Okrugli sto o lokalnim ombudsmanima u Srbiji

Pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih učestvovala je juče u raspravi o lokalnim ombudsmanima u Srbiji, koju je u Beogradu organizovala misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji.

Kao formalni povod za raspravu poslužila je studija Misije OEBS-a Kapaciteti i potencijali institucije lokalnog ombudsmana u Srbiji – sa istraživanjem. Učesnici u raspravi složili su se da institucija lokalnog ombudsmana ima svoje mesto i ulogu u sistemu zaštite ljudskih prava, ali da je nephodno na što precizniji način normativno urediti njihove nadležnosti, obezbediti što transparentniji postupak izbora, kao i materijalne, finansijske i kadrovske pretpostavke za njihov uspešan rad. Pored ovih, ukazano je i na niz sistemskih problema – deficite u pogledu vladavine prava, izigravanje ustavnog načela o podeli vlasti, zavisnost sudske vlasti, partitokratiju, raširenu korupciju, ćutanje administracije, kao i na nerazumevanje i otpore sa kojima se zaštitnici građana suočavaju na lokalnom nivou. 

Po mišljenju autora studije neophodno je napraviti analizu troškova i koristi lokalnih zaštitnika građana. Ukoliko bi takva analiza pokazala da je postojanje institucije lokalnog zaštitnika građana opravdano, onda je neophodno obezbediti i sve potrebne uslove za njen rad. Ukoliko lokalne samouprave ne mogu da izdvoje potrebna sredstva, a lokalni zaštitnici građana ne mogu formirati odgovarajuću stručnu službu, onda je bolje, istaknuto je u raspravi, da se institucija i ne formira, jer se ona ne može svesti na rad samo jednog čoveka.

U izlaganjima autora studije apostrofirana je uloga Pokrajinskog ombudsmana i ukazano na razlike u nadležnostima Pokrajinskog ombudsmana i republičkog Zaštitnika građana. Naglašeno je da nadležnosti Pokrajinskog ombudsmana nisu samo šire, nego i da su, pokrajinskom skupštinskom odlukom o osnivanju, bolje uređene.

Učestvujući u raspravi, Aniko Muškinja Hajnrih je skrenula pažnju da se nedovoljno naglašava razlika između lokalnih samouprava i pokrajinske autonomije, što utiče i na razumevanje uloge Pokrajinskog ombudsmana. Imajući u vidu da nadležnosti lokalnih zaštitnika građana nisu rešena na uniforman način, A. Muškinja Hajnrih je skrenula pažnju da se opštinskim statutima ne može zameniti zakon, te da se pozicija i nadležnosti lokalnih zaštitnika građana moraju urediti zakonom. Govoreći o radu Pokrajinskog ombudsmana, ona je istakla da Pokrajinski ombudsman, pored toga što nadzire primenu propisa i kontroliše rad organa uprave, poduzima i razna istraživanja, kako bi stekao što precizniju sliku stanja i doprineo što efikasnijoj zaštiti ljudskih prava. Svi zamenici, po njenim rečima, rade i na predmetima opšte nadležnosti, a rad institucije se, za razliku od lokalnih zaštitnika građana, ne iskazuje preko obraćanja građana, nego preko broja formiranih predmeta, pošto je to pouzdaniji pokazatelj i realnije merilo rada institucije. Ne dovodeći u pitanje činjenicu da se lokalni zaštitnici građana suočavaju sa mnoštvom problema, od finansijskih do nepoznavanja njihovog značaja i uloge, Aniko Muškinja Hajnrih je podsetila da se od onih koji se bave zaštitom građana zahteva i visoka posvećenost u radu i duboka predanost ljudskim pravima.

Jučerašnja rasprava je organizovana sa ciljem da se identifikuju ključni problemi i unapredi rad lokalnih zaštitnika građana, da se izmenama zakona poboljša kvalitet normativnih rešenja, a sistem zaštite ljudskih prava učini što efikasnijim.