Održan radni sastanak "U susret donošenju novih medijskih zakona"

U saradnji sa Koordinacijom nacionalnih saveta nacionalnih manjina, Kancelarija za ljudska i manjinska prava organizovala je, u petak, 25. aprila, radni sastanak pod nazivom "U susret donošenju novih medijskih zakona". Sastanak je organizovan sa ciljem da se ukaže na probleme u oblasti informisanja i ponude rešenja problema, pre nego što nacrti medijskih zakona uđu u skupštinsku proceduru.

Predstavnici nacionalnih saveta, Ministarstva kulture i informisanja i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, bili su saglasni u oceni da nam novi medijski zakoni nisu potrebni zbog Evropske unije, nego zbog ostvarivanja vitalnih interesa nacionalnih manjina, pre svega istinitog, pravovremenog i objektivnog informisanja. Učesnici skupa su izrazili zabrinutost u pogledu privatizacije medija, jer ona, po rečima Eve Vukašinović, zamenice Pokrajinskog ombudsmana zadužene za zaštitu prava nacionalnih manjina, vodi nestanku medija na manjinskim jezicima.

Orijentacija na tržište krije u sebi niz nepovoljnih mogućnosti, a na jednu od njih u više je navrata ukazano i na ovom, kao i na nekim prethodnim skupovima. Naime, radi se o tome da manjinski mediji, osim informativne, imaju i širu, kulturnu funkciju, što bi zakonodavac, po mišljenju učesnika, morao imati u vidu, ako ne želi da se, usled pritiska komercijalnih interesa, medijski sadržaji svedu samo na „tancuj, tancuj, vikrucaj“. Zahtev da se manjinski mediji, naročito oni sa višedecenijskom tradicijom izlaženja, izuzmu iz procesa privatizacije, ponovljen je i na ovom sastanku, kao i upozorenje da privatizacija ne garantuje ni nezavisnost medija, ni njihovu objektivnost.

Neki učesnici u raspravi su izrazili bojazan da nacrt zakona ne garantuje opstanak višejezičnih elektronskih medija, da vodi redukciji kako dostignutog nivoa prava manjina, tako i nadležnosti nacionalnih saveta u oblasti informisanja. U raspravi nije zaobiđen ni RTS. Učesnici skupa smatraju da RTS u svom programu treba da obezbedi i informisanje na jezicima manjina, ali i potpunije informisanje o manjinama, kao i da je neprihvatljivo da se u istu ravan stavljaju mediji koji na srpskom jeziku informišu o manjinama i mediji koji informativnu delatnost obavljaju na nekom od manjinskih jezika. Od zakonodavca je zatraženo da se u budućem zakonu o javnom informisanju nađe posebno poglavlje o informisanju manjina, da se u zakon unese odredba kojom se od jedinice lokalne samouprave, pokrajine i republike zahteva da precizno definišu procenat sredstava koje će izdvajati za finansiranje manjinskih medija. Pored ovih, pojedini učesnici su predlagali da se unapred rezervišu frekvencije za programe na manjinskim jezicima, kao i da ministarstva kulture i finansija vrše efikasniju kontrolu utroška sredstava, naročito kada je reč o projektnom finansiranju.