25. новембар - Међународни дан борбе против насиља над женама
1981. године на првом састанку феминисткиња Латинске Америке и Кариба, 25. новембар је проглашен Међународним даном борбе против насиља над женама. Овај датум је одабран у знак сећања на сестре Мирабел из Доминиканске републике, политичке активисткиње које су 1960. године брутално убијене по налогу диктатора Рафаела Трујила. Уједињене нације су 1999. године и званично прогласиле 25. новембар за Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног, партнерског и многих других облика насиља.
Насиље над женама је грубо кршење људских права и препрека у постизању једнакости, развитка и мира. Према последњем истраживању ОЕБС-а, у Србији је 1,7 милиона жена преживело неки вид насиља - готово свака пета жена је била изложена физичком или сексуалном насиљу, 44 процента жена је било изложено психичком насиљу од стране својих партнера, док је 42 процента било изложено сексуалном узнемиравању.
Како би променили ову суморну статистику, неопходно је радити на стварању друштва које јавно осуђује насиље и промовисати ненасилно понашање и родну равноправност. Многе жене не пријављују насиље јер немају довољно знања о својим правима, мислећи да је насиље „нормална појава“ - то се нарочито односи на жене из маргинализованих група – као нпр. жене из руралних средина, Ромкиње, жене са инвалидитетом... Образовање и подизање свести жена о својим правима су неке од кључних компоненти у заустављању насиља над женама. То, између осталог, подразумева промоцију промена друштвених и културних образаца понашања жена и мушкараца, односно искорењивање предрасуда, традиција и обичаја који се заснивају на инфериорности жена и стереотипним улогама жена и мушкараца. Један од разлога непријављивања насиља је и неповерење у институције, те је стога потребно радити не само на оснаживању жена да насиље пријаве, већ и на унапређивању институционалног одговора на насиље. Неопходно је обезбедити континуирану едукацију професионалаца у надлежним службама, бољу сарадњу и координацију институција, повећати број индивидуалних планова заштите жртава, успоставити програм превенције за починиоце и обезбедити сарадњу државе и цивилног друштва.
Одговорност да зауставимо насиље имамо сви, као појединци и појединке, али највећу одговорност имају доносиоци одлука, а затим и они који их спроводе. Како су жене најчешће жртве насиља од стране својих партнера, потребно је константно указивати на чињеницу да насиље у породици није приватни, већ јавни проблем. Посебну одговорност имају медији – насиље у породици и партнерским односима не сме да се представља као појединачни, изоловани случај, већ у контексту друштвене одговорности и стварања ненасилног друштва.
25. новембар представља и почетак светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која траје до 10. децембра, Светског дана људских права. Ову глобалну кампању обележавају установе и организације широм света, са циљем скретања пажње на глобални проблем насиља над женама.
