Поводом Светског дана сеоских жена, 15. октобра -Живот жена на селу одраз је развијености друштва
Жене које живе на селу, њих 1,6 милијарди, чине четвртину данашње светске популације. Упркос томе што жене чине више од 50 одсто становништва Землје и учествују у производњи од 60 до 80 одсто хране, оне поседују мање од 5 одсто землје и остварују само један одсто свих полјопривредних примања, што говори о њиховом изузетно тешком материјалном положају.
Положај жена на селу у Србији је по много чему сличан положају жена у целој јужној Европи. Жене су власнице тек једне десетине сеоских домаћинстава: 84 одсто њих не поседује землју, 93 одсто не уплаћује инвалидско и пензијско осигурање, а 17 одсто нема здравствену књижицу.
У Србији има око 120 хилјада жена које раде само у сеоском домаћинству и не поседују готово никакву имовину и овакво стање је главни узрок њиховог лошег социјалног положаја. Истраживања у овој области показују и да се више од 38 одсто сеоских домаћинстава у Србији суочава се са финансијским сиромаштвом. Готово исти проценат њихових чланова није стању да задоволји ни основне лјудске потребе, док се око 5 одсто сеоског становништа суочава са финансијским сиромаштвом, материјалном ускраћеношћу и лошим условима живота у својим населјима. Велики проблем представлја и то што су сеоска подручја изложена смањивању броја становника услед појачаних миграција и одлива образоване радне снаге, што повећава ризик од сиромаштва. Жене које живе на селу тиме су додатно погођене јер се уз то још и мање запошлјавају или самозапошлјавају, а њихов статус „помажућих чланова домаћинства” није адекватно регулисан. Осим што су могућности усклађивања њихове радне и породичне улоге занемарлјиве, првенствено услед одсуства одговарајуће друштвене подршке, уз још увек табуизирану тему насилја у породици над женама, и њихове могућности стицања нових знања и вештина у сеоској средини такође су на незавидном нивоу.
Будући да жене на селу чине не само рањиву категорију у нашем друштву, него и групу чије би радне и социјалне могућности могле много болје да се искористе, додатно образовање или стицање нових вештина женама на селу представлјало би значајан подстрек за проналажење додатних делатности на полјопривредним газдинствима и њихово веће учешће руралној економији.
Светски дан сеоских жена, 15. октобар установлјен је на Конференцији жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године. Смисао обележавања Светског дана сеоских жена је да им, подсећајући друштво на то колико им дугује и колико заиста вреднује њихов рад, обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у одлучивању, као и креирању развојних политика села које ће признати улогу сеоских жена у унапређењу развоја полјопривреде и села, безбедности хране и смањења сиромаштва.
