"Nedavanje izdržavanja i društvena solidarnost" u Subotici

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman juče je u sali Otvorenog univerziteta u Subotici organizovao okrugli sto „Nedavanje izdržavanja i društvena solidarnost“.  Sve više aktuelna, ova je tema podstakla učesnike skupa da ukažu na potrebu države, relevantnih institucija i društva da se ovom temom više bave, a u cilju dobrobiti najmlađih i najstarijih građana.

Otvarajući skup Knežević Snežana, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, podsetila je da je slična tema razmatrana i u Novom Sadu, kako bi se čula iskustva različitih subjekata koji se bave ovom problematikom.

U uvodnom izlaganju, profesor dr. Zoran Pavlović je istakao da tema nedavanja izdržavanja zaslužuje pažnju ukoliko bar jedan građanin trpi zbog nedostatka sredstava za izdržavanje. Podsetio je na istorijski razvoj porodice i ukazao na činjenicu da savremeno društvo ima mnogo više razloga da brine o svakom pojedincu kom je potrebna pomoć i podrška i da zato ova tema zaslužuje posebnu pažnju. Po njegovim rečima, davanje izdržavanja podrazumeva trenutno reagovanje, i zato je potrebno voditi razgovore o tome kako bi se sistemski došlo do rešenja na koji način rešiti ovaj problem, u situaciji kada zataje oni koji su obavezni da izdržavanje daju, po osnovu svojih zakonskih, moralnih i obaveza nastalih po osnovu sudskih pravnosnažnih odluka. Ideja o formiranju Alimentacionog fonda je jedno od mogućih  rešenja, ali se na njegovo formiranje, naglasio je pokrajinski ombudsman, ne sme više čekati nego u okviru postojećih mogućnosti raditi na sistemskom rešenju.

Jelena Petrik – Popović, sudija Osnovnog suda u Subotci, podsetila je učesnike skupa na odredbe Porodičnog zakona o obavezama izdržavanja, a potom ukazala i na praksu iz suda u ovim pravnim stvarima. Akcenat je stavljen na tešku materijalnu situaciju roditelja davaoca izdržavanja, koji neretko imaju samo minimalnu garantovanu platu od oko 30000 dinara koja nije dovoljna za izdržavanje deteta. O alarmantnom problemu socijalne ugroženosti, kako ističe, ukazala joj je i vaspitačica jednog vrtića, kojoj roditelji često upućuju molbu da detetu da više hrane, jer mu je to jedini dnevni obrok. Ukazala je i na pozitivne efekte krivičnog postupka zbog neizdržavanja, budući da obveznici tj. davaoci izdržavanja odmah postupe po odluci suda u želji da izbegnu zatvorsku kaznu

Milka Belančić, zamenik Osnovnog javnog tužioca u Subotici, istakla je da je društvena briga o deci važna funkcija društva, a potom je opisala ulogu tužilaštva u ovim pravnim stvarima. Ona je izjavila da u Subotici, na godišnjem nivou, ima oko 160 prijava iz ove oblasti i da su u 80% slučajeva izvršioci krivičnog dela muškarci.

Centri za socijalni rad, po rečima Mr Jasmina Zimonjić, direktorke Centra za socijalni rad opštine Bačka Palanka, vode evidenciju izdržavanih lica, a  njihovi korisnici su obično neuka lica kojima se daju pravni saveti kako i na koji način da ostvare pravo na izdržavanje. Njena poruka je da treba više raditi na edukaciji dece u vezi sa širenjem znanja o solidarnosti i humanosti, budući da je u svom dugogodišnjem radu često bila u prilici da vidi sa kakvom se nebrigom deca odnose prema roditeljima.

Država, po rečima Mire Poljaković, advokat, treba da da veću podršku Centrima za socijalni rad kako bi isti mogli da reaguju odmah i bez odlaganja u slučajevima nedavanja izdržavanja. Ona se složila se sa idejom prof. Pavlovića o potrebi za formiranja Fonda za brzu reakciju.

Gordana Poljaković Dafna, advokat, napravila je paralelu između Srbije i Izraela u postupanjima nedavanja izdržavanja i istakla da je u Izraelu za izvršitelja ovog krivičnog dela zaprećena kazna od 21 dana zatvora ili 6 meseci zabrane izlaska iz zemlje. Zanimljivo je da tamo pravosuđe nalaže da se deci dodeli izdržavanje u iznosu koji mu obezbeđuje život koji je imao i za vreme trajanja braka roditelja.

Činjenica da Pokrajinski ombudsman, u relativno kratkom vremenskom roku, po drugi put organizuje raspravu o problemu nedavanja izdržavanja govori da u društvu postoji snažan interes da se o ovom problemu govori i da se neka od predloženih rešenja, poput formiranja fonda po ugledu na primer na Fond solidarnosti iz oblasti radnog prava, što pre primene u praksi, kako bi se pravo na materijalnu podršku što potpunije ostvarivalo, kako to Konvencija o pravima deteta kaže „u najboljem interesu deteta“, ali i u skladu sa pravom na dostojanstvo svih onih kojima je podrška i izdržavanje potrebno.