Institucija Pokrajinskog ombudsmana u Kovinu, Bavaništu i Šidu - Seoskim ženama aktivi jedino utočište
Obilazak opština i naseljenih mesta u okviru posebnog projekta Pokrajinskog ombudsmana u oblasti rodne ravnopravnosti koji podržava Agencija UN za žene (UN Women) nastavljen je tokom protekle sedmice obilaskom opština Kovin i Šid. Predstavnici lokalne samouprave, javnih preduzeća i ustanova su tom prilikom učestvovali na tribini o rodnoj ravnopravnosti i nadležnostima Pokrajinskog ombudsmana u ovoj oblasti, dok su građani i građanke imali prilike da sa zamenicom pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Danicom Todorov razgovaraju o zaštiti i ostvarivanju svojih ljudskih prava i da na licu mesta podnesu predstavku ovoj instituciji.
Posete Kovinu, odnosno Bavaništu i Šidu bile su i prilika za sastanak sa predstavnicama aktiva žena i ženskih udruženja iz seoskih mesnih zajednica na njihovoj teritoriji. U selu Bavanište okupile su se žene iz Bavaništa, Malog Bavaništa, Gaja i Šumarak, a u Šidu su u razgovoru učestvovale žiteljke Erdevika, Bikić Dola, Sota, Jamene, Morovića, Bačinaca, Molovina, Berkasova i Sota. Žene u manjim mestima se u svojim aktivima pretežno bave negovanjem tradicije, kulturno-umetničkim i humanitarnim radom. Pritom uglavnom imaju teškoća da obezbede prostor za svoje aktivnosti, odnosno odgovarajuću podršku lokalne samouprave. Uprkos tome što okruženje, pa čak i njihove porodice, ponekad neblagonaklono gledaju na njihov rad u aktivima, seoske žene ih doživljavaju kao mesto za druženje i svojevrsno utočište, budući da im je usled siromaštva i nezaposlenosti sužen krug mogućnosti korišćenja slobodnog vremena.
Žene koje žive na selu su najčešće primorane da same obezbede novac i druga materijalna sredstva za svoje aktivnosti, a primorane su i da se na različite načine dovijaju i ispomažu kako bi ostvarile neka od svojih osnovnih ljudskih prava. U mesnim zajednicma sa malim brojem stanovnika, udaljene od opštinskih centara nemaju lekara, niti bilo kakav drugi vid medicinske zaštite, kao ni policijsku zaštitu, redovnu autobusku liniju, pa čak ni običnu prodavnicu. Pod takvim okolnostima svaka pomoć lokalne samouprave i drugih društvenih subjekata, kako materijalna, tako i ona dugoročnija u vidu edukacija, radnog osposobljavanja i obezbeđivanja stalnog pristupa informacijama, različitim službama i uslugama, seoskim ženama je nasušna potreba.
