Ljudska prava lica u ustanovama zatvorenog tipa - Prevencijom do unapređenja zaštite

Institucija Pokrajinskog ombudsmana još od 2004. godine redovno obilazi ustanove socijalne i zdravstvene zaštite zatvorenog tipa na teritoriji AP Vojvodine, uključujući i psihijatrijske bolnice. Zamenik pokrajinskog ombudsmana Stevan Arambašić, koji je ovlašćen da u okviru Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture i drugih nečovečnih i nehumanih postupaka (NPM-a) predstavlja ovu instituciju, u godišnjim izveštajima Pokrajinskog ombudsmana redovno je izveštavao i o stanju u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici „Sveti vračevi” u Novom Kneževcu.

Zaključci i preporuke ove institucije u vezi sa pomenutom bolnicom uzeti su u obzir i tokom poseta ovoj ustanovi od strane NPM-a, uspostavljenog izmenama Zakona o ratifikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju UN protiv torture 2011. godine.

NPM čine predstavnici Zaštitnika građana Republike Srbije, Pokrajinskog ombudsmana i organizacija civilnog društva. Kao država potpisnica Opcionog protokola uz Konvenciju UN protiv torture, uspostavljanjem NPM-a Srbija je pokazala da je spremna da se bavi pitanjem ostvarivanja i zaštite ljudskih prava lica u ustanovama zatvorenog tipa, pogotovo lica koja nisu u mogućnosti da to čine sama u svoje ime.

Tokom 2012. godine članovi i članice NPM-a obišli su gotovo 70 ustanova u Srbiji i o tim posetama sačinili izveštaje u kojima se utvrđuje da li postoje propusti u radu ovih ustanova. Ovim izveštajima se naročito  ukazuje na to da li uočeni propusti ili bilo kakvo (ne)postupanje u skladu sa propisima za posledicu ima ili može potencijalno imati neki vid zlostavljanja, nehumanog ili nečovečnog postupanja. Ključni deo tih izveštaja su odgovarajuće preporuke u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim standardima koje se ustanovama upućuju u cilju otklanjanja utvrđenih propusta ili nepravilnosti. U svim zemljama u kojima je do sada uspostavljen NPM, pa tako i u Republici Srbiji, izveštaji ovog preventivnog mehanizma su osnova za ukazivanje nadležnim ministarstvima na trenutno stanje u ustanovama zatvorenog tipa, a sa ciljem da nadležni preduzmu konkretne mere kako bi se položaj lica u tim ustanovama i stanje u njima poboljšalo.

Činjenicu da je NPM u radu ustanova zatvorenog tipa koje je obišao konstatovao izvesne propuste i nepravilnosti u radu nikako ne treba shvatiti kao osnovno obeležje rada ovih ustanova. Imajući u vidu opšte ekonomsko stanje u našoj zemlji, a koje posebno utiče na smanjenje svake vrste resursa u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, te na nepostojanje odgovarajućih zakona, odnosno podzakonskih akata koji se bave određenim specifičnim pitanjima ljudskih prava u ovim oblastima (na primer: fiksiranjem bolesnika), uslovi smeštaja lica u ustanovama zatvorenog tipa i njihov tretman od strane osoblja u znatnoj meri odgovara međunarodnim standardima, odnosno ide u pravcu njihovog ostvarivanja. Drugim rečima: konstatovani propusti u radu ovih ustanova ne mogu se automatski nazvati torturom osoba koje u njima borave. Smisao NPM-a kao preventivnog zaštitnog mehanizma je da ukazivanjem na i najmanje propuste ili nepravilnosti u radu ustanova predupredi nastajanje torture. To ne podrazumeva da ona nužno i postoji. Da postoji, to bi u izveštajima NPM-a svakako bilo posebno istaknuto.

Stanje u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici „Sveti vračevi” u Novom Kneževcu moglo bi se nazvati reprezantativnim u odnosu na ustanove sličnog tipa u AP Vojvodini, pa i u Republici Srbiji. Iako ova ustanova nema kapacitet i resurse poput onih u Vršcu ili Kovinu, ona u svom radu ima razrađene interne obrasce postupanja koji se odnose na fiksaciju bolesnika, a koji su u skladu sa međunarodnim standardima. Sudsko odeljenje ove bolnice, u kom se nalaze osobe koje je sud uputio u bolnicu na izdržavanje mere bezbednosti, osmišljeno tako da se osuđenici u njemu slobodno kreću. Rukovodstvo bolnice je tokom proteklih godina izradilo i plan rekonstrukcije svih objekata i intenzivno tražilo izvore sredstava kako bi se poboljšali materijalni uslovi boravka lica na svim odeljenjima. Institucija Pokrajinskog ombudsmana je još pre uspostavljanja NPM-a u nekoliko navrata davala preporuke ovoj bolnici u odnosu na zaštitu prava lica smeštenih u njoj i te preporuke su uvek do sada bile usvojene i sprovedene.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je, na primer, nedavno pokrenulo javnu raspravu o Nacrtu zakona o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama jer je evidentno da su ove osobe, pa i njihove porodice i prijatelji, ali i ljudi koji sa njima rade u raznim ustanovama i organizacijama, podložne posebnoj vrsti diskriminacije. Načelo poštovanja ljudskih prava svih ljudi bez razlike trebalo bi biti obavezujuće za sve ljude, kako u privatnoj, tako i u javnoj sferi. Činjenica da lica smeštena u ustanove zatvorenog tipa pod specifičnim okolnostima i na drugačiji način ostvaruju svoja prava, najčešće daleko od javnosti, ne znači automatski da se ona i krše, niti da tome nužno doprinose osobe koje su sa njima u najneposrednijem kontaktu. Prava se, na primer, mogu kršiti i nesavesnim i površnim postupanjem, ali i onemogućavnjem sagledavanja složenosti određenog fenomena sa više aspekata. Na kraju sve to vodi dodatnoj stigmatizaciji ne samo osoba smeštenih u ustanove zatvorenog tipa, nego i ljudi koji se o njima staraju.