Вести
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у петак, 11. децембра 2020. године организовао онлајн конференцију на тему Образовање на језицима националних мањина у условима пандемије. Скуп је организован с намером да се укаже на позитивне примере али уједно и недостатке до сада примењиваних алтернативних облика наставе.
Скупу су, уз проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Јаноша Ороса, заменика омбудсмана за заштиту права националних мањина, присуствовали и представници Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, националних савета националних мањина на чијим се језицима изводи настава у војвођанским основним и средњим школама, директори, наставници разредне и предметне наставе, школски психолог, као и представници српске мањине у Мађарској и Републици Хрватској.
Др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана је у свом уводном обраћању указао на потребу заштите интегритета наставника, као и заштите права на приватност деце приликом коришћења електронских уређаја током наставе на даљину, истакавши да се аспект безбедности деце никада не сме занемарити.
Биљана Кашерић, помоћница покрајинског секретара за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице је упознала учеснике скупа са надлежностима покрајинског секретаријата у области образовања, наводећи да је сарадња са надлежним министарством и националним саветима веома успешна.
Представници националних савета националних мањина су изнели податке о броју снимљених часова, о начину организовања онлајн-наставе. Изразили су задовољство сарадњом са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и указали на потребу организовања обука и семинара за наставно особље и у будућности.
Представници школа су упознали учеснике са својим непосредним искуствима у вези са функционисањем наставе, провере знања, оцењивања у новонасталим околностима, док је школски психолог скренуо пажњу да је оваквом врстом наставе пољуљан осећај сигурности код деце, нарочито млађег узраста и истакла да ништа не може да замени непосредни лични контакт.
Представници српске мањине у Мађарској и Републици Хрватској су говорили о искуствима у тим државама. Док је у Мађарској настава организована на даљину само за средњошколце и добро функционише, у Хрватској се уочава већи број проблема, различити модели наставе компликују ствари, при чему није остварена потребна сарадња између заинтересованих актера, те се Српско народно вијеће мора ослонити на сопствене снаге.
Учесници су се усагласили у погледу закључака да је за похвалу промптно реаговање Министарства просвете, науке и технолошког развоја одмах након проглашења епидемије, чиме су избегнуте негативне последице затварања школа и изостанка редовне наставе. Увођење онлајн наставе на српском језику, захваљујући свесрдном ангажовању стручних тимова задужених за образовање у националним саветима националних мањина и спремности просветних радника је веома брзо употпуњено и онлајн предавањима на језицима националних мањина, која су емитована преко телевизијских канала доступних на целој територији покрајине. Оваквом адекватном реакцијом је и ученицима припадницима националних мањина омогућена настава, стицање знања и савладавање наставног градива на њиховом матерњем језику, односно језику њиховог школовања. Све то је додуше значило и додатно оптерећење за целокупно наставно особље, које је изостанак личног контакта са ђацима морало да надомести путем нових начина комуникације. Нове мере уведене почетком текуће школске године наметнуле су наставницима и нова задужења, удвостручење броја часова услед раздвајања одељења са већим бројем ученика, потребу сажимања градива због скраћења школског часа, посебног третмана ученика који из неких разлога не могу да прате наставу на даљину итд. Начини извођења наставе у наступајућем периоду представљају непознаницу, али се приликом њиховог избора, имајући у виду првенствено здравље, треба поћи од целисходности, а не рестриктивности, не примењивати их једнообразно, већ прилагођено датим околностима, као што је нпр. епидемиолошка ситуација на одређеном подручју, број ученика и запослених у школи, санитарни, технички и остали услови у школи и слично, остављајући простора директорима образовних установа да адекватно организују рад, а наставницима да ускладе садржаје са могућностима, наравно водећи рачуна о квалитету наставе. Учесници скупа су на крају констатовали да је стална међусобна комуникација свих актера у образовном процесу у овом тренутку од изузетног значаја, али је такође драгоцена и размена идеја и искустава о којима су сведочили говорници из иностранства, јер би се применом неких од њихових решења ова кризна ситуација у школству лакше могла пребродити.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је уочи обележавања Међународног дана људских права организовао онлајн Округли сто на тему „Пандемија и људска права – изазови и дилеме“.
