Surogat materinstvo – za i protiv
Ekspanzivni razvoj reproduktivne medicine omogućio je velikom broju parova da postanu roditelji, ali je otvorio pitanja ljudskih prava, kao i pravna i etička pitanja. Interes koji u javnosti postoji za institut surogat materinstva sasvim je opravdan. Ako taj institut u narednom periodu bude legalizovan, mi ćemo morati da menjamo naše ustaljene obrasce poimanja sveta, naše razumevanje roditeljstva, materinstva, očinstva i identiteta, izjavio je juče prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman. On je, otvarajući stručni skup pod nazivom „Surogat materinstvo – pro et contra“, poručio da promene pred kojima se nalazimo zahtevaju od nas da se prema njima odredimo – i moralno, i pravno, i kulturno. U slučaju surogat materinstva to znači odgovor na pitanje da li će ono i dalje biti zabranjeno, kao što je to sada slučaj ili će, u slučaju prihvatanja ovakvog nacrta Građanskog zakonika, biti legalizovano.
Na skupu koji je održan u Novom Sadu i koji je privukao veliki broj učesnika, što samo govori da u javnosti postoji veliko interesovanje za ovu temu, izneti su argumenti za i protiv surogat materinstva.
U svom izlaganju prof. dr Gordana Kovaček Stanić, profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu, učesnike skupa je upoznala sa pojmom surogat materinstva, oblicima surogat materinstva (potpuna i nepotpuna, altruistična i komercijalna, te srodnička, prijateljska i surogacija kada između surogat i nameravane majke ne postoji nikakva veza), prednostima i nedostacima svakog od tih oblika, interesantnim primerima, kao i komparativnom perspektivom i uvidom u zakonodavstva koja dozvoljavaju, odnosno ne dozvoljavaju surogat materinstvo.
Da li će se u Srbiji uvesti surogat materinstvo to, po rečima profesorke Kovaček Stanić, zavisi od interesa koje želimo da zaštitimo. Interes neplodnog para je da se ostvare kao roditelji, interes surogat majke je altruistički ili komercijalni, a interes deteta je da bude rođeno.
Zagovornici smatraju da surogacija treba da bude dozvoljena, jer svaka zabrana gura one koji žele decu izvan granice zemlje, u ilegalnu sivu zonu, u ruke nesavesnih medicinskih radnika i kriminala. Po rečima dr Zorice Mršević, naučne savetnice u Institutu društvenih nauka u Beogradu, gde god postoji potražnja za određenom vrstom usluga, a nju nije moguće zadovoljiti na legalan način, tu će stvoriti crno tržište koje će tu potražnju zadovoljavati na ilegalan način. Zabrana stvara plodan ambijent za razne vrste ucena i zloupotreba, eksploatacije, trgovine telima, matericama, decom, za bogaćenje jednih i siromašenje drugih. Ljudi koji žele decu ne zalužuju, naglasila je dr Mršević, da zbog želje za potomstvom budu kriminalizovani i eliminisani iz kruga poštenih građana. U Srbiji rađanje za drugog mora biti dozvoljeno, kao što je to slučaj i Rusiji, Ukrajini, Estoniji, Grčkoj, Slovačkoj, Poljskoj i nekim drugim zemljama. Surogat materinstvo je vid solidarnosti među ženama i niko, poručila je dr Zorica Mršević, ne može sebi dati za pravo da drugome zabrani da bude roditelj, ako je razvojem bio-medicine omogućeno izlečenje neplodnosti.
U surogaciji i iznajmljivanju uterusa nema, po rečima prof. dr Jovana Babića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, ničeg nemoralnog; nemoralna je donacija genetskog materijala, zato što omogućuje manipulaciju. Profesor Babić smatra da nije moguće da dete može ima dve majke i da majkom deteta treba smatrati ženu koja je donirala jajnu ćeliju.
Protivnici surogacije smatraju da će lagalizacijom surogat materinstvo biti kompromitovano raznim zloupotrebama i da će time građanima i građankama biti naneta velika šteta. Po rečima Vanje Macanović, advokatkinje i koordinatorke u Autonomnom ženskom centru, u surogat materinstvu svoj interes će naći razne agencije, ginekološke klinike, nasilni muževi, makroi... Surogacija je veliki biznis i to je industrija u kojoj ima najmanje altruizma. U Srbiji, smatra Macanović, surogat majke će biti najsiromašnije žene i preti opasnost da se pretvorimo u raj surogacije i u veliku fabriku beba. Macanović je postavila pitanje kakav je to ugovor koji će se sklapati između nameravanih roditelja i surogat majke? Šta je predmet tog ugovora? Šta će se zakupljivati, poklanjati ili prodavati? Šta je tu i kakav je tu interes države i kolika je cena tog interesa? Na pitanje da li postoji pravo na roditeljstvo, njen odgovor je bio da – Ne postoji!
U Srbiji je zabranjena surogacija i tom zabranom država je, po rečima dr Miše Djurkovića, direktora Instituta za evropske studije, iskazala svoj stav prema surogaciji. Legalizacijom, surogat materinstvo će postati posao na kome se zarađuje. Pored toga, legalizacijom će se otvoriti vrata raznim zloupotrebama, a nečiji će životi, imajući u vidu ogromne socijalne razlike, biti pretvoreni u pakao. Dr Djurković je podsetio da javnost nije na korektan način upoznata sa surogat materinstvom i postavio pitanje: Zašto se u ovoj zemlji uporno nastoji regulisati materija koja je već regulisana?
U svakodnevnoj ginekološkoj praksi kandidati za surogaciju su, po rečima prof. dr Aleksandre Trninić Pjević, žene sa materičnim problemima, zatim žene koje boluju od ozbiljnih i po život opasnih oboljenja (bolesti srca i bubrega), hroničnih bolesti koje zahtevaju terapiju imunosupresivima, kao i žene u čijim se slučajevima metode vantelesne oplodnje nisu pokazale kao uspešne. Kada se svi ovi podaci pretvore u brojke u Srbiji, po rečima Trninić Pjević, oko 30 žena ima čist medicinski razlog za surogaciju, što znači da je postoje sasvim realne, medicinski indikovane potrebe za surogat majkom.
Postoji, takođe, i potreba za otvorenom komunikacijom na raznim nivoima, kao i između zagovornika i protivnika surogacije. Problem, po rečima Svetlane Janković, ekspertkinje za rod i bezbednost, nije toliko u donošenju zakona kojim bi se legalizovala surogacija, koliko u primeni tog zakona, pošto živimo u društvu u kome se zakoni neprestano izigravaju.
U radu skupa je učestvovao i prof. dr Stamenko Šušak, kardiohirurg iz Klinike za kardiovaskularnu hirugiju iz Sremske Kamenice. On je izjavio da će surogat materinstvo pre ili kasnije biti legalizovano i u Srbiji i postavio važno pitanje: Da li smemo sve što možemo?
Da li će institut surogat materinstva biti legalizovan ili ne, o tome, po prečima prof. dr Pavlovića, treba da odluče donosioci političkih odluka. Ma kakvu odluku da donesu, oni neće moći da ignorišu argumente koji su se čuli i na skupu koji je juče, u organizaciji Pokrajinskog ombudsmana, održan u Novom Sadu.