Вести
Након научно-стручне конференције под називом „Право на достојанство“ коју је Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао у петак, покрајински омбудсман Зоран Павловић и учесници конференције посетили су Музеј Војводине и обишли поставке у оквиру Музеја присаједињења 1918.
Изложба „Од сна до јаве, присаједињење Војводине Србији 2018“ приказује Велику народну скупштину која се одржала у Новом Саду 1918. године. Посебну пажњу покрајинског заштитника грађана и других учесника и учесница конференције привукла је збирка уметничких предмета која садржи портрете седам жена које су изабране да буду посланице на Великој народној скупштини. Наиме, када су 1918. године на територији Бачке, Баната и Барање бирани делегати за Велику народну скупштину у Новом Саду, на којој су те области присаједињене Краљевини Србији, право да бирају и да буду биране, први пут у историји Европе, добиле су и жене. Њих седам – Милица Томић, Мара Малагурски, Анастасија Манојловић, Марија Јовановић, Олга Станковић, Катица Рајчић и Манда Сударевић – као изабране делегаткиње присуствовале су Великој народној скупштини у узеле активно учешће у њеном раду. На овај начин оне су дале свој, веома значајан, допринос у изградњи друштва једнаких политичких могућности за жене и мушкарце, а стална музејска поставка портрета ових знаменитих жена служи као сведочанство њиховој историјској улози и постављању темеља родној равноправности.
Сто година након овог историјског догађаја, у републичком парламенту Србије седи 40% жена – ове године је унапређен систем изборних квота усвајањем измена изборних закона којима се прописује да се на листама за парламентарне и локалне изборе мора наћи 40% мање заступљеног пола. Осим повећаног броја жена у парламенту, биланс родне равноправности у извршној власти је достигао историјски максимум - нова Влада Србије, која поново има жену на челу, има највећи број жена на министарским местима од почетка вишестраначја.
Поводом стогодишњице одржавања Велике народне скупштине 2018. године, Покрајински омбудсман је, желећи да понуди слику учешћа жена у јавном и политичком животу Војводине и њихову улогу у развоју парламентаризма, приредио монографску публикацију „Жене у парламентарном животу Војводине 1918 – 2018”.
Ако постоје људска права, онда би право на достојанство требало да буде прво међу њима. Овим речима професора Јована Бабића, могла би се сумирати једнодневна међународна научно-стручна конференција о праву на људско достојанство која је данас, у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и београдског Института за криминолошка и социолошка истраживања, одржана у Новом Саду.
Тему конференције Порајински омбудсман је најавио већ у октобру прошле године и она је тада, можда, некоме и деловала као још једна досадна академска тема. Данас је, међутим, тема људског достојанства изузетно важна. Свет је суочен са пандемијом COVID 19 а мере које владе, како у Србији, тако и у свету, предузимају у борби против корона вируса заоштриле су питање људских права и у поље медијских, етичких и политичких анализа и истраживања увеле тему људског достојанства.
У раду конференције учествовали су представници стручних, научно-истраживачких, академских и других институција и организација из Аустралије, Босне и Херцеговине, Белорусије, Италије, Норвешке, Јапана, Мађарске, Северне Македоније, Румуније, Русије, Хрватске и Кине.
Тему конференције учесници скупа су тематизовали са становишта борбе против пандемије COVID 19, дечијих права, кривичног законодавства, злочина из мржње, слободе изражавања, социјалне заштите, као и из угла становника неформалних насеља. У излагањима су навођени и неки конкретни примери грубог кршења права на достојанство, као што су телесно кажњавање деце, насиље у породици и вршњачко (адолесцентско) насиље, недостатак солидарности или потпуне дехуманизације људи, до које долази у савременим, постмодерним облицима ратовања.
Као и ранијих година, Покрајински омбудсман је и ове године све радове припремљене за конференцију публиковао у форми Годишњака. Између корица зборника (на 744 странице) налазе се прилози четрдесет аутора и ауторки из земље и света. Окупљајући из године у годину велики број учесника различитих дисциплинарних усмерења, конференције Покрајинског омбудсмана све више се потврђују као респектабилан регионални форум за дебату о најважнијим питањима из области људских права.
Србија се сврстава у земље са високим ризиком умирања од малигних болести. Рак дојке је најчешће малигно обољење код жена, како у свету, тако и код нас. У Србији сваке године од карцинома дојке оболи око 4600 жена, док њих око 1600 изгуби живот. У АП Војводини се на годишњем ниову дијагностикује око 1200 пацијенткиња оболелих од рака дојке.
