изложено телесном кажњавању и психичкој агресији, као методу дисциплиновања.

Оно што у сваком разговору о телесном кажњавању није могуће избећи су последице ове врсте кажњавања по физички, ментални, социјални и образовни развој детета. На скупу је истакнуто да дете изложено телесном кажњавању теже усваја моралне принципе и вредности, губи самопоштовање, постаје агресивно, па и само, када одрасте и ојача, примењује насиље, јер га сматра ефикасним начином решавања проблема.

Последице, међутим, није могуће ограничити само на децу, јер оне погађају и особе које примењују физичко кажњавање. Родитељи се често осећају кривим и немоћним, комуникација између њих и деце слаби, а поверење се губи и нестаје.

Телесно кажњавање није безалтернативни метод дисциплиновања деце. Постоје и методе дисциплиновања које се не ослањају на употребу силе, као што постоје и подстичући, а не само кажњавајући ауторитети. Деца, истакли су учесници округлог стола, имају право на уважавање своје индивидуалности, на сигурност и васпитање које јача њихово самопоуздање, подстиче њихову самоконтролу, слободу избора и одговорност. 

Концепт „позитивног родитељства“ погодује таквом васпитању, јер почива на поштовању детета и његових права и интереса. То је подстицајан, али не и лако остварив концепт. Нарочито не у друштву које је, попут нашег, суочено са кризом вредности, сиромаштвом и културом насиља.

Захваљујући се присутнима на учешћу раду округлог стола, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је најавио да ће институција на чијем је челу у наредном периоду организовати низ разговора са организацијама које заступају интересе младих.
„То је један од начина да се што боље упознамо са проблемима деце и младих, али и да им приближимо институцију која се бави заштитом њихових права. Наш циљ је да са младима разговарамо и о кључним проблемима друштва - а један од њих је телесно кажњавање – као и да их подстакнемо да нам се обраћају у већој мери, него до сада“.