Поводом 17. маја, Међународног дана против хомофобије и трансфобије: ЛГБТ ОСОБЕ ТЕЖЕ ОСТВАРУЈУ СВОЈА ПРАВА

Ниво хомофобије и трансфобије изузетно је висок у Србији. Сва истраживања потврђују да скоро две трећине грађана сматра да је хомосексуалност болест, више од половине да је то велика опасност за друштво, а око 60 одсто грађана не слажу се са тим да су хомосексуалци група која трпи кршење основних људских права, укључујући право на живот, физички ипсихо-социјални интегритет, на правну заштиту, слободу окупљања, здравствену заштиту и образовање. Упркос томе што истраживања јавног мњења показују да је ЛГБТ популација једна од најугроженијих и најдискриминисанијих друштвених група, њени припадници/припаднице недовољно користе могућност заштите посредством независних институција за заштиту људских права. Поводом 17. маја, Међународног дана против хомофобије и трансфобије, Покрајински заштитник грађана указује на примере дискриминације ових особа и распрострањену институционалну дискриминацију на основу личног својства, односно праксу органа управе којом се крше начело једнакости, односно једнаког поступања.  

Покрајински омбудсман је током истраге у једном случају установио да матичар није поступао по закону када је одбио да изда уверење о слободном брачном стању због тога што је грађанин као разлог навео да му је овакво уверење било потребно за склапање истополне заједнице у иностранству. Истраживање у локалним самоуправама подстакнуто притужбом ЛГБТ особе показало је да је пракса у матичарским службама на територији АП Војводине различита, иако је издавање уверења на прописаном обрасцу законски уређено, због чега је упућена препорука о потреби доследног поштовања законских одредби.

У другом примеру дискриминисана је трансродна особа која је пролазила кроз процес прилагођавања пола. Високошколска установа на којој је ова особа студирала није желела дапромени име на дипломи уз образложење да таква обавеза није прописана Законом о високом образовању и препоручила јој да, приликом конкурисања за посао, уз диплому приложи и извод из матичне књиге рођених у ком је извршена промена имена.Пошто закон не забрањује промену имена на дипломи, ускраћивање овакве могућности доводи до дискриминације па је високошколској установи препоручено да удовољи захтеву трансродне особе, имајући на уму и препоруку Поверенице за заштиту равноправности надлежним органима управе и високошколским установама да трансродним особама, код којих процес промене пола може да траје релативно дуго, треба да омогуће промену имена у свим документима у којима се оно појављује.

Ови примери указују на то да ЛГБТ популација не ужива у потпуности своја људска права,иако је дискриминација на основу сексуалне оријентације и родног идентитета забрањена законом. У друштву које тешко прихвата различитости, поступање према ЛГБТ особама у чијој основи су предрасуде и стереотипи неретко се одражава и на поступање институција. У таквим случајевима дискриминација прети да постане системска, односно да кршење или онемогућавање остваривања права грађанки и грађана постане правило и норма, а не изузетак који је за осуду.

Међународни дан борбе против хомофобије обележава се 17. маја јер је хомосексуалност као болест уклоњена из Међународне класификације болести и Светске здравствене организације 17. маја 1992. године.