Okrugli sto „Stariji u vreme pandemije – život u staračkom domu“
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman danas je organizovao onlajn okrugli sto na temu „Stariji u vreme pandemije – život u staračkom domu“. Skup je organizovan radi potpunijeg sagledavanja problema i potreba starijih osoba, kao i radi formulisanja predloga za unapređenje njihovog položaja u domovima za vreme pandemije.
Stariji građani spadaju u najugroženije kategorije stanovništva, a posebno su ranjivi stariji koji žive u ustanovama socijalne zaštite. Danas na teritoriji AP Vojvodine u državnim i privatnim domovima za stare boravi oko 7000 osoba, koje boravak u ovim ustanovama suočava sa brojim rizicima. Neki od tih rizika su zdravstvene, a neki i psihološke prirode. Borbom protiv širenja pandemije Covid 19 uspostavljena je nova realnost u kojoj su starije osobe morale da menjaju neke svoje ustaljene navike, što je bilo praćeno osećanjima tuge, praznine, nervoze, straha i depresije. U takvoj situaciji je bilo veoma važno, po mišljenju učesnika skupa, starijima poslati poruke podrške i ohrabrenja, poruke da u teškoj situaciji nisu sami i da nisu nevidljivi.
U radu okruglog stola, pored prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i Aniko Širkove, zamenice pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, učestvovali su i prof. dr Slavica Djukić Dejanović, savetnica za implementaciju Agende 2030 UN, predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Gerontoloških centara „Novi Sad“ i „Srem“ iz Rume, Doma za smeštaj odraslih i starijih lica Zrenjaninske biskupije „Misericordia“ iz Kikinde, Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Centra „Srce“ i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
U svojim izlaganjima učesnici okruglog stola su skrenuli pažnju na nekoliko važnih stvari, pre svega na činjenicu da je kod starijih osoba, zbog izolacije, ograničenog kretanja i ograničenih poseta domovima, izražen osećaj depresivnosti. Korisnici domova se osećaju usamljeno, jer su lišeni i socijalne podrške i aktivnosti u koje su ranije bili uključeni. Zbog toga bi, kako je bilo naglašeno, trebalo raditi na stvaranju podrške preko koje bi se unapredio kvalitet života starijih osoba. U tom pogledu je neophodno raditi i na informisanju starih, kako bi došli u posed informacija o raspoloživim vrstama pomoći i linijama podrške. Jedan od praktičnih predloga skupa je da se izradi interaktivna mapa sa adresama svih institucija koje pružaju pomoć, a na čiji bi se rad mogle osloniti starije osobe, kao i ustanove u kojima se nalaze.
Na okruglom stolu je ukazano i na potrebu za edukacijom zaposlenih u domovima, kako bi se dodatno osnažili u prepoznavanju novonastalih problema, kao i na potrebu da se u rad domova za stare uključe i volonteri, jer mnogi domovi nemaju dovoljan broj zaposlenih za normalno funkcionisanje ustanove. Kao primer dobre prakse navedena je Osnovna škola „Desanka Maksimović“ iz Futoga, koja je uputila video materijal podrške korisnicima Gerontološkog centra „Novi Sad“ sa porukom da nisu zaboravljeni.
Učesnici okruglog stola su bili saglasni da bi otvaranjem linije psihološke podrške bilo veoma korisno, jer bi razgovori sa psiholozima i psihijatrima doprineli da se restrikcije nametnute borbom protiv Covid 19 lakše podnose. Pored toga ukazali su i na potrebu za izradom registra osoba koje su zavisne od pomoći drugih, kako bi se ka njima usmerili resursi zajednice. Napokon, jedan od zaključaka skupa je da se prilikom ustanovljavanja Fonda solidarnosti u vezi sa izdržavanjem dece utvrde i sredstva za izdržavanje roditelja.
Organizacijom i ovog okruglog stola Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman nastoji da da svoj doprinos javnoj debati o problemima koji snažno utiču na ostvarivanje ljudskih prava naših starijih sugrađana.
