Институција Покрајинског омбудсмана у Ковину, Баваништу и Шиду - Сеоским женама активи једино уточиште
Обилазак општина и насељених места у оквиру посебног пројекта Покрајинског омбудсмана у области родне равноправности који подржава Агенција УН за жене (УН Wомен) настављен је током протекле седмице обиласком општина Ковин и Шид. Представници локалне самоуправе, јавних предузећа и установа су том приликом учествовали на трибини о родној равноправности и надлежностима Покрајинског омбудсмана у овој области, док су грађани и грађанке имали прилике да са заменицом покрајинског омбудсмана за равноправност полова Даницом Тодоров разговарају о заштити и остваривању својих људских права и да на лицу места поднесу представку овој институцији.
Посете Ковину, односно Баваништу и Шиду биле су и прилика за састанак са представницама актива жена и женских удружења из сеоских месних заједница на њиховој територији. У селу Баваниште окупиле су се жене из Баваништа, Малог Баваништа, Гаја и Шумарак, а у Шиду су у разговору учествовале житељке Ердевика, Бикић Дола, Сота, Јамене, Моровића, Бачинаца, Моловина, Беркасова и Сота. Жене у мањим местима се у својим активима претежно баве неговањем традиције, културно-уметничким и хуманитарним радом. Притом углавном имају тешкоћа да обезбеде простор за своје активности, односно одговарајућу подршку локалне самоуправе. Упркос томе што окружење, па чак и њихове породице, понекад неблагонаклоно гледају на њихов рад у активима, сеоске жене их доживљавају као место за дружење и својеврсно уточиште, будући да им је услед сиромаштва и незапослености сужен круг могућности коришћења слободног времена.
Жене које живе на селу су најчешће приморане да саме обезбеде новац и друга материјална средства за своје активности, а приморане су и да се на различите начине довијају и испомажу како би оствариле нека од својих основних људских права. У месним заједницма са малим бројем становника, удаљене од општинских центара немају лекара, нити било какав други вид медицинске заштите, као ни полицијску заштиту, редовну аутобуску линију, па чак ни обичну продавницу. Под таквим околностима свака помоћ локалне самоуправе и других друштвених субјеката, како материјална, тако и она дугорочнија у виду едукација, радног оспособљавања и обезбеђивања сталног приступа информацијама, различитим службама и услугама, сеоским женама је насушна потреба.
