Вести
Конвенција Уједињених нација о правима детета признаје принцип да родитељи имају заједничку одговорност у подизању и развоју детета и да је њихово право и дужност да се старају о детету пре свих.
У околностима пандемије COVID – 19 и ванредног стања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман разуме да су родитељи понели велики терет одговорности да заштите своје породице и децу, посебно у околностима у којима је било потребно уравнотежити разне захтеве, од радних обавеза, те рада од куће, учења на даљину, бриге о малој деци, али и бриге о својим родитељима. Ситуација пандемије показала је, да је неопходно да надлежни органи и институције, компаније, послодавци и организације креирају породичне политике и праксе којима ће обезбедити подршку запосленим родитељима у циљу да промовишу безбедност и добробит деце, те стварање окружења одговорног према деци. Ово се односи и на мере које осигуравају родну равноправност запослених, равноправност приликом запошљавања, али и развој каријере без обзира на родитељство и пол. С тим у вези, очеве је могуће подстицати и подржавати да користе одсуство с рада ради неге детета, омогућити прилагођавање радног времена и услова рада запосленима са породичним обавезама, подстицати мајке да не одустају од пословних циљева и развоја каријере.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи ову прилику да подсети јавност и грађане и грађанке на то да родитељско право постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета, те да је за целовит и складан развој личности детета, неопходно да оно расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања. Нажалост, из године у годину Омбудсман се, у раду по притужбама, најчешће среће с породичним проблемима у вези с вршењем родитељског права и одржавањем личних односа детета са родитељем с којим не живи. Комуникацију међу бившим супружницима или партнерима, судећи према поступцима Омбудсмана, често одликују конфликти, неспремност на сарадњу и немотивисаност за постизање договора у вези са заједничком бригом о деци. Нарушени односи међу родитељима неретко се одражавају на породицу као целину, а у томе понајвише трпе деца чија добробит остаје у другом плану.
Један од проблема које је Омбудсман уочио, а који неретко прати конфликтне партнерске односе након развода брака, је недавање издржавања. Овај проблем постоји и у породицама које не прате израженији конфликтни односи, већ материјалне тешкоће и примања родитеља која нису довољна за издржавање детета. Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман покренуо је иницијативу за формирање Алиментационог фонда како би се право на материјалну подршку што потпуније остваривало, како то Конвенција о правима детета каже „у најбољем интересу детета“. Уједно, Конвенција обавезује државе уговорнице да обезбеде породици, као основној јединици друштва и природној средини за развој и благостање свих њених чланова, а посебно деце, неопходну заштиту и помоћ како би могла у потпуности да преузме одговорности у заједници.
Међународни дан родитеља установљен је 2012. године Резолуцијом Генералне скупштине УН у знак захвалности родитељима широм света за њихову несебичну посвећеност деци и бригу о њима. Резолуцијом се у прави план ставља одрастање детета у породичном окружењу у којем се негују љубав и разумевање неопходно за целокупан и хармоничан развој личности детета. Први јун, прославља се у многим државама света и као Дан деце, будући да је након прве „Међународне конференције за добробит деце“ одржане 1925. године у Женеви, одлучено да почне с обележавањем овог дана како би се указивало на теме од значаја за децу и њихову добробит.
Као активност праћења задовољавања универзалних, међународним уговорима али и домаћим прописима, зајемчених правних стандарда из области људских права, заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за права детета Милан Дакић је у четвртак, 28. маја 2020. године, са сарадницом Маријом Миладиновић, посетио Основну школу ''Доситеј Обрадовић'', Центар за социјални рад и Дом здравља у Иригу.
Поменути стандарди у активностима које се тичу деце подразумевају постављање најбољег интереса детета у средиште рада свих институција које ове активности спроводе, те је од нарочитог значаја целисходно и ефикасно функционисање установа из образовног, те система здравствене и социјалне заштите, као институција од често пресудне важности за добробит деце. Непосредан повод овим посетама тако је била вест у медијима о томе да ће услед смањеног броја уписаних ученика у први разред основне школе у односу на претходне школске године, у Основној школи ''Доситеј Обрадовић'' у Иригу, три наставнице разредне наставе и психолог Школе остати без ангажмана. Ову вест пратила је и информација према којој у последњих пет година, на подручју Општине Ириг, запосленог психолога нема ни у Дому здравља, Центру за социјални рад, средњој школи, нити у предшколској установи.