Важно је напоменути да је ова болест према свим подацима излечива у 90% случајева уколико се благовремено открије - и из тог разлога, рана дијагностика рака дојке је од пресудног значаја за смањење смртности од ове болести. Најчешће коришћена метода скрининга за откривање рака дојке је мамографија која се, са другим прихваћеним методама, спроводи у циљу откривања потенцијалних малигних тумора у раном стадијуму, када је много већа шанса за излечење у односу на узнапредовалу фазу болести. Наша земља од 2013. године спроводи Национални програм раног откривања карцинома дојке организовањем мамографских прегледа код здравих жена узраста од 50 до 69 година. Како су бројна истраживања показала да редовна мамографија жена узраста од 50 до 69 година смањује смртност од рака дојке, Покрајински заштитник грађана омбудсман позива све жене да се одазову на скрининг програм које спроводе надлежне здравствене установе, јер рана детекција као превентивна мера даје бољу прогнозу у циљу очувања живота и здравља.
Један одсто од свих новодијагностикованих карцинома дојке јавља се и код мушкараца, код којих често не постоји довољна свест о могућности обољевања од ове болести, због чега је карцином дојке код мушкараца, чешће него код жена, са леталним исходом. Из тог разлога, неопходно је спроводити активности у циљу подизања свести у друштву о постојању ове болести, факторима који доприносе појави болести, значају превентивних прегледа, симтомима, дијагностици и лечењу и жена и мушкараца. Истовремено, треба дати подршку и свим другима који се срећу са овом болести, у циљу њиховог оснаживања, како би пружили неопходну помоћ оболелима, када дође до откривања ове болести, од њеног откривања, па до излечења. Едукација од најраније доби део је превентивних активности које треба да постану део наше свакодневице.
Одговарајућа промоција здравља, образовање младих људи о значају превентивног деловања у циљу очувања здравља, сталне акције са циљем едукације и мотивације и жена и мушкараца да се одазову позивима на превентивне прегледе, повећање броја мамографских јединица и обучених људи – све ово неопходно је за превенцију и успешно лечење ове и многих других болести. И за грађане и за здравствене раднике све благовремене превентивне мере и активности кључ су за смањивање броја оболелих од опаке болести - карцинома дојке.
Међународни дан борбе против рака дојке, 24. октобар, је најважнији дан у месецу посвећеном борби против ове болести. Обележава се широм света и код нас, како би се скренула пажња на распрострањеност рака дојке и подигла свест о значају здравих облика понашања у превенцији рака дојке, као и значају раног откривања и могућностима правовременог започињања лечења особа оболелих од рака дојке. Давањем подршке здравственим радницима и релевантним државним институцијама, у њиховим напорима да се са превентивним активностима прегледа обухвате сви припадници ризичних категорија, и позивом свим грађанима и грађанкама да се одазову позиву за укључење у рано откривање рака дојке, Покрајински омбудсман даје свој прилог циљу који је постављен, да се број оболелих ефикасно смањује, а број благовремено дијагностикованих и излечених повећа! Превентивне активности морају бити још чешће и много гласније, и од стране органа јавне власти, здравствених институција и одговорних појединаца, са пуним уважавањем начела хуманости и недискриминације, са свим проблемима и користима које они носе.
Данас је у просторијама Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана одржан састанак на ком је договорена сарадња институције са Амбасадом Шведске у Србији. Састанку су, уз покрајинског заштитника грађана – омбудсмана проф. др Зорана Павловића, присуствовали заменик за заштиту права детета Милан Дакић и саветница у Покрајинском заштитнику грађана Светлана Нешић Бајго и представници Амбасаде Шведске: саветник – министар, заменик шефа мисије Јоацхим Wеарн, координаторка за комуникације и јавну дипломатију Славица Марковић-Сандић и асистенткиња за административна питања Светлана Тот.
На састанку је било речи о активностима ових двеју институција у области заштите права детета и могућностима за даљу заједничку сарадњу на унапређењу положаја и заштите права детета, посебно у области заштите деце од свих облика насиља, злостављања и занемаривања.
