Вести
У децембру 1990. године, Генерална скупштина УН усвојила је Међународну конвенцију о заштити права миграната и чланова њихових породица, да би десет година касније 18. децембар био проглашен Међународним даном миграната.
Данас се о миграцијама говори на разним странама и често у повишеном тону. Миграције, међутим, нису никаква новост, јер људи од давнина мигрирају у потрази на новим шансама и бољим животом. Поред жеље за бољим животом, на миграциона кретања данас утичу климатске промене и нестабилност у појединим деловима света.
Србија је једна од тачака на миграционој рути. За највећи број миграната из Авганистана, Пакистана, Ирана и других земаља Србија је само транзитна станица на путу ка земљама у ЕУ, веома ретко је њихова крајња дестинација. Но, поред „спољашњих“ миграција, Србија се из године у годину суочава, како са „унутрашњим“ миграцијама, тако и са емиграционим кретањима, јер млади и образовани људи, пре свега, напуштају земљу у намери да своју каријеру и будућност граде на неком другом месту.
Изразитија миграциона кретања преко Србије трају од 2015. године и карактеришу их масовност и кратак боравак миграната на територији наше државе. За разлику од неких држава у суседству, Србија је показала да поштује европске стандарде и пружа организовану помоћ мигрантима док се налазе на њеној територији, како у погледу смештаја и исхране у прихватним центрима, тако и погледу здравствених услуга. Посебна пажња је посвећена деци миграната и деци без родитељске пратње којима је, за време боравка у Србији, организовано школовање.
Унутрашње миграције присутне су већ деценијама, споријег су интензитета и не суочавају друштво са наглим променама. Пошто је реч о инертним и дуготрајним процесима који, једном установљени, тешко мењају правац и њихове последице су веома сложене и далекосежне. Поједине средине се демографски празне, становништво стари, локалне заједнице економски назадују и културно сиромаше, а појављују се и проблеми регионалних диспаритета.
Могућности Србије да утиче на миграциона кретања су веће када је реч о „унутрашњим“ миграцијама, него када су у питању миграције које су подстакнуте ратовима у другим деловима света. У случају ових других миграција, Србија се показала као поуздан фактор и кооперативан сарадник европских партнера. Унутрашње миграције захтевају диференцирану политику која, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, мора бити фокусирана на два циља: први је спречити одлазак (младих) људи из земље, а други вратити оне који већ отишли.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман посвећује пажњу заштити људских права миграната који се налазе на територији АП Војводине. Обилазећи прихватне центре, Покрајински омбудсман остварује увид у остваривање права миграната, док посетама школама омбудсман стиче сазнања о положају деце миграната и степену остваривања њихових права, о чему редовно обавештава јавност.
Поред тога, сарадњом са проминентним институцијама, организовањем конференција и нарочито својом издавачком делатношћу, Покрајински омбудсман доносиоцима одлука, стручној и грађанској јавности указује на сву важност заштите људских права миграната.
Као институција задужена за заштиту људских права, Покрајински омбудсман ће се и даље упорно залагати да се права миграната ефикасно штите, а постојећи институционални оквир за праћење и управљање миграцијама континуирано унапређује. У том погледу, Покрајински омбудсман апелује да се ојачају капацитети институција које се на покрајинском и локалном нивоу свакодневно сусрећу са различитим категоријама миграната.
Покрајински заштиник грађана-омбудсман са сарадницима посетио је јуче радну јединицу Геронтолошког центра „Нови Сад“ – Дом Лиман.
Са управом Дома и корисницима његових услуга сарадници Покрајинског омбудсмана су разговарали о раду дома, услугама које пружа и активностима које се у њему организују, како би живот у дому био испуњен, активан и квалитетан.
Посета је организована поводом 10. децембра – Међународног дана људских права.
Библиотеци Дома Лиман Покрајински омбудсман је поклонио део књига из своје издавачке продукције.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман организовао је јуче, у оквиру кампање „16 дана активизма у борби против насиља над женама“ предавање за ученике и ученице средњошколског дома „Бранково коло“ у Новом Саду, на тему „Зашто је родна равноправност наша тема?“.
