Вести
Покрајински заштитник грађана - омбудсман проф. др Зоран Павловић са сарадницима посетио је данас специјалну болницу за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић“ у Вршцу.
Посета је реализована у склопу праћења примене прописа и протокола у вези са физичким спутавањем и изолацијом лица са менталним сметњама која се налазе на лечењу у овој психијатријској установи. Покрајинског омбудсмана је интересовало и како се у болници спроводе превентивне и мере заштите од корона вируса.
Остварујући непосредан увид у рад болнице Покрајински омбудсман је констатовао да се у болници ажурно и уредно води евиденција о примени физичког спутавања и изолације лица са менталним сметњама, а као пример добре праксе је истакнуто да су у болници предузете све потребне превентивне мере у циљу спречавања ширења корона вируса и да нико од пацијената и запосленог особља није био заражен поменутим вирусом.
Специјална болница „Др Славољуб Бакаловић“ једна је од највећих психијатријских институција у Србији, у оквиру чијих се служби сваког месеца прегледа више од хиљаду пацијената из Вршца, Пландишта, Алибунара, Беле Цркве и других општина.
Насиље над старијим особама представља грубо кршење људских права. Оно се односи на малтретирање или занемаривање које старије особе трпе од стране својих супружника, деце, других чланова породице, неговатеља, пружалаца услуга, појединаца на положају моћи или особа од поверења. Оно је присутно у различитим облицима – као напуштање од стране чланова породице, физичко, економско, психолошко или сексуално насиље, преваре, неадекватна нега или потпуно занемаривање, као и све врсте дискриминације. Према процени Светске здравствене организације, око 16% старијих од 60 година трпи неки вид насиља. Оно се углавном догађа иза затворених врата, а услед страха, многе старије особе ћуте и трпе насиље, често у изолацији. Епидемија вируса COVID-19 је нагласила рањивост старијих људи, који су морали да се ослањају, готово у потпуности, на помоћ, емпатију и солидарност људи из своје близине.
Насиљу су додатно изложене старије жене, које често не пријављују насиље из страха од могућих последица, ускраћивања материјалне или друге помоћи, казне или осећаја породичне лојалности. Неопходно је омогућити старијим особама приступ информацијама о свим врстама помоћи и подршке у заједници - од стране здравствених, социјалних и других служби, полиције и невладиних организација. Истраживања су показала да се насиље над старијима мање пријављује и теже открива у односу на насиље над члановима породице нижег старосног доба. Важно је подстаћи друштво и све његове чланове да препознају насиље над старијим особама, пријаве га и помогну у оснаживању особа које трпе насиље да то саме учине.
У изградњи друштва солидарности, ненасиља, социјалне правде и родне равноправности, кључну улогу има образовни систем, који мора да обезбеди одгајање млађих чланова друштва у духу солидарности, емпатије и међугенерацијске толеранције. Одговорност државе и доносилаца одлука је креирање и спровођење политика које штите права старијих људи, а одговорност целокупног друштва, појединаца и појединки, уважавање чињенице да су старије особе вредни и продуктивни грађани и грађанке које имају право да се према њима поступа достојанствено и са поштовањем.
Генерална скупштина Уједињених нација је у својој резолуцији 66/127 прогласила 15. јун за Светски дан борбе против насиља над старијим особама. То је дан у години када цео свет изражава противљење злостављању и патњи усмереним ка нашим старијим суграђанима и суграђанкама.
Право на заштиту од свих облика насиља утврђено је Конвенцијом УН о правима детета и низом међународних и регионалних уговора у области заштите људских права. Међутим, према подацима Уједињених нација, 250 милиона деце живе у земљама и областима погођеним сукобима, а последњих година у већини ових области, повећан је број насиља према деци. Један од начина којим се промовише заштита деце од насиља и настоји да се обезбеди одговорност за кршење права деце, на међународном нивоу, је дефинисање посебног циља Агенде одрживог развоја за 2030. годину о заустављање свих облика насиља над децом, а окончање злостављања, занемаривања и искориштавања деце интегрисано је у више других циљева везаних за насиље.
Уочи обележавања 4. јуна, Међународног дана деце невиних жртава агресије, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети стручну и целокупну јавност на чињеницу да су деца изложена насиљу у великој мери и да укаже на потребу за континуираним и системским приступом решавања проблема насиља према деци. На основу поступања по притужбама грађана и података истраживања која реализује, Омбудсман континирано указује на закључак да су деца недовољно информисана или охрабрена да о насиљу говоре и да га пријављују, док надлежне инсититуције недовољно користе све мере заштите деце од насиља које су им на располагању, а њихова међусобна сарадња је слаба, неразвијена и недовољно заступљена. Насиље према деци дешава се свакодневно у различитим облицима и широко је распрострањено - у породици, школи, у институцијама, у заједници, у дигиталном простору. Немогуће је заштитити децу од насиља без системске подршке и транссекторске умрежености свих релевантних актера, од државних инситуција, правосуђа, јавног сектора, организација цивилног друштва, заједнице и породице. У којој мери је насиље према деци присутно говори и јавна дебата присутна последњих година у нашој земљи у вези са забраном физичког кажњавања деце. Када је реч о деци која су у сукобу са законом, често смо у прилици да сведочимо и о говору мржње коју грађани испољавају у јавном медијском простору према њима, заборављајући да једно насиље изазива друго, а свака агресија нову агресију.
Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи прилику да нагласи да је насиље према деци сваки облик вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достаојанства детета. Апелујемо на све одговорне органе и инсититуције да одлучно и неодложно приступе решавању проблема насиља према деци, од креирања и усвајања аката и прописа, до успостављања праксе нулте толеранције за насиље према деци и обезбеђивања умрежене и снажне транссекторске сарадње свих релевантних актера.
Резолуцијом Уједињених Нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. У ситуацијама избијања оружаних сукоба, најугроженији чланови друштва и највише погођени последицама рата, свакако су деца. Међународни дан деце невиних жртава агресије потврђује залагање УН да се заштитите права и истакне патња деце широм света узрокована њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем. Конвенција Уједињених нација о правима детета обавезује државе уговорнице да предузимају све одговарајуће мере да обезбеде заштиту и бригу о деци која су погођена оружаним сукобом, као и да подстичу физички и психички опоравак и друштвену реинтеграцију деце жртава.
На Конференцији о заштити животне средине, која је одржана у Штокхолму 1972.године, скупштина УН је донела одлуку да се сваког 5. јуна указује на важност заштите животне средине. И јавност, као и научници, освестили су себи чињеницу да је пропадање животне средине постало највећи проблем човечанства. Обележавањем међународног дана заштите животне средине желе се подстаћи активности људи на очувању човекове околине.
Задаци који су постављени на конференцији у Штокхолму, као и на свим каснијим конференцијама у прошлих више од 40 година, само су делимично остварени, а у међувремену су се јавила нова загађења и нове опасности које су повезане са начином производње и потрошње, урбанизацијом, са демографском експлозијом, све тежом ситуацијом у вези са снабдевањем храном, енергијом, чистом пијаћом водом. Све већи проблем представља и огромна количина отпада, његово одлагање и рециклажа.
До извесног унапређења дошло је на идејном плану, јер је идеја важности заштите животне средине попримила глобални карактер. Свет је схватио да мора уложити позамашна средства да би смањио, а касније и елиминисао штету која је начињена животној средини.
Србија, у оквиру процеса приступања Европској унији, чини велики напоре у изради мера за заштиту животне средине. Почев од државних па до локалних власти извајају се средства за заштиту животне средине, израђују се статегије и акциони планови који се у доброј мери и остварују. Не треба занемарити ни активности бројних цивилних организација, које придоносе подизању свести грађана у вези са заштитом животне средине.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман поздравља све позитивне кораке који су у нашем друштву предузети, јер у њима види значајан допринос остварењу уставног права на здраву животну средину и изражава наду да ће се применом мера из поглавља 27 ситуација на пољу заштите животне средине побољшати, а животни стандард грађана и грађанки значајно унапредити.
Како су се у току ванредног стања остваривала права особа са инвалидитетом и деце са сметњама у развоју? Са каквим су се све проблемима суочавали и шта је потребно учинити, које мере предузети како би се положај ових особа унапредио, а њихови интереси у ванредним ситуацијама ефикасније штитили?
Ово само нека од питања на које су покушали да одговоре учесници вебинара који је јуче, 02.06.2020. године, организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Учесници вебинара - представници центара за социјални рад у АП Војводини, независних институција, просветних установама и невладиних организација – били су сагласни у оцени да је положај особа са инвалидитетом и у редовном стању веома деликатан и да би се он у ванредном стању могао погоршати ако мере које креатори антиепидемијских политика предузимају не би биле прилагођене особама са инвалидитетом.
У дискусији је наведен читав низ проблема са којима су се током ванредног стања суочавале особе са инвалидитетом - финансијски, културни, информативни, политички, административни и технички, али је и истакнуто да је борба против епидемије успешна само ако су укључене и особе са инвалидитетом и то као актери равноправни са свима осталима. Наведен је и низ позитивних примера у пружању подршке особама са инвалидитетом.
Пандемија и ванредно стање носе са собом извесне ризике. На једној страни постоји сасвим реалан ризик од заразе, а на другој ризик од повреде права особа са инвалидитетом. Да би се први ризик отклонио установе, пре свега, социјалне заштите морају имати приоритет у набавци заштитних средстава и опреме, док је у другом случају комуникација са институцијама које се баве заштитом људских права изузетно важна у заштитити особа са инвалидитетом од злостављања, занемаривања и дискриминације.
Учесници видео конференције изнели су низ интересантних предлога. Према њиховом мишљењу за слепе и слабовиде особе морају се обезбедити посебни гласачки листићи, како би им се омогућила тајност и самосталност приликом гласања. Поред тога, потребно је појачати мониторинг поштовања људских права у кризним ситуацијама, поједноставити процедуре за добијање разних дозвола, израдити планове реаговања у ванредним ситуацијама. На вебинару је похваљен рад просветних радника током ванредног стања и указано је да треба обновити рад мреже за инклузивно образовање при школским управама и организовати курсеве, посебно за жене на селу, о коришћењу модерних информационих технологија.
Организовањем овог вебинара Покрајински омбудсман је започео серију разговора који треба да допринесу унапређењу положаја особа са инвалидитетом, како у редовним, тако и у ванредним околностима.
