15 godina od formiranja mreže "Život bez nasilja" - nasilje u kontekstu epidemije

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja“, organizovao je 8. decembra onlajn godišnju konferenciju Mreže.

Učesnike i učesnice skupa najpre je pozdravio pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, prof. dr Zoran Pavlović, koji je naglasio da postoji potreba za mnogo jasnijim društvenim odgovorom na nasilje nad ženama, o čemu svedoči i broj femicida na godišnjem nivou, koji iznosi oko trideset i koji se iz godine u godinu ne smanjuje. Pronalaženje efikasnog rešenja za prevenciju i suzbijanje ove negativne društvene pojave, po mišljenju pokrajinskog ombudsmana, zahteva integrisanje svih mikro, mezo i makro elemenata, uz podršku donosilaca odluka na svim nivoima. Profesor Pavlović se osvrnuo i na činjenicu da su deca često nevidljive žrtve nasilja u porodici, i da ih je neophodno tretirati kao posebno ranjivu i, u nedovoljnoj meri prepoznatu grupu. Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, izrazila je zahvalnost svim članovima i članicama mreže „Život bez nasilja“ na aktivnostima koje su se sprovodile tokom 15 godina postojanja Mreže, sa napomenom da Mreža predstavlja jednu od najsveobuhvatnijih aktivnosti institucije Pokrajinskog ombudsmana. Prema rečima bivše zamenice za ravnopravnost polova Danice Todorov koja je inicirala formiranje Mreže davne 2005. godine, Mreža je oformljena u cilju povezivanja različitih institucija na svim nivoima i uspostavljanja bolje saradnje, imajući u vidu činjenicu da tadašnji zakonodavni okvir nije u dovoljnoj meri omogućavao da žrtve nasilja u porodici dobiju adekvatnu zaštitu i podršku. Pokrajinski ombudsman je, kao koordinator Mreže svake godine prikuplja podatke o nasilju u porodici od strane nadležnih institucija na teritoriji AP Vojvodine. Rezultate ovog istraživanja za slučajeve nasilja u 2019. godini predstavila je Svetlana Nešić Bajgo, savetnica u Pokrajinskom ombudsmanu. U 2019. godini donete su 2143 hitne mere privremenog udaljenja učinioca iz stana, 3999 hitne mere privremene zabrane učinioca da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, dok su u 4331 slučaju izrečene obe mere istovremeno. Žene čine oko 74 odsto ukupnog broja žrtava, a deca tek pet do deset odsto - podjednak je broj devojčica i dečaka, osim kod evidencije sudova u krivičnom postupku gde je značajno veći broj devojčica žrtava - 84%. Polovinu ukupnog broja žrtava čine žene koje su u partnerskom (bračnom ili vanbračnom odnosu) sa učiniocem nasilja.

30. jula 2020. godine usvojena je Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period od 2020 – 2025 godine. O ovom dokumentu, kao i aktivnostima koje su njime predviđene, govorila je Nataša Novaković iz Misije OEBS-a u Srbiji. Strategija je deo projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ koji ima za cilj uspostavljanje sveobuhvatnog nacionalnog sistema informisanja, pomoći i podrške žrtvama i svedocima u okviru krivičnopravnog sistema u Srbiji i njegovo usklađivanje sa evropskim standardima.

Viktimološko drušvo Srbije, nezavisno i neprofitno udruženje građana, u okviru službe VDS info pruža pomoć i podršku žrtvama kriminaliteta. Krizna vremena, poput trenutne zdravstvene izazvane epidemijom koronavirusa, iziskuju prilagođavanje rada nadležnih institucija i servisa podrške i pomoći za žrtve nasilja. O izazovima u pružanju podrške žrtvama tokom pandemije COVID-19 govorila je Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije. Najveći izazovi u radu ovog udruženja tokom pandemije bili su pružanje pomoći odnosno dopiranje do žena koje ne koriste internet, pružanje podrške i pomoći ženama u romskim naseljima i ženama sa invaliditetom. Kao neki od izazova sa kojima se susreću korisnici/ce usluga pokazali su se nedostatak jedinstvenih kontakt podataka i informacija uopšte, nemogućnost pronalaženja sigurnog mesta za razgovor, mogućnost većeg zaražavanja usled neodgovornog ponašanja nasilnika, ali i zanemarivanje opasnosti od virusa usled okupiranosti problemom nasilja. U ovakvim okolnostima je nužno održavanje kontinuiteta rada i koordinacije svih nadležnih službi koje pružaju podršku ženama žrtvama nasilja. Važan deo tog lanca čine grupe za koordinaciju i saradnju, koje se sastoje od predstavnika osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, sa područja za koje se grupa obrazuje. O njihovom radu govorila je Gorjana Mirčić Čaluković, član Grupe za izradu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Donošenjem ovog zakona predviđene su obavezne intersektorske saradnje i stvoren je zakonski okvir za adekvatan odgovor na nasilje u porodici. Ona je istakla značaj većeg uključivanja zdravstvenih i obrazovnih institucija, civilnog sektora, ali i veće uključivanje samih žrtava nasilja u rad grupa. Prema rečima Miodraga Tepavca iz Centra za socijalni rad Sombor, pokazalo se da najveće izazove za vreme COVID-19 pandemije iz ugla centra za socijalni rad predstavljaju komunikacija sa žrtvom, izolacija, promena stavova i intenziviranje nasilja, što iziskuje promišljanje postojećih protokola i procedura. Pandemija je postavila pred nas mnoge izazove u oblasti ženskih ljudskih prava, a zasigurno će ostaviti i brojne posledice. Po mišljenju dr Zorice Mršević sa Instituta društvenih nauka, neophodno je da konsekvence pandemije budu vidljive u svim oblastima društva i kroz sve aspekte analize, uključujući i rodnu, a u fokusu treba da budu rodno zasnovano nasilje, ženska ljudska prava, odgovori institucija, solidarnost, sigurnost i dobra komunikacija.

Ove godine obeležava se dvadeset godina od usvajanja Rezolucije 1325 Žene, mir i bezbednost. Važnost i aktuelnost ovog dokumenta posebno je značajna u kontekstu aktuelne pandemije – pokazalo se da žene podnose najveći teret i trpe najteže posledice, što direktno utiče na njihovu bezbednost. Sve ovo zahteva, po mišljenju potpukovnika u penziji Svetlane Janković, uvažavanje svačijih potreba, prevazilaženje stereotipa koje postoje svuda, pa i u bezbednosnim strukturama, i povezivanje nacionalnog nivoa i lokalnih mehanizama.

Na samom kraju Konferencije, formulisani su zaključci, među kojima su najznačajniji:

Samo zajedničkim nastupom u budućem radu, imaćemo i toliko željen rezultat: nasilje svedeno na minimum, i nultu toleranciju društva na svaku vrstu i oblik nasilja.