Саопштење поводом Међународног дана старијих особа - 1. октобра
Светска здравствена организација је обележила Међународни дан старијих особа под слоганом „Старији људи – нова развојна снага” указујући на то да је широм света у току демографска револуција, те да ће се број од 600 милиона особа старијих од 60 година удвостручити у наредној деценији, а до 2050. године премашиће две милијарде. Србија са више од милион и двеста хиљада старијих од 65 година убраја се у једну од земаља са најстаријим становништвом у Европи, па и у свету. Оваква демографска слика није само последица продужења људског века, као једног од највећих достигнућа човечанства, захваљујући медицини, уравнотеженој исхрани, вакцинацији, него, пре свега, ниске стопе наталитета. Србија је карактеристична и по томе што више деценија постоји одлив становништва из земље, али и из села у град. Велики проценат старијих живи у сиромаштву, а поред тога имају проблема са здрављем и усамљеношћу. Однос друштва према овом делу заједнице показује да су старији потпуно маргинализовани, а нарочито сеоске жене које живе саме. Нажалост, због негативног односа заједнице и старији себе доживљавају на негативан начин, као одбачене и од своје породице и од шире заједнице. То потврђује искуство Покрајинског омбудсмана током посета малим општинама и сеоским месним заједницама у оквиру пројекта “Покрајински омбудсман ближи грађанима и грађанкама“ који се реализује уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (УН Wомен). Неки од проблема које су жене истакле током разговора су отежана могућност лечења становништва у малим местима (тешко доступна чак и примарна здравствена заштита), недоступност гинеколошких и других здравствених служби намењених женама (нпр. мамографија, лабораторија), приметно старење становништва у селима, док млади одлазе у већа места, сужен избор или непостојање организованих културних, спортских и других активности ради исуњавања слободног времена (нпр. у неким селима има библиотека, али нема довољно или нових књига). Информисаност жена о могућностима заштите сопствених права је на ниском нивоу. Ипак, постоји жеља за додатним обукама, али жене сматрају да су едукације за њих недоступне. Посебно су истицале да мрежа институција за борбу против насиља постоји формално, али тешко функционише. Приметна је ограничена доступност или је јавни превоз до већих места недоступан. Такође, уочава се да у локалним самоуправама жена има на руководећим местима социјалних, образовних, здравствених и културних установа, као и међу запосленима у локалној самоуправи, али не и на кључним местима доношења одлука.
Светски дан старијих је прилика да се укаже на њихове проблеме, али и на потенцијале који старије особе имају и све ће више играти кључну улогу – у волонтерском раду, преношењу искуства и знања, помоћи њиховим породицама у бризи и повећању учешћа у плаћеној радној снази. Већ сада, старије особе дају велики допринос друштву. Старији, посебно старије жене, углавном брину о зависним и болесним појединцима. Такав допринос развоју може бити осигуран само ако старији уживају одговарајући ниво здравља, за шта се морају установити и одговарајуће политике које ће пратити План акције Светске здравствене организације из 2002. године под називом „Активно старење – политички оквир.
О феномену насиља у трећем животом добу нема целовитих и тачних података у свету, па ни у Србији, а према извештају Светске здравствене организације, између четири и шест процената старијих (нарочито жена) трпи неки облик злостављања у сопственој кући.
Стручњаци УН сматрају да је потребно успоставити јасне правне оквире заштите старијих особа чији је број у сталном порасту услед демографских промена и упозоравају да ће се друштво тек суочити са феноменом њиховог злостављања, дискриминације и занемаривања, због чега је покренута иницијатива за доношење посебне конвенције која би обавезала све владе држава чланица УН да делују на промени свести и односа према старијима у друштву и обезбеде законску заштиту свих њихових права, што подразумева и стварање позитивне слике о старијим суграђанима и развијање међугенерацијске солидарности на локалном нивоу.