Prava dece su naša investicija za budućnost

U utorak, 29. oktobra 2019. godine je u Novom Sadu počeo sa radom međunarodni dvodnevni naučno-stručni skup posvećen značajnom jubileju – tridesetogodišnjici od usvajanja Konvencije o pravima deteta. Skup su organizovali Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Institut za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda.

Organizovan pod nazivom  „Zaštita prava deteta - 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima detata“,  skup je po rečima prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog ombudsmana, još jedna prilika da se podsetimo „da je Konvencija utemeljila obaveze država potpisnica da na aktivan način upoznaju, kako odrasle, tako i decu, sa principima i odredbama kojima je konkretizovana Opšta deklaracija o pravima čoveka, a po kojima detinjstvu pripada posebna briga i pomoć“.

Pavlović je naglasio da prava dece nisu oktroisana i darovana, nego su, kao i sva ljudska prava, urođena i da bez njih zdrav i produktivan život pojedinca nije moguć. Imajući u vidu kompleksnu i pluralnu kulturološku prirodu našeg društva, pokrajinski ombudsman je istakao da velika odgovornost za odrastanje i obrazovanje dece pripada i onima koji kreiraju te kontekste. Pored toga, prof. Pavlović podvukao je i značaj ličnog primera, jer je on od konstitutivnog značaja za odrastanje dece u zdrave, samosvesne, samostalne i odgovorne građane.

Pozdravljajući učesnike konferencije, Pokrajinski ombudsman je pozvao učesnike skupa, kao i predstavnike nadležnih institucija, da odgovorno preuzmu sve obaveze koje proizilaze iz Konvencije i preduzmu sve mere kako bi se dečija prava unapredila i kako bi već danas postali učesnici u kreiranju jednog boljeg sveta – sveta u kome će deca biti priznata i kao subjekti prava, i kao bića koja su nam jednaka u dostojanstvu i pravima.  

Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja,  u svom je izlaganju podsetila prisutne da je Konvencija prvi dokument koji priznaje dete kao subjekt prava i pozvala ih da obrate pažnju na dostojanstvo deteta i kreiraju  pravni okvir koji će deci omogućiti dostojanstven život. Ona je istakla da je ključna pretpostavka za takav život da  živimo zajedno sa decom, a ne pored njih, da ih pažljivo slušamo i učimo jedni od drugih“.

Pažnja koju posvećujemo deci, to je naša investicija u budućnost, naglasio je Mihal Njilaš, potpredsednik pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine. U svom izlaganju Njilaš je upozorio da samo od nas zavisi da li će Konvencija o pravima deteta biti mrtvo slovo na papiru ili će biti živ i funkcionalan dokument. On je rekao i da se sekretarijat na čijem je čelu trudi da unapredi položaj dece u Vojvodini i stvori bolji svet, izražavajući pri tome svoje duboko uverenje da u tom nastojanju zaposleni u sekretarijatu nisu usamljeni.

U uvodnom delu, učesnicima konferencije su se obratili još i Suzana Paunović, direktorica Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije, Severine Leonardi, zamenica direktorice UNICEF-a u Srbiji,  Fabian Adrian, dekan Univerziteta u Pečuju, Džozef Melot, zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji, kao i akademik prof. dr Tibor Varadi.

U svom izlaganju Melot je podsetio da Misija OEBS-a pomaže uspostavljanje nezavisnih i odgovornih institucija u Srbiji i da je prirodno što je svoju pomoć ponudila i prilikom osnivanja institucije pokrajinskog ombudsmana. Naše partnerstvo sa pokrajinskim zaštitnikom građana obuhvata, naglasio je Melot, zaštitu prava dece, nacionalnih manjina i rodnu ravnopravnost, nediskriminaciju i zaštitu životne sredine. Kada je o pravima dece reč, zamenik šefa Misije OEBS-a je naveo da su naša društva dužna da osiguraju najbolji interes dece bez pratnje, medijsku i digitalnu pismenost, bezbednost dece na internetu, kao i borbu protiv trgovine decom.

Kompleks problema koje u svom izlaganju notirao zamenik šefa Misije OEBS-a upotpunio je Nenad Vujić napomenom da bi posebnu pažnju trebalo posvetiti i deci migrantima, kao i odrastanju devojčica, kako ne bi bila izložena nasilju i seksualnoj eksploataciji.

Ambiciozno zamišljena, ovogodišnja konferencija će nastojati da u elaboraciji prava deteta zahvati i pokrije širok raspon tema – od koncepta dečije pravde, preko prava dece na nevinost,  participaciju i zaštitu od pornografije, do koncepta odgovornog roditeljstva i prava nerođene dece.

Kao i prošle godine, konferencija je i ove godine okupila veliki broj učesnika, njih preko pedeset, iz Amerike, Engleske, Norveške, Holandije, Italije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Mađarske, Rusije, Kine i drugih zemalja. Konferencija je okupila ljude različitog discilinarnog usmerenja i bogatog profesionalnog iskustva, kako bi komples dečijih prava bio na što potpuniji način elaboriran. Uostalom, zbornik koji je pred početak konferencije publikovao pokrajinski ombudsman na lep način ilustruje namere organizatora skupa. Pripadnici građanske, akademske i stručne javnosti naći će, uvereni su u Pokrajinskom ombudsmanu, podsticajne priloge za svoj dalji istraživački rad u dinamičnoj oblasti dečijih prava.

U toku konferencije održaće se i dva okrugla stola na kojima će se debatovati o zaštiti prava dece, ali iz različitih perspektiva; na prvom će se dečija prava tematizirati iz ugla nezavisnih isntitucija i ustanova socijalne zaštite, dok će se na drugom okruglom stolu govoriti o ulozi pravosudnih organa u zaštiti prava dece.  

Svoj dvodnevni rad konferencija u Novom Sadu će okončati potpisivanjem regionalnog sporazuma  o saradnji između Pokrajinskog zaštinika građana – ombudsmana i Ombudsmana za djecu Republike Srpske. Sporazum predviđa saradnju u oblastima istraživačkog rada, organizacije zajedničkih savetovanja i kampanja, izdavanju zajedničkih saopštenja o kršenju prava deteta, međusobne studijske posete izabranih, postavljenih i zaposlenih lica radi konsultacije, razmene znanja i iskustava, kao i postupanje jedne sporazumne strane po zamolnici za pravnu pomoć druge sporazumne strane.

Konferencija „Zaštita prava deteta – 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta“ održava se u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, a njenu organizaciju je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Konferencija je počela nastupom hora novosadske gimnazije „Svetozar Marković“.