Читава планета тренутно је суочена с пандемијом корона вируса. У датим околностима, бројне тешкоће и изазови прете да угрозе остваривање људских права, а нарочито је већи степен угрожености права оних који живе у тешким економским условима, породица са хронично болесним члановима, особа с инвалидитетом и другим здравственим сметњама, деце у системима алтернативног збрињавања и под другим облицима социјалне заштите, као и деце у уличној ситуацији.
Своја искуства, изазове, дилеме и проблеме у раду у тренутној ситуацији, на поменутом округлом столу, поред проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, изнели су и Џон Клејтон, шеф одељења за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Србији; Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности; Драгица Радовић, омбудсманка за дјецу Републике Српске; проф. др Љубинко Митровић, омбудсмен за људска права Босне и Херцеговине; Инес Церовић, УНИЦЕФ Србија, Лазар Стефановић, програмски директор Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом и Петар Николић, одговорни уредник Редакције програма на ромском језику ЈМУ Радио-телевизије Војводине.
Учесници округлог стола су се усагласили око закључка да је потребно да сви актери остану доследни у заштити људских права, да је неопходно промовисање дијалога и заједничког ангажовања, а све у циљу изградње поверења грађана у институције. Потом, потребно је да се сви протоколи, процедуре поступања у државним установама прилагоде ванредним околностима, као и да се по потреби израде и нови. Такође, неопходно да се закони којима се уређује заштита становништва доследно примењују, процедуре поштују, здравствени систем модернизује и кадровски унапређује и усавршава.
Учесници су апеловали на грађане да се доследно придржавају свих прописаних епидемиолошких мера, да буду одговорни и воде рачуна о својој, као и добробити својих ближњих. Само озбиљно схваћеним и доследно спроведеним превентивним мерама се може смањити притисак на здравствени систем који је у овом тренутку, по речима надлежних, напрегнут до ивице пуцања.
Учесници округлог стола позвали су и медије да о пандемији извештавају на крајње професионалан начин. Правовремене, тачне и објективне информације чине, с једне стране, борбу против Ковида 19 ефикасном и успешном а, с друге стране, омогућују грађанима да се на рационалан начин суочавају са проблемима, неизвесностима и страхом који свака епидемија носи са собом.
На крају, учесници су изразили и дивљење и захвалност свим радницима у здравству, али и запосленима у систему социјалне заштите, школству, средствима јавног информисања, органима унутрашњих послова на њиховој несебичности, храбрости, труду, пожртвовању, раду и оданости оним начелима који су њихову професију учинили вредном поштовања у сваком, па и у нашем друштву.
Од када је одлуком Генералне скупштине Уједињених нација установљен, Међународни дан људских права није обележаван у ситуацији сличној данашњој.
Почетком године, пандемија Covid 19 почела је да се шири планетом и оставља иза себе све већи број заражених и мртвих. У одлучној намери да се пандемији супротставе, државне власти су у нашој, као и у другим земљама, посегнуле за органичењем људских права. Осим на плану људских права, последице пандемије могле су се пратити и у другим областима – економији, култури, просвети, спорту. Економске активности су редуковане, а тамо где је било могуће приватни простор је трансформисан у радни. Културна збивања, као и просветне активности из реалног су простора преселиле у виртуални. Спортисти су се такмичили пред празним трибинама, а пандемија мења и обрасце нашег свакодневног функционисања.
Пандемија је комплексан феномен. Она провоцира државну интервенцију, али исто тако и нашу оданост људским правима, јер грађани заслужују да уживају сва људска права која им припадају. Устав Републике Србије је јасан: када се прибегава ограничавању људских права, мора се водити рачуна о суштини права која се ограничава, а затим и о сврси, природи и обиму ограничења.
Сва су ова питања изузетно важна, јер се на основу њих доказује и демократска зрелост заједнице и њена приврженост универзалним вредностима.
Покрајински омбудсман је свестан да ефикасна борба против пандемије Covid 19 не почиње пред улазом у болницу, него далеко од тог улаза – у властитом дому, на радном месту, продавници или на улици и зато скреће пажњу на важност превенције да се придржавамо свих епидемиолошких мера здравствених служби. Покрајински заштитник грађана-омбудсман подстиче надлежне органе на даље пружање додатне помоћи старијима, деци и другим осетљивим групама којима је таква помоћ управо сада неопходно потребна.
