Истраживање Покрајинског омбудсмана „Дечје просјачење у Војводини“ - Деца која просјаче невидљива у систему заштите

Институција Покрајинског омбудсмана је на данашњој конференцији за новинаре  представила резултате истраживања „Дечје просјачење у Војводини“.

Истраживање је током 2011. године спроведено у војвођанским центрима за социјални рад, полицији и невладиним организацијама које се баве децом.

Настојећи да одреде шта све дечје просјачење подразумева и колико је оно распрострањено међу децом у АП Војводини, испитаници су се, између осталог, изјашњавали и о томе да ли и на који начин евидентирају децу која се баве просјачењем, шта сматрају узроцима, факторима ризика, импликацијама и последицама дечјег просјачења, како међусобно сарађују како би се ова појава сузбила и предупредила, те које мере и конкретне кораке предузимају у том циљу.

Резултате и закључке истраживања представила је заменица покрајинског омбудсмана за заштиту права детета Марија Кордић. Просјачење као друштвена појава није дефинисано у постојећим правним прописима, а надлежне центри за социјални рад и полиција децу која просјаче у својој евиденцији не препознају као посебну категорију. То значи да се појава дечјег просјачења не евидентира систематски, односно да се она најчешће третира као поремећај у понашању, или као прекршај, понекад и са елементима кривичног дела. Због тога је врло тешко утврдити макар и приближан број деце која се у Војводини баве просјачењем. Осим што надлежне институције од случаја до случаја сарађују по овом питању, прикупљени подаци указују и на то да центри за социјални рад и полиција по окончању својих поступака не прате даљу судбину ове деце

Говорећи о деци која се у Војводини баве просјачењем, заменица Кордић навела је да прикупљени подаци указују и на то да се просјачењем најчешће баве дечаци узраста од 6 до 10 година. Највише их је у градовима и углавном долазе из нефункционалних, сиромашних или социјално угрожених породица, а међу њима значајан број чине ромска деца. Ова деца најчешће немају лична документа, па тако остају ван система образовања и институционалне заштите, како социјалне, тако и здравствене. Иако су у градовима деца која просјаче веома видљива, институције се њима почну бавити тек када она постану проблематична у свом окружењу.

Очекује се да ће спровођење истраживања о дечјем просјачењу у АП Војводини и објављивање његових резултата првенствено допринети унапређењу правног оквира којим би се деца заштитила од просјачења. Такође се очекује да ће тиме, између осталог, ојачати капацитети, побољшати и ускладити сарадња стручњака из надлежних институција, установа и организација који се баве случајевима дечјег просјачења. Применом ових мера и скретањем пажње на специфичности дечјег просјачења подићи ће се и степен свести стручне и шире јавности о облицима, узроцима и дугорочним, друштвено погубним последицама ове појаве.

Истраживање „Дечје просјачење у Војводини“ спроведен је током 2011. године као део регионалног пројекта „Превенција експлоатације деце у југоисточној Европи – Просјачење деце“. Пројекат је реализовала институција Покрајинског омбудсмана уз подршку норвешке међународне организације „Спасимо децу“ /Саве тхе Цхилдрен Норwаy/ у сарадњи са Центром за интеграцију младих из Београда. Овај пројекат, спроведен на територији АП Војводине, један је од неколико пројеката који се баве темом дечјег просјачења, а које у региону Западног Балкана реализују државне и регионалне институције омбудсмана, чланице Мреже омбудсмана за децу у југоисточној Европи из Републике Српске, Републике Црне Горе и Републике Србије.

Скраћени текст са закључцима и препорукама истраживања, као и цео текст истраживања доступни су у прилогу и у секцији истраживања.

Информација - Дечје просјачење у Војводини588.01 КБ16/11/2011

Дечје просјачење у Војводини2.47 МБ16/11/2011