Povodom Svetskog dana seoskih žena, 15. oktobra -Život žena na selu odraz je razvijenosti društva
Žene koje žive na selu, njih 1,6 milijardi, čine četvrtinu današnje svetske populacije. Uprkos tome što žene čine više od 50 odsto stanovništva Zemlje i učestvuju u proizvodnji od 60 do 80 odsto hrane, one poseduju manje od 5 odsto zemlje i ostvaruju samo jedan odsto svih poljoprivrednih primanja, što govori o njihovom izuzetno teškom materijalnom položaju.
Položaj žena na selu u Srbiji je po mnogo čemu sličan položaju žena u celoj južnoj Evropi. Žene su vlasnice tek jedne desetine seoskih domaćinstava: 84 odsto njih ne poseduje zemlju, 93 odsto ne uplaćuje invalidsko i penzijsko osiguranje, a 17 odsto nema zdravstvenu knjižicu.
U Srbiji ima oko 120 hiljada žena koje rade samo u seoskom domaćinstvu i ne poseduju gotovo nikakvu imovinu i ovakvo stanje je glavni uzrok njihovog lošeg socijalnog položaja. Istraživanja u ovoj oblasti pokazuju i da se više od 38 odsto seoskih domaćinstava u Srbiji suočava se sa finansijskim siromaštvom. Gotovo isti procenat njihovih članova nije stanju da zadovolji ni osnovne ljudske potrebe, dok se oko 5 odsto seoskog stanovništa suočava sa finansijskim siromaštvom, materijalnom uskraćenošću i lošim uslovima života u svojim naseljima. Veliki problem predstavlja i to što su seoska područja izložena smanjivanju broja stanovnika usled pojačanih migracija i odliva obrazovane radne snage, što povećava rizik od siromaštva. Žene koje žive na selu time su dodatno pogođene jer se uz to još i manje zapošljavaju ili samozapošljavaju, a njihov status „pomažućih članova domaćinstva” nije adekvatno regulisan. Osim što su mogućnosti usklađivanja njihove radne i porodične uloge zanemarljive, prvenstveno usled odsustva odgovarajuće društvene podrške, uz još uvek tabuiziranu temu nasilja u porodici nad ženama, i njihove mogućnosti sticanja novih znanja i veština u seoskoj sredini takođe su na nezavidnom nivou.
Budući da žene na selu čine ne samo ranjivu kategoriju u našem društvu, nego i grupu čije bi radne i socijalne mogućnosti mogle mnogo bolje da se iskoriste, dodatno obrazovanje ili sticanje novih veština ženama na selu predstavljalo bi značajan podstrek za pronalaženje dodatnih delatnosti na poljoprivrednim gazdinstvima i njihovo veće učešće ruralnoj ekonomiji.
Svetski dan seoskih žena, 15. oktobar ustanovljen je na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine. Smisao obeležavanja Svetskog dana seoskih žena je da im, podsećajući društvo na to koliko im duguje i koliko zaista vrednuje njihov rad, obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u odlučivanju, kao i kreiranju razvojnih politika sela koje će priznati ulogu seoskih žena u unapređenju razvoja poljoprivrede i sela, bezbednosti hrane i smanjenja siromaštva.
