Вести
Покрајински заштитник грађана проф. др Зоран Павловић данас је Скупштини АП Војводине упутио годишњи извештај институције за 2020. годину.
Извештај садржи податке о активностима покрајинског омбудсмана у претходној години, податке о уоченим недостацима у раду органа управе, општу оцену рада органа управе са становишта примене прописа, као и предлоге како да се побољша положаја грађана у односу на органе управе.
Поред података о броју и структури притужби, уоченим пропустима и препорукама за њихово отклањање, извештај садржи и посебне делове из области права националних мањина, права детета и права по основу равноправности полова.
Покрајински омбудсман је дужан да Скупштини АП Војводине поднесе извештај до 31. марта за претходну годину и да га јавности стави на увид, тако што ће га објавити на својој интернет страници.
На захтев омбудсмана, Скупштина АП Војводине ће ставити годишњи извештај на дневни ред и расправљати о њему.
Покрајински заштитник грађана организовао је данас онлајн Округли сто „Превенција сексуалног злостављања деце – сексуално образовање“. Скуп је организован с циљем свеобухватнијег сагледавања проблема сексуалног злостављања деце, потреба и мера за обезбеђивањем адекватне превенције и заштите деце од сексуалног злостављања.
Континуираним стицањем увида у стање права детета, ради праћења примене међународних стандарда у овој области, а на основу обраћања грађана, истраживања, медијских извештаја, те других извора сазнања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман током 2020. године, а у односу на раније године, забележио је већи број случајева насиља, злостављања и занемаривања деце од стране одраслих, пре свега родитеља и старатеља деце. Сексуално насиље према деци, као облик најгрубљег кршења права детета, уочено је у већем броју случајева него ранијих година, а неразвијене процедуре, недовољна и неадекватна сарадња између надлежних институција (социјалног, здравственог, образовног и система правосуђа) препозната је као значајан проблем у обезбеђивању благовремене и потпуне заштите деце од сексуалног злостављања. Искуство Покрајинског омбудсмана указује и на то да је превентивна заштита репродуктивног здравља младих недовољно заступљена, да недостају едукативне и саветодавне активности у раду с децом у овој области, као и да су локалне услуге у овој области такође недовољно развијене или не постоје.
На почетку скупа, учеснике су поздравили проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман и Анамарија Вичек, државна секретарка у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Своја искуства, изазове, дилеме, идеје и уочене проблеме у тренутној ситуацији, на поменутом округлом столу, поред проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, изнели су и др Николина Грбић Павловић из Републике Српске, проф. др Јасмина Клеменовић – редовна професорка на Одсеку за педагогију, Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, проф. др Марија Зотовић - редовна професорка на Одсеку за психологију, Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Бојана Танкосић – специјалисткиња за права детета, Олга Девић - чланица Дечјег информационог и културног центра – Клуб ДX, Данијела Кораћ Мандић – представница Новосадског хуманитарног центра, Елвира Стефановић – представница Националне асоцијације родитеља и наставника Србије и Катарина Јонев – едукаторка за безбедност деце на интернету.
Учесници округлог стола усагласили су се око закључка да је потребно обезбедити стицање одговарајућег знања о правима детета и њиховој заштити од сексуалног злостављања за сва лица која су редовно у контакту са децом у области образовања, здравствене и социјалне заштите, правосуђа, спорта, културе, медија и свим осталим подручјима која подразумевају рад са децом. Исто тако, неопходно је обезбедити да деца, током предшколског, основног и средњошколског образовања, добију информације о опасностима од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, као и о могућностима да се сама заштите, чему би свакако требало да претходи креирање програма сексуалног образовања – у складу с анализом постојећег стања и проценом потреба, уз партиципацију деце и младих приликом доношења програма, те обавезног учешћа родитеља.
Подизање нивоа информисаности и мењање ставова шире јавности о појави и препознавању сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања деце и о превентивним мерама које могу бити предузете, препознато је као важан корак у настојању да се спречи сексуално злостављање деце.
Учесници скупа сложили су се у погледу потребе обезбеђивања ефикасних поступака за доношење програма за пружање неопходне подршке детету и онима који се о детету старају, као и других облика заштите и спречавања, утврђивања, пријављивања, прослеђивања, истраге, поступања и праћења случајева злостављања детета и, по потреби, обраћања суду.
