Здраво старење у прекограничној области

Здраво старење у прекограничној области (HEAL) је пројекат који заједнички спроводе Црвени крст Војводине, Црвени криж БиХ, Црвени крст општине Инђија и Фонд „Европски послови“ АПВ, а који се финансира у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Србија-Босна и Херцеговина 2014-2020. Поводом обележавања Светског дана менталног здравља – 10. октобра у оквиру пројекта организована је конференција у циљу упознавања шире јавности о важности очувања менталног здравља и превенцији болести деменције и Алцхајмерове болести кроз здраве навике које је потребно усвојити како би се у старијем добу избегле последице оваквих обољења. Конференција је одржана у Културном центу Инђија, будући да је ова општина једна од општина која учествује у реализацији овог пројекта.

Отварању конференције присуствовали су представници Фонда „Европски послови“ АПВ, Покрајинског секретаријата за здравство, Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, Црвеног крста Војводине, Црвеног крижа Босне и Херцеговине, Црвеног крста Инђије који су у поздравном говору истакли да је тема менталног здравља високо на агенди здравог и активног старења. Такође је речено да је ментално здравље универзално људско право и да нема здравља без менталног здравља. Посебно је важно да се о менталном здрављу говори на организованим трибинама  намењеним широј јавности како би се подигла свест и смањила стигма о постојању ових болести, али и већем ангажовању и развијању потребних сервиса подршке за породице посебно на локалном нивоу.

На конференцији је било више речи о самом пројекту „Здраво старење у прекограничној области (HEAL), значају физичке активности у позним годинама, когнитивном профилу Алцхајмерове болести и деменције и значају међугенерацијске сарадње.

Виша саветница Јагода Вјештица испред Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана представила је активности и истраживања институције која су спроведена у циљу промоције и поштовања старијих лица како би се посебна пажња обратила на достојанствено старење старијих особа. Имајући у виду негативан прираштај, број становника који је по последњем попису становништва у доби старијој од 65 година, готово потпуног нестанка традиционалног модела вишегенерацијске породице јасно је да су старије особе више него раније у фокусу како би се остварио увид у стање људских права старијих особа, идентификовали проблеми и формулисале конкретне активности којима се остварује унапређење и заштита права старијих особа.