ZAUSTAVIMO NASILjE ODMAH!

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao koordinator Mreže „Život bez nasilja“, organizovao je u ponedeljak, 6. decembra, godišnju konferenciju pod nazivom „Podrška žrtvama rodno zasnovanog nasilja – unapređenje sveobuhvatne zaštite“. Konferencija je održana uživo u Novom Sadu i preko Zum platforme, a tema konferencije je, u formi zasebnih panela, elaborirana kroz izlaganja 15 učesnika i učesnica. Na svakom od pet panela tematizovan je određeni problem, pa se tako o rodno zasnovanom nasilju govorilo kroz nasilje nad starijim i višestruko diskriminisanim ženama, kao i kroz seksualno nasilje nad devojčicama i ženama. Posebni paneli bili su posvećeni radu sa počiniocima nasilja, odnosno medijskom prikazu rodno zasnovanog nasilja.

U radu konferencije  učestvovali  su kompetentni sagovornici iz različitih oblasti - novinari, doktori medicine, predstavnici tužilaštva, centara za socijalni rad, kazneno-popravnog zavoda i nevladinog sektora.

Učesnike/ce skupa pozdravili su Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova i Slađana Čabrić, predstavnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. 

U svom obraćanju pokrajinski ombudsman istakao je da je prošlo vreme izgovora i da je došlo vreme da se započne novi ciklus u podršci žrtvama nasilja i odredi kako individualna, tako i institucionalna odgovornost za nasilje počinjeno nad ženama.

Zamenica pokrajinskog ombudsmana naglasila je da je u Srbiji na normativno-strateškom planu zaokružen okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, ali da u stvarnosti postoji čitav niz problema koji podrivaju efikasnost sistema u pružanju podrške i zaštite žrtava nasilja.

Potrebno je, po rečima predstavnice Ministarstva, inkriminisati sve vidove nasilja nad ženama, raditi sa muškarcima, sarađivati sa institucijama, intersektorski i multidisciplinarno prilaziti problemima, kako bi devojčice i žene rasle u bezbednom okruženju.

Po rečima Nataše Todorović, iz Crvenog krsta Srbije, nasilje nad starijim ženama se slabo prepoznaje, ima malo istraživanja i podataka o finansijskom nasilju i zanemarivanju. U toku pandemije došlo je do povećanja nasilja, ali da barijere koje postoje i deluju – strah, stid, emocije, finansijska zavisnost od počinioca – stvaraju utisak da broj tih slučajeva mali.

Žene sa invaliditetom su u većem riziku da budu žrtve nasilja nego druge žene. Predrasude, stereotipi i na njima zasnovani stavovi normalizuju nasilje i čine ga prihvatljivim. U Srbiji se teško oblikuju javne politike kojima se suzbija višestruka diskriminacija, ali to ne znači da svako od nas ne može, istakla je Ivana Zelić, „Iz kruga - Vojvodina,  da da svoj doprinos njenom suzbijanju. 

Mario Šili, iz subotičkog Centra za socijalni rad, na konferenciji je govorio o nasilju nad pripadnicima LGBT populacije. Strah od posledica i nepoverenje u državne institucije su, po njegovim rečima, ključni razlozi zašto pripadnici ove populacije ne prijavljuju nasilje. Pomoć i podrška se traže od partnera, prijatelja, roditelja, brata, sestre, psihologa ili se uopšte ne traži - gotovo polovina  LGBT populacije prepuštena je sama sebi.

U romskoj populaciji rodne nejednakosti su, po rečima Radmile Zećirović, koordinatorke Romske ženske mreže, izraženije nego u drugim zajednicama. Veliki broj Romkinja doživljava partnersko nasilje (85%), ali ga veoma mali broj (14%) prijavljuje. Ona je istakla da je pandemija korona virusa uticala na porast nasilja, ali i na njegov pojavni oblik. Porastao je i broj žena koje su pomoć tražile preko SOS telefona.