Посебно је истакнута важност адекватне континуиране сарадње и умрежености надлежних институција (социјалног, здравственог, образовног и система правосуђа) и доследно придржавање прописаних протокола за заштиту деце, с циљем обезбеђивања благовремене и потпуне заштите деце од сексуалног злостављања, имајући у виду најбољи интерес и добробит детета. Свако дете жртва насиља захтева континуирану психолошку помоћ и подршку, посебно имајући у виду специфичност околности у којима се нашло, а све с циљем његовог оснаживања ради лакшег превазилажења како актуелног, тако и евентуалних проблема у будућности, а корак ка обезбеђивању потпуније подршке јесте и развијање и јачање услуга у локалној заједници.
Имајући у виду важну улогу медија, учесници скупа сложили су се у ставу да је нужно обезбедити стицање одговарајућег знања медија о правима детета и њиховој заштити, те их на тај начин подстицати да пружају одговарајуће информације и у вези са свим аспектима сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања деце. Неопходно је обезбедити одговорно извештавање и спречавање ретрауматизације и секундарне виктимизације жртве, а пре свега осигурати доследну контролу медија и поштовање прописаних професионалних стандарда, законских одредаба и етичких норми.
Организацијом и овог округлог стола Покрајински заштитник грађана – омбудсман настоји да допринесе остваривању, заштити и унапређењу права и добробити детета.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман честита свим грађанкама Осми март – Међународни дан жена.
Постизање родне равноправности и стварање једнаких могућности за жене и мушкараце од суштинског је значаја за развој демократског друштва, па се борба за људска права жена сматра борбом за добробит целог друштва.
Економски положај огромног броја жена је лош, а пандемија коронавируса погодила је економске активности и секторе у којима углавном раде жене, па су услед тога многе од њих изгубиле посао или су у том ризику. Појачан је рад жена на бризи о деци, старима и особама са инвалидитетом, услед чега је дошло до повећања јаза између неплаћеног рада мушкараца и жена у обављању кућних послова. Жене имају слабију контролу над власништвом и ресурсима друштва и чешће су заступљене у неформалним видовима запошљавања са нижим зарадама, а више времена троше на неплаћеним пословима. Дискриминација је нарочито изражена према трудницама и породиљама, које се теже запошљавају и лакше остају без посла.
Будући да се број фемицида на годишњем нивоу не смањује, и да су многе девојке и жене мете насиља у породици, сексуалног и других облика насиља које оптерећују не само појединке, већ прете да угрозе стабилност читавог друштва, Покрајински омбудсман је у више наврата указивао на потребу за успостављањем јединствене статистике фемицида, као и на неопходност едукације на свим образовним нивоима у циљу промовисања ненасилног понашања и родне равноправности.
Обележавање 8. марта, Међународног дана жена као празника којим се слави еманципација жена у савременом друштву прилика је за подсећање, не само на то за шта су се жене бориле и избориле, него и на то шта мора да се учини данас како би жене уживале у правима и достојанству. Улагањем у родну равноправност биће обезбеђен економски напредак, социјална и политичка инклузија које ће подстаћи стабилност и поштовање људског достојанства.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман ће и убудуће, као што је то чинио и до сада, инсистирати на остваривању и ефикасној заштити права жена увек када су она угрожена, на једнакости, њиховој већој видљивости у јавном простору, на присуству у политици и учешћу у процесима одлучивања, као и на успостављању нулте толеранције на све облике насиља над женама.
Примена прописа обезбеђује елиминацију расизма и владавину права
Примена прописа обезбеђује елиминацију расизма и владавину права21. марта 1960. године полиција је у Шапрвилу, у Јужноафричкој Републици, убила 69 особа које су учествовале на мирним демонстрацијама против закона о апартхејду. Шест година касније Генерална скупштина Уједињених нација је 21. март прогласила Међународним даном сузбијања расне дискриминације и позвала државе да повећају напоре у циљу елиминисања расизма. У складу са тим, недеља од 21. марта до 28. марта се сваке године обележава као недеља солидарности народа и борбе против расизма и расне дискриминације.
