Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је јуче  14. по реду годишњу конференцију мреже „Живот без насиља“  под називом „Заједно против насиља – напредак, препреке, изазови“. Поздрављајући учеснике конференције проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је чињеницу да  конференцији из године у годину присуствује све већи број учесника протумачио као израз спремности друштва да сваком грађанину и грађанки омогући достојанствен живот без насиља. Он је нагласио да је свако насиље уперено према женама атак на женин живот, тело, свест и вољу, који укључује радње којима се крше фундаментална права жене, а пре свега њено право на живот, слободу и аутономију. По његовим речима, свака врста насиља вређа људско достојанство - како онога ко га трпи, тако и онога ко га врши – и зато отпор насиљу не може да буде сведен на појединачна напор, него мора бити плод колективног настојања да се изгради друштво у коме ће свако насиље бити санкционисано, насилници стигматизовани, а жртве ефикасно заштићене. 

Испред Координационог тела за родну равноправност учесницима конференције се обратила Љиљана  Лончар, која је указала на све оно што је Република Србија, у оквиру борбе против насиља, урадила на нормативном и институционалном плану, што говори о постојаним и континуираним напорима да се опозове родна асиметрија, а односи у друштву граде на стварној, а не декларативној, једнакости мушкараца и жена. 

Презентујући  резултате истраживања „Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији“,  проф. др Слободанка Констатиновић Вилић и  проф. др Невена Петрушић  истакле су да су мотиви за насиље љубомора, љутња и гнев због прекида емотивне  везе, мржња, нетрпељивост и освета према жртви, као и прикривање другог кривичног дела (силовање, обљуба), а његови најчешћи узроци су напуштање партнера, агресивно понашање починиоца, али и неблаговремене интервенције институција. Истакнуто је и да другостепени судови у већини случајева насиља у породици смањују казне у односу на оне које су изрекли првостепени судови. 

Пројекат центра „Уједињено за заустављање насиља над женама“ представила је Славица Васић из Ромског женског центра „Бибија“, која је истакла да је циљ наведеног пројекта развој мера за смањење дискриминације и насиља над Ромкињама, али и оснаживање Ромкиња. Потреба за оснаживањем Ромкиња произилази из поражавајуће чињенице да је  92% Ромкиња доживело неку врсту физичког или сексуалног насиља. Указујући на проблем малолетничких бракова нагласила је да малолетнички бракови нису део ромске традиције које би требало толерисати, него да је у питања злоупотреба деце чије образовање треба подржати и успоставити механизме за координисано и ефективно поступање надлежних установа како би се малолетнички бракови сузбијали и превенирали.

Јасмина Николић из Виктимолошког друштва Србије говорила је о резултатима истраживања „Стереотипи и предрасуде као препрека једнаком приступу свим жртвама родно базираног насиља“. Резултати говоре да су код испитаника-представника институција присутни традиционални родни стереотипи, изражена патријархална родна социјализација и недовољно знање о родно заснованом насиљу.

Веома запажено излагање на конференцији је имала др Нада Падејски Шекеровић, руководитељка Сигурне куће у Новом Саду, која је истакла да је психолошка помоћ жртвама од великог значаја, али да је, исто тако, значајан и рад са починиоцима насиља, будући да се чак 80% оних којих су прошли обуку више не враћају насилничком понашању.

Правни факултет Универзитета Унион, поред Факултета политичких наука из Београда, једини је факултет који је донео Правилник  о забрани сексуалног узнемиравања, а кршење његових одредаба представља, по речима проф. др Слађане Јовановић, професорке овог факултета тежу раднy повреду и починилац може бити санкционисан престанком радног односа. Овај интерни акт донет јер је према наводима студената њих 80% присуствовало разговору у коме су професори говорили о сексуалним темама, а што су студенти  сматрали сексуалним узнемиравањем.

У другом делу, рад конференције настављен је у тематским групама које су се бавиле питањима фемицида изван фокуса, процене ризика и радом група за координацију и сарадњу. Када је у питању фемицид истакнуто је  да пажња мора бити фокусирана и на непартнерске фемициде (убиства старица, девојчица, жена опасних занимања и др.), који у укупној структури чине једну трећину фемицида и који заслужују исцрпну анализу. Процена ризика мора се вршити увек када се пријави насиље у породици или када постоји сумња да се насиље врши, њоме морају бити обухваћени и малолетни чланови породице, док су институције и професионалци дужни да размењују информације и сарађују у процесу пружање заштите жртвама насиља у породици, закључци су групе која се бавила овим питањем. Евидентно је да је кроз групе за координацију и сарадњу  међусекторска сарадња успостављена и да је она добра, али да је неопходна даља едукација професионалаца у овој области, а као најважнија потреба у  борби против насиља истакнуто је кадровско ојачавање надлежних органа и установа.

Закључујући конференцију покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић нагласио је да систем мора реаговати ако желимо да жене пријављују насилнике. Пријављивање насилника је посебно деликатан тренутак, јер након њега често следи ескалација насиља, па и оног са најдрастичнијим, трагичним последицама. Говорећи о улози медија указао је на потребу едукације новинара, јер је улога медија као ''дувача у пиштаљку'' веома важна, зато што скрећу пажњу на насиље над женама и зато што могу да мобилишу јавност и врше притисак на институције да енергично делују против насилника. Покрајински заштитник грађана је рад невладиних организација које се баве насиљем над женама оценио као веома важан. Те невладине организације морају да се оснаже, да се материјално и кадровски ојачају. Треба подржати њихове напоре да се повезују и умрежавају, јер на тај начин увећавају своје капацитете, а борбу против насиља и дискриминације чине ефикаснијом и успешнијом.