Тачне, правовремене и објективне информације могу помоћи грађанима да се на рационалан начин одреде према стварима и смелије суоче са проблемима, неизвесностима и страхом. Поред тога, свака недоследност у примени епидемиолошких мера има своју цену. Покрајински заштитник грађана сматра да грађанима Србије далеко потребнија реч „одговорност“ од иритирајуће и још увек у јавном простору присутне „социјалне дистанце“. По речима италијанског филозофа Г. Агамбена на социјалној дистанци се не може засновати људска заједница погодна за живот.
Таква заједница, по мишљењу Покрајинског омбудсмана може бити заснована само на стриктном поштовању и ефикасној заштити људских права, на поштеном раду, правичности и солидарности способној да подстакне појединце да буду од помоћи својим ближњима.
У дубоком уверењу да је дух Универзалне декларације о људским правима и данас, седамдесет година након њеног усвајања, још увек жив и „делатан“ документ који људе подстиче на освајање слободе, Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи прилику да свим грађанима Србије честита 10. децембар – Међународни дан људских права.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић уручио је данас Повељу за изузетан допринос заштити и унапређењу људских права др Миодрагу Копривици, генералном директору ЈМУ ,,Радио-телевизија Војводине”.
Овај догађај је уприличен у сусрет 10. децембру, Међународном дану људских права.
Покрајински заштитник грађана сваке године делује подстицајно на све оне који су носиоци јавне власти али и на медијске сервисе попут Радио телевизије Војводине, јер скретањем пажње на све позитивне примере, по мишљењу професора Павловића, даје се допринос постизању заједничког циља, а то је остваривање загарантованих права за све грађане, подизање нивоа људских права на још виши ниво, али и нулта толеранција на насиље. У ово време пандемије морамо бити још солидарнији, а тим више одговорност институција као што је Радио-телевизија Војводине је већа.
Директор Радио-телевизије Војводине изразио је захвалност на овом значајном признању због чињенице да је препозната улога РТВ-а у заштити и унапређењу људских права. Ово признање, по речима др Миодрага Копривице, представља подстицај али и обавезу да се још више унапреде активности на овом пољу.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља“, организовао је 8. децембра онлајн годишњу конференцију Мреже.
Учеснике и учеснице скупа најпре је поздравио покрајински заштитник грађана – омбудсман, проф. др Зоран Павловић, који је нагласио да постоји потреба за много јаснијим друштвеним одговором на насиље над женама, о чему сведочи и број фемицида на годишњем нивоу, који износи око тридесет и који се из године у годину не смањује. Проналажење ефикасног решења за превенцију и сузбијање ове негативне друштвене појаве, по мишљењу покрајинског омбудсмана, захтева интегрисање свих микро, мезо и макро елемената, уз подршку доносилаца одлука на свим нивоима. Професор Павловић се осврнуо и на чињеницу да су деца често невидљиве жртве насиља у породици, и да их је неопходно третирати као посебно рањиву и, у недовољној мери препознату групу. Снежана Кнежевић, заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова, изразила је захвалност свим члановима и чланицама мреже „Живот без насиља“ на активностима које су се спроводиле током 15 година постојања Мреже, са напоменом да Мрежа представља једну од најсвеобухватнијих активности институције Покрајинског омбудсмана. Према речима бивше заменице за равноправност полова Данице Тодоров која је иницирала формирање Мреже давне 2005. године, Мрежа је оформљена у циљу повезивања различитих институција на свим нивоима и успостављања боље сарадње, имајући у виду чињеницу да тадашњи законодавни оквир није у довољној мери омогућавао да жртве насиља у породици добију адекватну заштиту и подршку. Покрајински омбудсман је, као координатор Мреже сваке године прикупља податке о насиљу у породици од стране надлежних институција на територији АП Војводине. Резултате овог истраживања за случајеве насиља у 2019. години представила је Светлана Нешић Бајго, саветница у Покрајинском омбудсману. У 2019. години донете су 2143 хитне мере привременог удаљења учиниоца из стана, 3999 хитне мере привремене забране учиниоца да контактира жртву насиља и прилази јој, док су у 4331 случају изречене обе мере истовремено. Жене чине око 74 одсто укупног броја жртава, а деца тек пет до десет одсто - подједнак је број девојчица и дечака, осим код евиденције судова у кривичном поступку где је значајно већи број девојчица жртава - 84%. Половину укупног броја жртава чине жене које су у партнерском (брачном или ванбрачном односу) са учиниоцем насиља.
