ŽENE U SEOSKIM SREDINAMA – OSNOV RAZVOJA CELOKUPNOG DRUŠTVA
Svetski dan žena na selu obeležava se 15. oktobra svake godine. Četvrtinu svetske populacije čine seoske žene, koje imaju važnu ulogu u razvoju seoskih područja ali su i dalje izložene različitim vrstama diskriminacije. One predstavljaju nevidljivu radnu snagu jer obavljaju veliki deo poljoprivrednih poslova, skoro sve poslove u domaćinstvu, odgajaju decu i brinu o starijim članovima porodice. Iako je njihova angažovanost velika i značajna, njihov rad nije dovoljno cenjen i plaćen. Svaka peta žena je vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, svega 12 odsto žena su vlasnice kuća u kojima žive, a 16 odsto vlasnice zemlje. Ukoliko su i zaposlene, onda su to kao pomoćni članovi u domaćinstvu, što znači da su ograničene za penzijsko i invalidsko osiguranje i mnoge dobrobiti u starosti.
Postoje ozbiljne prepreke u pristupu različitim uslugama potrebnim za kvalitetan život, pre svega zdravstvenim. Većina seoskih žena mora da putuje u grad radi specijalističkih pregleda i kupovine lekova, usled čega je zdravlje žena na selu, a naročito višestruko marginalizovanih žena, veoma ugroženo. Njihov položaj dodatno je otežan usled novih okolnosti koje je izazvala epidemija koronavirusa. Kako bi njihova prava bila zaštićena, ženama na selu mora se omogućiti ravnomernija raspodela prihoda, a neophodno je i raditi na unapređenju institucionalne podrške u domenu rodne ravnopravnosti u lokalnim zajednicama. Osim toga, potrebno je kontinuirano sprovoditi edukacije o ekonomskim i socijalnim pravima, funkcionisanju institucija, kao i o mogućnostima zapošljavanja i samozapošljavanja. Imajući u vidu činjenicu da iz ekonomske zavisnosti proizilaze i drugi brojni problemi sa kojima se susreću, ekonomsko osnaživanje žena sa sela je ključno i nužno. Programi za podsticanje ženskog preduzetništva na selu jedan su od načina ekonomskog osnaživanja seoskih žena.
U susret Međunarodnom danu žena na selu, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana Snežana Knežević posetila je poljoprivredno gazdinstvo Kuzmanović, nadomak Čeneja, gde su je ugostili Sanja Kuzmanović i njen suprug Svetozar. Sanja, po struci diplomirani ekonomista, svoje znanje iz ekonomije prenela je na salaš i 2015. godine odlučila da počne da se bavi poljoprivredom, tačnije organskom poljoprivrednom proizvodnjom povrća i začinskog bilja. Kao majka dve ćerke, bavljenje organskom proizvodnjom joj omogućava da samostalno organizuje svoje obaveze i provodi više vremena sa svojom porodicom. Sanja je, kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva, iskoristila u više navrata i subvencije koje je davala država, pokrajina ili grad, odnosno sredstva koja se daju kao podsticaj za poljoprivredu i preduzetništvo, između ostalog i za organsku biljnu proizvodnju. Ova vrsta proizvodnje je za mnoge još uvek nepoznanica, i mnoge žene koje se bave poljoprivredom nemaju informacije o načinima korišćenja podsticajnih sredstava, odnosno o brojnim konkursima republičkog ministarstva, pokrajinskog sekretarijata, gradskih i lokalnih samouprava ali i sredstvima iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Kako bi iskorišćenost tih sredstava bila veća, neophodne su edukacije ljudi, npr. putem mesnih zajednica, o postojećim konkursima i programima, popunjavanju i podnošenju konkursne dokumentacije kao i o pisanju projekata. Pokrajinski zaštitnik građana želi da, na primeru Sanje Kuzmanović, ukaže na ogroman potencijal i ključnu ulogu koje žene imaju u proizvodnji hrane i poljoprivredi, kao i načine na koji taj potencijal mogu da ostvare uz podršku države, pokrajine i lokalne zajednice.
Međunarodni Dan seoskih žena je uspostavljen 2008. godine od strane Ujedinjenih nacija u cilju ukazivanja na ključnu ulogu i doprinos žena na selu za unapređenje poljoprivrede i ruralnog razvoja, doprinos prehrambenom suverenitetu i iskorenjivanju siromaštva u seoskim oblastima.