Повод за сарадњу, између осталог, је обележавање 75 година од како је шведска списатељица Астрид Линдгрен створила лик Пипи Дуге Чарапе са којом се друже генерације деце. Уједно, Астрид Линдгрен је у свом говору Никад насиље који је у Франкфурту одржала 1978. године приликом преузимања награде за мир, указала на то да је немогуће градити ненасилно друштво ако се деца васпитавају насилним методама. Годину дана касније, Шведска је била прва држава у свету која је законом забранила телесно кажњавање деце.
Будући да је тема забране телесног кажњавања деце у нашој земљи и даље контраверзна у јавности, наредне активности у сарадњи са Амбасадом Шведске, омогућиће родитељима и стручњацима да се ближе упознају са искуствима Шведске након више од тридесет година од забране телесног кажњавања деце у свим областима друштвеног живота, као и са најновијим научним сазнањима у области развоја детета и праксама одгоја и васпитања без физичког и других видова кажњавања деце. Покрајински заштитник грађана – омбудсман на овај начин наставља са активностима које промовишу и обезбеђују подршку родитељима и породицама за квалитетно, подстицајно родитељство и бригу о целовитом развоју детета.
У присуству неколико стотина хиљада људи, 17.октобра 1987. године у Паризу је откривена спомен плоча на којој су записане речи Јозефа Вресинског, оснивача међународног „АТД Покрета четвртог света“: „Тамо где је човек присиљен да живи у сиромаштву, крше се људска права. Наша је узвишена дужност да се ујединимо у борби за поштовање ових права.“
У знак сећања на овај догађај, Генерална скупштина Уједињених нација је 1992. године прогласила 17. октобар Међународним даном борбе против сиромаштва и позвала све државе чланице да активно раде на искорењивању сиромаштва. Позив је упућен и организацијама цивилног друштва.
У години у којој је донета поменута одлука, скоро половина становника „трећег света“ је живела у великом сиромаштву. Из године у годину број сиромашних се смањивао, па се 2010. године, у поређењу са 1992. годином, број сиромашних људи у свету смањио за 750 милиона.
Сиромаштво је сложен, мултидимензионалан и тешко искорењив проблем. Поред тога, сиромаштво је и глобални проблем, присутан и у најбогатијим државама и регионима. Сиромашних људи, дакле, има и у Европској унији, као и у Сједињеним Америчким Државама; оно се лакше подноси у богатим, него у сиромашним и ратом разореним државама.
У нашој земљи око 250 хиљада грађана користи новчану социјалну помоћ, око пола милиона становника, према извештају Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, није у стању да задовољи основне егзистенцијалне потребе, док четвртина становништва живи у ризику од сиромаштва. Субјективни осећај сиромаштва је још већи.
Сиромаштво најтеже погађа најмлађе. Деца која расту у немаштини и беди веома тешко остварују своја права на живот, игру, развој, образовање и имају знатно мање шансе да успеју у животу. Поред деце, на удару сиромаштва су и припадници ромске заједнице, становници руралних средина, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом и њихове породице, жене, посебно оне старије доби, мигранти и друге категорије становништва.
Скрећући пажњу јавности на Међународни дан борбе против сиромаштва, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети да је искорењивање сиромаштва обавеза свих чланова друштва које, као наше, жели да почива на начелима социјалне правде. Живот без сиромаштва је људско право и сваки грађанин, према тексту Универзалне декларације о људским правима, има право на стандард живота који обезбеђује здравље и благостање, његово и његове породице, укључујући храну, одећу, стан и лекарску негу и потребне социјалне службе.
Покрајински омбудсман је свестан да ће, у условима ограничених економских могућности и кризе изазване пандемијом корона вируса, остваривање племенитих циљева Универзалне декларације о људским правима захтевати додатне напоре од свих нас. Па, ипак, Покрајински омбудсман жели да нагласи да сиромаштво није индивидуални проблем и да се оно не може свести само на мале или никакве приходе и недостатак хране и одеће. Сиромаштво не отежава само приступ људи свету рада, него и њихов приступ здравој пијаћој води, чистом ваздуху, образовању, безбедној средини. Оно подразумева несигурност, немоћ, подложност насиљу, маргинализацију и одсуство из економског, политичког и културног живота друштва у коме живе. Могућности сиромашних људи да изразе свој став и организују живот у складу са својим циљевима веома су ограничене.
Сиромаштво има много лица. Покрајински омбудсман очекује да се о сваком од тих лица води рачуна, како би се, подржавајући мере и активности надлежних институција, друштво у Србији што више приближило свом нормативном идеалу - републици заснованој на социјалној правди, људском достојанству и поштовању људских права.