30. јула 2020. године усвојена је Национална стратегија за остваривање права жртава и сведока кривичних дела за период од 2020 – 2025 године. О овом документу, као и активностима које су њиме предвиђене, говорила је Наташа Новаковић из Мисије ОЕБС-а у Србији. Стратегија је део пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ који има за циљ успостављање свеобухватног националног система информисања, помоћи и подршке жртвама и сведоцима у оквиру кривичноправног система у Србији и његово усклађивање са европским стандардима.
Виктимолошко друшво Србије, независно и непрофитно удружење грађана, у оквиру службе ВДС инфо пружа помоћ и подршку жртвама криминалитета. Кризна времена, попут тренутне здравствене изазване епидемијом коронавируса, изискују прилагођавање рада надлежних институција и сервиса подршке и помоћи за жртве насиља. О изазовима у пружању подршке жртвама током пандемије COVID-19 говорила је Јасмина Николић из Виктимолошког друштва Србије. Највећи изазови у раду овог удружења током пандемије били су пружање помоћи односно допирање до жена које не користе интернет, пружање подршке и помоћи женама у ромским насељима и женама са инвалидитетом. Као неки од изазова са којима се сусрећу корисници/це услуга показали су се недостатак јединствених контакт података и информација уопште, немогућност проналажења сигурног места за разговор, могућност већег заражавања услед неодговорног понашања насилника, али и занемаривање опасности од вируса услед окупираности проблемом насиља. У оваквим околностима је нужно одржавање континуитета рада и координације свих надлежних служби које пружају подршку женама жртвама насиља. Важан део тог ланца чине групе за координацију и сарадњу, које се састоје од представника основних јавних тужилаштава, полицијских управа и центара за социјални рад, са подручја за које се група образује. О њиховом раду говорила је Горјана Мирчић Чалуковић, члан Групе за израду Закона о спречавању насиља у породици. Доношењем овог закона предвиђене су обавезне интерсекторске сарадње и створен је законски оквир за адекватан одговор на насиље у породици. Она је истакла значај већег укључивања здравствених и образовних институција, цивилног сектора, али и веће укључивање самих жртава насиља у рад група. Према речима Миодрага Тепавца из Центра за социјални рад Сомбор, показало се да највеће изазове за време COVID-19 пандемије из угла центра за социјални рад представљају комуникација са жртвом, изолација, промена ставова и интензивирање насиља, што изискује промишљање постојећих протокола и процедура. Пандемија је поставила пред нас многе изазове у области женских људских права, а засигурно ће оставити и бројне последице. По мишљењу др Зорице Мршевић са Института друштвених наука, неопходно је да консеквенце пандемије буду видљиве у свим областима друштва и кроз све аспекте анализе, укључујући и родну, а у фокусу треба да буду родно засновано насиље, женска људска права, одговори институција, солидарност, сигурност и добра комуникација.
Ове године обележава се двадесет година од усвајања Резолуције 1325 Жене, мир и безбедност. Важност и актуелност овог документа посебно је значајна у контексту актуелне пандемије – показало се да жене подносе највећи терет и трпе најтеже последице, што директно утиче на њихову безбедност. Све ово захтева, по мишљењу потпуковника у пензији Светлане Јанковић, уважавање свачијих потреба, превазилажење стереотипа које постоје свуда, па и у безбедносним структурама, и повезивање националног нивоа и локалних механизама.
На самом крају Конференције, формулисани су закључци, међу којима су најзначајнији:
- Неопходно је усагласити евиденције институција и формирати јединствену базу података о насиљу у породици;
- Епидемија намеће прилагођавање рада институција у смислу дефинисања, ранијег планирања и спровођења процедура у измењеним околностима;
- Потребно је евидентирати децу као жртве насиља, не само када су жртве директног насиља већ и индиректног, и обезбедити им одговарајућу подршку;
- Донети јасне инструкције ради постизања уједначеног тумачења и поступања у случајевима кршења мера заштите;
- Све информације о здравственој ситуацији морају бити јавно доступне;
- Неопходно је анализирати пандемију кроз језик људских права жена;
- Нужно је да сагледавање пандемије са становишта људске безбедности садржи поглед кроз сочива родне равноправности, посебно имајући у виду бројност жена на здравствено небезбеднијим пословима, у здравству, трговини свих нивоа, угоститељству, образовању…
Само заједничким наступом у будућем раду, имаћемо и толико жељен резултат: насиље сведено на минимум, и нулту толеранцију друштва на сваку врсту и облик насиља.