Пре почетка предавања ученицима и ученицама обратили су се испред Покрајинског омбудсмана заменица за равноправност полова, Снежана Кнежевић и заменик за права детета, Милан Дакић.
Заменица за равноправност полова је упознала присутне ученике/це са међународном кампањом „16 дана активизма у борби против насиља над женама“ чији је циљ скретање пажње јавности на проблем насиља над женама и девојчицама широм света, које представља један од најтежих облика кршења људских права. Она је нагласила да жене и мушкарци треба да буду равноправни и да нико не треба да буде ни јачи, ни слабији пол, као и да, иако жене и мушкарци нису једнаки, морамо да изградимо друштво у којем ћемо бити равноправни.
Заменик за права детета је, уочи 10. децембра - Међународног дана људских права, истакао значај развијања емпатије, солидарности и хуманости, подсетио да су сва људска права недељива и да је важно наставити са едукацијом младих људи о концепту људских права уопште.
Предавање на тему „Зашто је родна равноправност наша тема? одржале су доктор родних студија Зорана Антонијевић и Косана Бекер, докторандкиња на родним студијама.
У једноипочасовном предавању предавачице су упознале ученике/це са основним појмовима у области родне равноправности, као и са различитим облицима дискриминације, а затим су у интерактивном разговору ученици/це истицали препознате примере родне дискиминације.
У средњошколском дому „Бранково коло“ смештено је 423 ученика и ученица са територије Републике Србије, Црне Горе и Републике Српске, који похађају различите средње стручне школе и гимназије на територији Новог Сада.
У животу људи страх је присутан као емоција, али и као стање духа. Пошто страх утиче на уживање људских права, наш интерес је да га у друштву има што мање, како би људи могли неспутано да се користе правима која су им гарантована уставом, изјавио је проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, на конференцији која је јуче, на Међународни дан људских права, организована у Београду. Проф. Павловић је нагласио да ниједан систем заштите људских права не може ефикасно функционисати ако у њега нису укључени они чија би добра тај систем морао да штити, дакле грађани.
Поред професора Павловића, на конференцији су учествовали и Радомир Илић, државни секретар Министарства правде, Зоран Лазаров, помоћник министра унутрашњих послова, Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Србији, Њ.Е. Сем Фабрици, шеф Делегације Европске уније у Србији, Њ.Е. Андреа Орицио, амбасадор, Мисија ОЕБС у Србији, Тобиас Флесенкемпер, шеф Мисије Савета Европе у Београду, Милан Мариновић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Учесници конференције су указали на значај Универзалне декларације о људским правима, коју је Генерална скупштина УН усвојила 1948. године, уз оцену да је у претходном периоду у Србији остварен одређен напредак на том пољу.
Конференцију под називом „У праву си!“ је организовала Канцеларија за људска и мањинска права Владе Србије.
Сутра је десети децембар - Међународни дан људских права.
Тим поводом, Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све носиоце јавних функција да људским правима приступају са истом оном посвећеношћу, озбиљношћу и одговорношћу са којом су творци Универзалне декларације стварали тај документ.
Као институција задужена за заштиту и унапређење људских права, Покрајински омбудсман захтева од органа управе, јавних предузећа и установа које врше управна и јавна овлашћења да о правима, интересима и обавезама грађана одлучују брзо, ефикасно, стручно, законито и транспарентно.
Подсећајући на речи из Универзалне декларације да се сви људи рађају слободни и једнаки у достојанству и правима, Покрајински омбудсман апелује на грађане да се једни према другима односе у духу братства, посебно када су у питању рањиве групе попут деце, старих, особа са инвалидитетом, болесних, социјално угрожених, мањина, припадника ЛГБТ популације….
У свом раду Покрајински заштитник грађана – омбудсман се ослања на утицај јавности. Да би критички и еманципаторски потенцијали јавности могли да дођу до изражаја, медији морају бити објективни, јер само такви могу, по дубоком уверењу Покрајинског омбудсмана, допринети остварењу права наведених у Универзалној декларацији.
Честитајући грађанима и грађанкама Међународни дан људских права, Покрајински омбудсман ће и даље бити солидаран са свим жртвама кршења људских права и енергичан у осуди оних који та права крше.
