Људска права лица у установама затвореног типа - Превенцијом до унапређења заштите

Институција Покрајинског омбудсмана још од 2004. године редовно обилази установе социјалне и здравствене заштите затвореног типа на територији АП Војводине, укључујући и психијатријске болнице. Заменик покрајинског омбудсмана Стеван Арамбашић, који је овлашћен да у оквиру Националног механизма за превенцију тортуре и других нечовечних и нехуманих поступака (НПМ-а) представља ову институцију, у годишњим извештајима Покрајинског омбудсмана редовно је извештавао и о стању у Специјалној психијатријској болници „Свети врачеви” у Новом Кнежевцу.

Закључци и препоруке ове институције у вези са поменутом болницом узети су у обзир и током посета овој установи од стране НПМ-а, успостављеног изменама Закона о ратификацији Опционог протокола уз Конвенцију УН против тортуре 2011. године.

НПМ чине представници Заштитника грађана Републике Србије, Покрајинског омбудсмана и организација цивилног друштва. Као држава потписница Опционог протокола уз Конвенцију УН против тортуре, успостављањем НПМ-а Србија је показала да је спремна да се бави питањем остваривања и заштите људских права лица у установама затвореног типа, поготово лица која нису у могућности да то чине сама у своје име.

Током 2012. године чланови и чланице НПМ-а обишли су готово 70 установа у Србији и о тим посетама сачинили извештаје у којима се утврђује да ли постоје пропусти у раду ових установа. Овим извештајима се нарочито  указује на то да ли уочени пропусти или било какво (не)поступање у складу са прописима за последицу има или може потенцијално имати неки вид злостављања, нехуманог или нечовечног поступања. Кључни део тих извештаја су одговарајуће препоруке у складу са домаћим прописима и међународним стандардима које се установама упућују у циљу отклањања утврђених пропуста или неправилности. У свим земљама у којима је до сада успостављен НПМ, па тако и у Републици Србији, извештаји овог превентивног механизма су основа за указивање надлежним министарствима на тренутно стање у установама затвореног типа, а са циљем да надлежни предузму конкретне мере како би се положај лица у тим установама и стање у њима побољшало.

Чињеницу да је НПМ у раду установа затвореног типа које је обишао констатовао извесне пропусте и неправилности у раду никако не треба схватити као основно обележје рада ових установа. Имајући у виду опште економско стање у нашој земљи, а које посебно утиче на смањење сваке врсте ресурса у области социјалне и здравствене заштите, те на непостојање одговарајућих закона, односно подзаконских аката који се баве одређеним специфичним питањима људских права у овим областима (на пример: фиксирањем болесника), услови смештаја лица у установама затвореног типа и њихов третман од стране особља у знатној мери одговара међународним стандардима, односно иде у правцу њиховог остваривања. Другим речима: констатовани пропусти у раду ових установа не могу се аутоматски назвати тортуром особа које у њима бораве. Смисао НПМ-а као превентивног заштитног механизма је да указивањем на и најмање пропусте или неправилности у раду установа предупреди настајање тортуре. То не подразумева да она нужно и постоји. Да постоји, то би у извештајима НПМ-а свакако било посебно истакнуто.

Стање у Специјалној психијатријској болници „Свети врачеви” у Новом Кнежевцу могло би се назвати репрезантативним у односу на установе сличног типа у АП Војводини, па и у Републици Србији. Иако ова установа нема капацитет и ресурсе попут оних у Вршцу или Ковину, она у свом раду има разрађене интерне обрасце поступања који се односе на фиксацију болесника, а који су у складу са међународним стандардима. Судско одељење ове болнице, у ком се налазе особе које је суд упутио у болницу на издржавање мере безбедности, осмишљено тако да се осуђеници у њему слободно крећу. Руководство болнице је током протеклих година израдило и план реконструкције свих објеката и интензивно тражило изворе средстава како би се побољшали материјални услови боравка лица на свим одељењима. Институција Покрајинског омбудсмана је још пре успостављања НПМ-а у неколико наврата давала препоруке овој болници у односу на заштиту права лица смештених у њој и те препоруке су увек до сада биле усвојене и спроведене.

Министарство здравља Републике Србије је, на пример, недавно покренуло јавну расправу о Нацрту закона о заштити особа са менталним сметњама јер је евидентно да су ове особе, па и њихове породице и пријатељи, али и људи који са њима раде у разним установама и организацијама, подложне посебној врсти дискриминације. Начело поштовања људских права свих људи без разлике требало би бити обавезујуће за све људе, како у приватној, тако и у јавној сфери. Чињеница да лица смештена у установе затвореног типа под специфичним околностима и на другачији начин остварују своја права, најчешће далеко од јавности, не значи аутоматски да се она и крше, нити да томе нужно доприносе особе које су са њима у најнепосреднијем контакту. Права се, на пример, могу кршити и несавесним и површним поступањем, али и онемогућавњем сагледавања сложености одређеног феномена са више аспеката. На крају све то води додатној стигматизацији не само особа смештених у установе затвореног типа, него и људи који се о њима старају.