Омбудсман и малолетни учиниоци кривичних и прекршајних дела
Покрајински заштитник грађана – омбудсман учествовао је на редовној годишњој конференцији стручњака ангажованих на пословима рада са малолетним учиниоцима кривичних и прекршајних дела са подручја Јужнобачког округа која је, у организацији Центра за социјални рад Града Новог Сада, одржана 25. марта 2022. године у великој сали Скупштине Града Новог Сада.
У свом обраћању овом скупу, покрајински заштитник грађана – омбудсман професор др Зоран Павловић истакао је да институција Омбудсмана, сходно надлежностима, има могућност да сагледа целокупну слику у погледу поступања свих одговорних органа и стручњака ангажованих у области рада са малолетним починиоцима кривичних и прекршајних дела, укључујући центре за социјални рад, образовне и здравствене установе, те полицију и правосудне органе. Овлашћење Омбудсмана је да континуирано надгледа и прати примену међународних уговора, стандарда и прописа из области људских права. На основу сазнања добијених праћењем медијског извештавања о деци и повреди права детета, Омбудсман је током претходних година покретао поступке по сопственој иницијативи како би проверио поступање надлежних институција и утврдио да ли су у конкретном случају предузете све неопходне мере заштите права и интереса детета, односно да ли су примењени стандарди прописани Коквенцијом УН о правима детета.
Оно што је и Омбудсман уочио као проблем из досадашње праксе јесте да постојећа организација, те недовољни капацитети поступајућих органа, пре свега центара за социјални рад, а на који и сами органи стартељства континуирано указују претходних година, неретко резултирају неадекватним одговором на испољавање делинквентног понашања код деце.
Важно је напоменути да ће за свако кривично или прекршајно дело детету бити изречена примерена санкција, односно васпитни налог. Задатак стручњака је да обезбеде да свака мера оствари своју сврху дугорочно, да циљ буде стицање увида детета у сопствено понашање, преузимање одговорности, те спречавање могућности за појаву рецидива.
Према мишљењу Омбудсмана, одговорност није само и једино на центрима за социјални рад. Улога органа старатељства није садржана у томе да самостално спроводи изречене мере. Центар би требало да делује као координатор над спровођењем мера и активности, а након извршене целовите процене и утврђених потреба сваког појединачног детета. У том смислу, Омбудсман континуирано указује на важност међусекторског деловања и сарадње у сваком појединачном случају, укључујући, осим органа старатељства, здравствене установе, те пружаоце услуга у локалној заједници, а пре свих родитеље и старатеље.
Истовремено, Омбудсман као најзначајније истиче неопходност да се осигура сваком појединачном детету да расте и развија се у сигурном, безбедном и подржавајућем окружењу, а што је дужност свих стручњака који раде са децом и за децу, заједнице, доносиоца одлука и креатора политика.
Правовременим идентификовањем фактора ризика за испољавање делинквентног понашања код деце, било да су они индивидуални, породични, или потичу из школског или социјалног окружења, можемо спречити потенцијалне негативне ефекте њиховог развоја.
Спровођење мера чија примена неретко буде неефикасна може бити доказ узалудног трошења ресурса. Стога, Омбудсман још једном наглашава значај улагања у рани развој, у јачање капацитета институција и услуга подршке, што ће уз континуирану међусекторску сарадњу допринети целовитом развоју детета и остваривању његових пуних потенцијала, у складу с његовим најбољим интересом.