Konferencija "Obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina u uslovima pandemije"
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je u petak, 11. decembra 2020. godine organizovao onlajn konferenciju na temu Obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina u uslovima pandemije. Skup je organizovan s namerom da se ukaže na pozitivne primere ali ujedno i nedostatke do sada primenjivanih alternativnih oblika nastave.
Skupu su, uz prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i Janoša Orosa, zamenika ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, prisustvovali i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, nacionalnih saveta nacionalnih manjina na čijim se jezicima izvodi nastava u vojvođanskim osnovnim i srednjim školama, direktori, nastavnici razredne i predmetne nastave, školski psiholog, kao i predstavnici srpske manjine u Mađarskoj i Republici Hrvatskoj.
Dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana je u svom uvodnom obraćanju ukazao na potrebu zaštite integriteta nastavnika, kao i zaštite prava na privatnost dece prilikom korišćenja elektronskih uređaja tokom nastave na daljinu, istakavši da se aspekt bezbednosti dece nikada ne sme zanemariti.
Biljana Kašerić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice je upoznala učesnike skupa sa nadležnostima pokrajinskog sekretarijata u oblasti obrazovanja, navodeći da je saradnja sa nadležnim ministarstvom i nacionalnim savetima veoma uspešna.
Predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina su izneli podatke o broju snimljenih časova, o načinu organizovanja onlajn-nastave. Izrazili su zadovoljstvo saradnjom sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i ukazali na potrebu organizovanja obuka i seminara za nastavno osoblje i u budućnosti.
Predstavnici škola su upoznali učesnike sa svojim neposrednim iskustvima u vezi sa funkcionisanjem nastave, provere znanja, ocenjivanja u novonastalim okolnostima, dok je školski psiholog skrenuo pažnju da je ovakvom vrstom nastave poljuljan osećaj sigurnosti kod dece, naročito mlađeg uzrasta i istakla da ništa ne može da zameni neposredni lični kontakt.
Predstavnici srpske manjine u Mađarskoj i Republici Hrvatskoj su govorili o iskustvima u tim državama. Dok je u Mađarskoj nastava organizovana na daljinu samo za srednjoškolce i dobro funkcioniše, u Hrvatskoj se uočava veći broj problema, različiti modeli nastave komplikuju stvari, pri čemu nije ostvarena potrebna saradnja između zainteresovanih aktera, te se Srpsko narodno vijeće mora osloniti na sopstvene snage.
Učesnici su se usaglasili u pogledu zaključaka da je za pohvalu promptno reagovanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odmah nakon proglašenja epidemije, čime su izbegnute negativne posledice zatvaranja škola i izostanka redovne nastave. Uvođenje onlajn nastave na srpskom jeziku, zahvaljujući svesrdnom angažovanju stručnih timova zaduženih za obrazovanje u nacionalnim savetima nacionalnih manjina i spremnosti prosvetnih radnika je veoma brzo upotpunjeno i onlajn predavanjima na jezicima nacionalnih manjina, koja su emitovana preko televizijskih kanala dostupnih na celoj teritoriji pokrajine. Ovakvom adekvatnom reakcijom je i učenicima pripadnicima nacionalnih manjina omogućena nastava, sticanje znanja i savladavanje nastavnog gradiva na njihovom maternjem jeziku, odnosno jeziku njihovog školovanja. Sve to je doduše značilo i dodatno opterećenje za celokupno nastavno osoblje, koje je izostanak ličnog kontakta sa đacima moralo da nadomesti putem novih načina komunikacije. Nove mere uvedene početkom tekuće školske godine nametnule su nastavnicima i nova zaduženja, udvostručenje broja časova usled razdvajanja odeljenja sa većim brojem učenika, potrebu sažimanja gradiva zbog skraćenja školskog časa, posebnog tretmana učenika koji iz nekih razloga ne mogu da prate nastavu na daljinu itd. Načini izvođenja nastave u nastupajućem periodu predstavljaju nepoznanicu, ali se prilikom njihovog izbora, imajući u vidu prvenstveno zdravlje, treba poći od celishodnosti, a ne restriktivnosti, ne primenjivati ih jednoobrazno, već prilagođeno datim okolnostima, kao što je npr. epidemiološka situacija na određenom području, broj učenika i zaposlenih u školi, sanitarni, tehnički i ostali uslovi u školi i slično, ostavljajući prostora direktorima obrazovnih ustanova da adekvatno organizuju rad, a nastavnicima da usklade sadržaje sa mogućnostima, naravno vodeći računa o kvalitetu nastave. Učesnici skupa su na kraju konstatovali da je stalna međusobna komunikacija svih aktera u obrazovnom procesu u ovom trenutku od izuzetnog značaja, ali je takođe dragocena i razmena ideja i iskustava o kojima su svedočili govornici iz inostranstva, jer bi se primenom nekih od njihovih rešenja ova krizna situacija u školstvu lakše mogla prebroditi.