Током разговора са директорком органа старатељства, Омбудсман је информисан о начину рада, услугама и степену пружања подршке корисницима, те о свакодневним изазовима са којима се у свом раду суочавају.
Директор Дома здравља упознао је Покрајинског заштитника грађана са условима и околностима функционисања ове здравствене установе, те о напорима које улажу како би се унапредио квалитет рада и пружања здравствене заштите сваком пацијенту. У том погледу, путем донације је обезбеђен најмодернији 4Д ултразвук, намењен гинеколошком одељењу, а којим је знатно унапређена здравствена заштита жена у овој општини. Исто тако, просторије службе здравствене заштите деце опремљене су и прилагођене њиховом узрасту и потребама.
У непосредној комуникацији с директорком основне школе и запосленима, Омбудсман је стекао јаснији увид у околности конкретне ситуације и дошао до сазнања о начину спровођења активности током ванредног стања, као и текућим догађањима у овој образовно-васпитној установи. Посебна пажња посвећена је разматрању могућности и начина решавања питања запослења психолога, које их последњих година окупира. Узроци овакве ситуације једним делом леже и у недостатку материјалних средстава, те мери забране запошљавања, а због чега је отежано свакодневно функционисање ових установа.
Омбудсман сматра важним да овим путем истакне значај сарадње коју представници надлежних институција континуирано и успешно остварују, а на шта су и посебно указали током разговора, те да је таква сарадња компатибилна моделу холистичког приступа детету, који између осталог подразумева рад професионалаца који адекватну заштиту најбољег интереса сваког детета могу обезбедити праћењем остваривања његових права у свим поменутим системима.
На основу праћења медијског извештавања о насиљу у породици, Покрајински омбудсман је дошао до података да је у Републици Србији у 2019. години убијено најмање 27 жена у породично-партнерском односу. Највећи број жена (19) убијен је од стране садашњег или бившег партнера, а свака четврта жена је у ранијем периоду пријављивала насиље у породици. У два случаја, убица је у тренутку убиства имао изречену меру забране контактирања и приласка жртви.
Горе наведени подаци показују да није довољно само оснажити жртве да пријаве насиље у породици, већ је неопходно да надлежни органи, установе и професионалци који раде у њима препознају све факторе ризика и благовремено и адекватно реагују на све облике насиља, како не би дошло да његовог најекстремнијег облика – фемицида.
Жене су највише изложене родно заснованом насиљу управо у оквиру породично-партнерских односа. Патријархална схватања, која су и даље доминантна у нашем друштву, један су од основних разлога због којих се на насиље у породици често гледа као на „приватну ствар“. Најрадикалнији вид насиља према женама је фемицид, односно убиство жене зато што је жена, мотивисано мржњом према женама и жељом за доминацијом и контролом над њеним животом. Дискриминација, насиље и неједнак однос моћи се рефлектују кроз родно заснована убиства. Широм света, већина жена страда управо од стране својих садашњих или бивших партнера, при чему убиство представља само ескалацију дугогодишњег насиља у вези, било оно физичко, психичко, сексуално или економско. Дом, место на којем би свако требао да се осећа најсигурније, уједно је и место на којем је највећа шанса да ће жена бити убијена.
У нашој држави још увек не постоје званични статистички подаци о фемициду, што знатно отежава анализу и спречавање ове појаве. Покрајински омбудсман подсећа на важност прикупљања података, која је наглашена многим међународним документима, попут CEDAW Конвенције и Опште препоруке број 19 CEDAW Комитета, јер је без статистичких података јако тешко утврдити истинску распрострањеност насиља над женама.
У протеклих 10 година, преко 300 жена је страдало у случајевима породично-партнерског насиља на територији Републике Србије. Ово није проблем само породица настрадалих или надлежних институција, већ целокупног друштва, свих грађана и сваког од нас појединачно. Иако се на овај датум сећамо настрадалих жена, на сваки облик насиља над женама дужни смо да реагујемо, не само данас, него и сваког дана.
