Вести
Данас је у Новом Саду, у просторијама Матице српске, потписан Споразум о сарадњи Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Матице српске.
Споразум је закључен у циљу остваривање сарадње две институције у области унапређења људских права, неговању духовног и културног живота српског народа, изграђивању научноистраживачког рада и остваривању вишедисциплинарних пројеката о питањима који су од значаја за АП Војводину.
Сарадња ће се одвијати преко заједничких наступа приликом реализација пројеката, организовања заједничких научно-стручних конференција, семинара, округлих столова и других облика скупова, као и издавачке делаатности.
Споразум о сарадњи су потписали председник Матице српске, проф. др Драган Станић и проф. др Зоран Павловић, у име Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
У светлу потписаног Споразума најављује се организовање научног скупа, који би се одржао почетком 2022. године под називом „80 година од погрома у Великој рацији - корак даље ка заједничкој будућности“. У наредном периоду јавност ће бити упозната о планираном програму, партнерима и учесницима скупа.
Друга група студената Филозофског факултета из Новог Сада – студијска група социјални рад - започела је данас четвородневну практичну наставу у институцији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.
Током наставе студенти треба да стекну увид у функционисање институције омбудсмана, њене надлежности, организацију, поступање по притужбама и сарадњу са другим организацијама и институцијама које се баве људским правима.
Студенте је поздравио проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, а по окончању наставе сваком студенту ће бити поклоњен примерак зборника о људском достојанству.
Оснаживање и подршка жртвама сексуалног насиља
У оквиру пројекта „Заустави – Заштити – Помози: Снажнији институционални одговор на родно засновано насиље у Аутономној Покрајини Војводини” основано је седам центара за пружање подршке жртвама сексуалног насиља. Ови центри, функционишу у оквиру здравствених институција, обезбеђују жртвама лекарске и лабараторијске прегледе, подршку у случају трауме и предствљају јединствен модел по коме се жене, жртве сексуалног насиља стављају у центар пажње.
Након завршетка пројекта, са радом су наставили центри у Новом Саду, Зрењанину и Кикинди, а од септембра 2020. године покренут је и Центар у Сремској Митровици. Финансирање и организацију ових центара преузео је Центар за подршку женама из Кикинде уз помоћ донација међународних организација. За четири године постојања, између 120 и 150 жена затражило је помоћ у овим центрима, али се претпоставља да је број жена које су преживеле сексуално насиље много већи, имајући у виду да жене често не говоре о овом облику насиља и не пријављују га.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у намери да стекне ближи увид у функционисање ових центара, одржао онлине састанак са представницима центара за жртве сексуалног насиља у АП Војводини. Своја искуства у раду изнели су поред директорке Центра за подршку женама, координаторка центара за жртве сексуалног насиља, руководиоци радних група у општим болницама у оквиру којих функционишу центри, као и саветнице за психосоцијалну подршку жртвама сексуалног насиља. Упркос измењеним околностима и изазовима које је наметнула пандемија, сви центри су наставили са радом. Забрињавајуће је и то што велики број жртава које се јављају чине деца, односно малолетне особе. Учесници састанка били су сложни да је неопходно наставити рад на сензибилизацији поступајућих полицијских службеника и здравствених радника, а потребно је едуковати и стручне сараднике из школа како да поступају са девојчицама када пријаве сескуално насиље. Истакнуто је да је важно је наставити са оснаживањем жена и девојака које су преживеле насиље и пружањем непосредне подршке у превазилажењу последица повређивања.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је дана 22.04.2021. године узео учешће на конференцији „Право детета на здраву животну средину“, а коју је на Дан планете Земље, организовао Центар за права детета.
Конференција је организована у циљу представљања мишљења деце о остваривању њиховог права на здраву животну средину, размене искустава и доприноса креирању политика које подржавају живот деце у здравој животној средини.
У Конвенцији о правима детета нигде се не помиње право детета на здраву животну средину, али се у овом документу, по речима Милана Дакића, заменика Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за права детета, указује на важност образовања, чија се улога у стицању знања о животној средини, начинима њене заштите и унапређења не може потценити. Том приликом је подсетио да је 2019. године покрајинска скупштина усвојила Декларацију о заштити животне средине у АП Војводини, у којој се истиче да ће АП Војводина предузимати мере како би млади у процесу образовања стицали сазнања о заштити и унапређивању животне средине, одрживом развоју, али и о изворима, узроцима и последицама загађивања животне средине.
Говорећи о улози Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, истакнуто је да омбудсман, као независан и самосталан орган АП Војводине, прати реализацију права детета на здраву животну средину и даје препоруке како да се то право унапреди.
Међународни дан планете Земље ове године ће у свету бити обележен по 52 пут. Разне активности које ће се том приликом организовати имаће за циљ да пажњу јавности фокусирају на очување планете и заштиту и унапређење животне средине.
Право на живот и право на здраву животну средину данас су до те мере повезани да се право на живот може тумачити и као право на живот у здравој животној средини.
На везу између ова два права најчешће обраћамо пажњу када нас медији суоче са узнемирујућим подацима о степену загађености ваздуха. Очување здраве животне средине се, међутим, поред ваздуха односи и на очување осталих природних добара - вода, земљишта, шума, животињског и биљног света. Стручњаци упозоравају да неконтролисана експлоатација природних добара и загађење животне средине угрожавају биолошки диверзитет и воде ка изумирању великог броја биљних и животињских врста. Последице глобалног загревање неће мимоићи ни људе, а цена коју ће друштва неспремна на климатске промене морати да плате биће екстремно висока.
Свако по Уставу Републике Србије, има право на здраву животну средину, али и дужност да животну средину штити.
Дан планете земље рачуна на еколошки освешћене субјекте. Пре свега на појединце, који неће остати неми и пасивни посматрачи уништавања природних добара. Свако од нас, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, може дати свој допринос очувању и унапређењу животне средине. Неки су проблеми, међутим, толико велики нпр. глобално загревање да их појединци својим индивидуалним напорима не могу решити. У том случају, владе морају предузимати активности којима ће се глобално загревање успорити, ако се већ не може и зауставити.
Веома важну улогу у јачању свести о важности очувања и заштити животне средине имају образовни и системи информисања: први преко усвајања еколошке етике утиче на понашање људи, док други утиче на дистрибуцију истинитих и правовремених информација о стању животне средине, стигматизацију загађивача и мобилизацију подршке појединцима и организацијама које својим активностима унапређују животну средину. У мери у којој у томе успевају, доприносе потпунијем и квалитетнијем остваривању фундаменталног људског права: права на - здрав – живот.
Обележавање Дана планете Земље започиње на симболичан начин – звоњавом звона. Ако сутра чујете звук звона помислите на планету земљу и на то да сте део јединственог екосистема и да сигурно можете учинити нешто зарад очувања планете и живота на њој.