Kada se radi o seksualnom zlostavljanju dece, ono je, po rečima Svetlane Nešić iz Pokrajinskog ombudsmana, još uvek tabu, žrtve u 90 odsto slučajeva ćute i veoma mali broj slučajeva seksualnog zlostavljanja dece bude prijavljen nadležnim institucijama. Situacija se  može promeniti, a ćutanje i tišina zameniti glasnošću, samo ako promenimo društvene i kulturne obrasce, kao i prakse kojima narušavamo poverenje dece u odrasle i institucije. Seksualni zlostavljači nisu nepoznate, nego su deci bliske osobe (nastavnici, treneri, itd), a deca o zlostavljanju dugo, često godinama i decenijama, ćute, jer se, kako je naglasila Bojana Tankosić, iz Ekumenske humanitarne organizacije, plaše da neće imati podršku, da će ih sredina osuditi i odbaciti, da će biti kažnjena...  Deci treba slati poruku da im verujemo, da ih razumemo i da ih ne osuđujemo. Veliku ulogu u borbi protiv seksualnog nasilja mogu imati mediji, ali tiraž, naglasila je Tankosić, ne može biti važniji od najboljeg interesa deteta. 

Po rečima Nade Padejski Šekerović, rukovoditeljke Sigurne ženske kuće u Novom Sadu, za suzbijanje nasilja nad ženama veoma je važan rad sa počiniocima nasilja. Ako je cilj ovog rada zaštita žrtve i uvećanje njene dobrobiti, onda se za postizanje kredibilnog rezultata sa počiniocima nasilja mora dugo raditi, a taj rad, po njenim rečima, između ostalog podrazumeva i upravljanje emocijama, menjanje uverenja, ali i koncepta muškosti.

Predrag Kuzmanović iz Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici podelio je iskustva u radu sa počiniocima nasilja nad ženama u penalnoj ustanovi. Po oceni  Slobodana Josimovića, iz Višeg javnog tužilaštva, potrebni su dobri programi rada sa počiniocima nasilja, kako bi se smanjio broj žrtava, ali i broj povratnika u kazneno-popravne ustanove. Ljudi na izdržavanju kazne zatvora imaju, po njegovim rečima, snažan motiv da učestvuju u realizaciji tih programa, jer na osnovu njih mogu ostvariti benefite.

U više navrata na konferenciji je apostrofiran rad medija i ukazano na potrebu za razlikovanjem tabloidnih i profesionalnih medija. Prvi, kako je rečeno, ne štite identitet žrtve i pravdaju se potrebom javnosti da sve zna, romantizuju nasilje i svode ga na „zabavu“, drugi poštuju etički kodeks, prave delikatne procene i ne jure tiraž. Nisu svi novinari, po rečima Gorana Pejčića, novinara Radio-televizije Vojvodine, edukovani da pišu o rodno zasnovanom nasilju. Mediji sa jedne strane i institucije, uključujući Pokrajinskog ombudsmana, sa druge strane, treba da sarađuju, a rezultati te saradnje treba da budu bolje edukovani novinari i bolje i potpunije informisana  javnost.

Centrima za socijalni rad su, po mišljenju Miodraga Tepavca iz Sombora, potrebni odgovorni medijski partneri, ali i horizontalna i vertikalna distribucija znanja i informacija između samih institucija. Veći broj nasilja nad ženama u Vojvodini ne znači, po Tepavčevim rečima, da je Vojvodina violentnija u odnosu na ostatak Srbije; to znači da se u Vojvodini  nasilje lakše prepoznaje i da ga žene  češće prijavljuju.

Svoja podsticajna izlaganja učesnici/ce su upotpunjavali i predlozima kako unaprediti i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja učiniti efikasnijom. Neki od tih predloga su, nakon kratke diskusije, uvršteni u zaključke konferencije. Među zaključcima se posebno ističu sledeći:

U susret 10. decembru, Međunarodnom danu ljudskih prava, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ovom prilikom uručio je Svetlani Selaković, pomoćnici pokrajinskog sekretara za socijalnu zaštitu, demografiju i ravnopravnost polova Povelju za izuzetan doprinos zaštiti i unapređenju ljudskih prava, za svoja višegodišnja nastojanja i davanje doprinosa unapređenju rodne ravnopravnosti.