Влада Републике Србије прогласила је 2017. године 18. мај Даном сећања на жене жртве насиља. Овај датум је одабран јер је 16, 17. и 18. маја 2015. године чак седам жена у Србији убијено у породично-партнерском насиљу.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа надлежне институције да су у обавези да промптно реагују на сваки вид уоченог насиља, што је у складу са начелима хуманости и солидарности које изграђујемо у нашем друштву.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је јуче, као део тима Националног механизам за превенцију тортуре (НПМ), посетио Окружни затвор и Полицијску управу у Новом Саду, као и Полицијску испоставу Ново Насеље.
Посета Окружном затвору била је посвећена контроли присуства психоактивних супстанци у заводу и одговору завода на то, чиме је настављена ова активност, започета крајем претходне године. НПМ је обавио разговоре са службама за обезбеђење, третман и здравствену заштиту, као и са више лица лишених слободе. У разговору са недавно притворенима, представници НПМ-а су желели да провере поступање полиције приликом њиховог лишавања слободе.
У посети Полицијској управи у Новом Саду и Полицијској испостави Ново Насеље, НПМ је контролисао поступање полицијске управе по препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака (ЦПТ), као и употребу средстава принуде, проверавао постојеће притужбе, начин саслушања, поступање са привремено одузетим предметима, услове у просторијама за задржавање и поступање према задржаним грађанима.
Међународни дан породица, 15. мај, ове године обележава се у време пандемије корона вируса, те једне од најизазовнијих светских здравствених и социјалних криза. Широм света, па и у нашој земљи, ради приоритетне заштите живота грађана, донете су препоруке и одлуке о останку код куће. Самим тим, породица је, у време кризе, постала још изражени стожер живота својих чланова у којем се преплићу потребе различитих генерација, брига и подршка за најмлађе и најстарије, за школске обавезе, рад од куће. Период несигурности и прилагођавања другачијим околностима и рутинама које одступају од уобичајених навика, обавеза, активности, те економске последице кризе, неминовно доносе и више стреса, што често доводи и до бурнијих емоционалних рекација, агресивног понашања и насиља.
Породица, која би требало да буде место љубави, подршке, разумевања и окриље блалгостања у којем сваки члан има могућност да развија своје потенцијале у пуној мери, за многе то није, нарочито за оне који су у највећој мери погођени насиљем у породици. Последице и утицај кризе, осим на породице у којима је присутно насиље, осетније су и за породице које су биле рањивије и пре ње – материјално и социјално угрожене породице, једнородитељске породице, породице са члановима који имају сметње у развоју, инвалидитет, менталне и здравствене тегобе, хранитељске породице, као и за децу на инситуционалном смештају, болничком лечењу и без одговарајућег родитељског старања.
Бројне институције, организације цивилног друштва, стручњаци, али и други грађани, одговорно су схватили кризу и своја знања и капацитете уложили у изналажење начина да
обезбеде психосоцијалну, образовну подршку, помоћ у прикупљању и допремању намирница и средстава за хигијену грађанима и породицама којима је то неопходно. Потреба за подршком породици и појединим њеним члановима током и након пандемије Цовид-19 подразумева обезбеђивање таквих услуга које помажу даљи лични развој, смањење сваког вида оптерећења и стреса у животима деце, младих и њихових родитеља/старатеља, као и одржавање социјалних веза и смислених друштвених интеракција.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи ову прилику да подсети надлежне институције, али и грађане и грађанке да је насиље у породици друштвени проблем и да у условима када постоји захтев за физичком дистанцом од гругих, наша друштвена одговорност не јењава. Напротив, захтева од нас емоционално ангажовање, друштвену солидарност, емпатију, бригу, помоћ и подршку за друге, а од стучних радника професионалност и доследност у примени закона. Тренутна криза показала је очигледном потребу да се настави с унапређивањем здравственог, социјалног и образовног система, као и да се обезбеди сва могућа подршка за достојанствен рад пружаоца ових услуга, како би правовремена и одговарајућа подршка била омогућена њиховим корисницима.
Међународни дан породице прогласила је Генерална скупштина Уједињених нација 1993. године, а обележава се с циљем да се нагласи важност породице као основне јединице сваког друштва, да се подстакне деловање друштва у корист породице, доношење одлука које ће осигурати бољи стандард и квалитет живота и породица, као и уважавање породичног начина живота, традиције и обичаја.