У међувремену је изграђен међународноправни оквир за борбу против расизма и донета Конвенција Уједињених нација о елиминацији свих видова расне дискриминације. Према овој конвенцији, израз ‘расна дискриминација’ подразумева свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање предности на основу расе, боје коже, предака, националног или етничког порекла који имају за циљ или резултат да се наруши или угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и фундаменталних слобода на политичком, економском, социјалном, културном плану или у било којој другој области јавног живота .
Конвенцију су ратификовале скоро све државе. Упркос томе, милиони широм света суочавају се свакодневно са разним облицима дискриминације најчешће по основу боје коже и етничке припадности. Расна дискриминација може имати различите видове, од негирања права појединаца на равноправно поступање до подстицања етничке мржње која може да доведе чак до геноцида. Све ово се негативно одражава како на квалитет живота грађана, тако и на живот заједнице. Стога су сузбијање и спречавање расне дискриминације приоритети држава и међународне заједнице. Забрана расне дискриминације је у сржи кључних међународних инструмената за заштиту људских права. Конвенција УН обавезује државе да предузимају све неопходне мере ради сузбијања дискриминације у јавној и приватној сфери. Поштовање начела равноправности такође захтева да државе усвајају и примењују посебне мере за елиминисање услова који узрокују или подстичу расну дискриминацију.
Република Србија је такође ратификовала Конвенцију о елиминацији свих видова расне дискриминације. Усвојена Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2025. године треба да ојача ефикасност антидискриминационих мера државе и локалних самоуправа на унапређењу положаја ромске националне мањине. Влада Републике Србије је формирала и Координационо тело са циљем ефикасног и координисаног спровођења свих мера и активности утврђених Стратегијом.
Кроз подношење периодичних извештаја и циклусе мониторинга Комисије против расизма и нетолеранције Савета Европе (ЕКРИ) је констатовано да је Република Србија унапредила законодавни оквир за заштиту од говора мржње кроз одредбу у Кривичном законику, којом се подстицање на расистичко, хомофобично и трансфобично понашање сматра отежавајућом околношћу, а похваљени су и напори надлежних власти усмерени ка побољшању положаја ромске заједнице.
Актуелне миграције, прилив азиланата и миграната су повећале ризик од пораста дискриминације људи пореклом из Африке и Азије. Међутим, за грађане Републике Србије није карактеристичан одбојан и дискриминаторски став према њима, већ висок степен толеранције и солидарности.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра важним да се починиоци кривичног дела изазивања расне, националне, етничке и верске нетрпељивости ефикасно процесуирају, и изражава задовољство што је у Србији створена позитивна клима и адекватан правни и институционални оквир за спровођење Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације Уједињених нација. Покрајински омбудсман у исто време истиче да је образовање и доследна примена антидискриминационих прописа најбољи начин за елиминацију расне дискриминације и сличних негативних појава у друштву.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман и локални омбудсман града Сомбора, као и остали локални омбудсмани у Војводини, морају у циљу заштите и унапређења људских права потпуније сарађивати, указивати на примере добре праксе и заједнички организовати стручне скупове на којима ће се расправљати о најважнијим актуалним проблемима и предузимати конкретни кораци у њиховом решавању – истакнуто је на проширеном колегијуму Покрајинског омбудсмана који је, крајем прошле недеље, одржан у Сомбору.
Поред покрајинског омбудсмана проф. др Зорана Павловића и његових заменика, на колегијуму је учествовала и локална омбудсманка града Сомбора Чарна Петричевић, која је учеснике колегијума упознала са радом локалног омбудсмана и поднетим притужбама у 2020. години. На колегијуму је истакнуто да је рад и покрајинског и локалног омбудсмана обележило ванредно стање и борба против пандемије корона вируса.
На колегијуму је локалној омбудсманки града Сомбора предложено да на улазу у Градску кућу треба истаћи таблу са називом локланог омбудсмана на свим језицима који су у службеној употреби у граду Сомбору, као и на потребу израде веб сајта, за који је речено да би могао унапредити рад локалног омбудсмана, а грађанима пружити информације од значаја за остваривање њихових права.