Вести
Међународни дан Рома службено је проглашен 1990. године у месту Сероцку у Пољској, на четвртом Светском ромском конгресу Међународне ромске уније, у знак сећања на први одржани Светски ромски конгрес у Лондону 1971. године. 8. април је дан када се прославља ромска култура, али и прилика да се подиже свест јавности о проблемима са којима се Роми суочавају.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује на то да су припадници ромске заједнице и даље најмаргинализованија група у нашем друштву. У економском и социјалном погледу и даље су више угрожени него остали део становништва, а у решавању проблема са којима се суочавају неопходна им је помоћ целе заједнице.
У Србији су видљиви помаци на законодавном, институционалном и образовном плану у том смислу, као и настојање да се унапреди положај Рома, али у пракси се и даље сусрећемо са предрасудама и отежаном интеграцијом ове популације у друштвене токове. Основни услов за помак у правцу унапређења положаја Рома је сузбијање стереотипа и свега онога што представља ограничавајући фактор у области образовања, систему здравствене и социјалне заштите, запошљавању и др. У области здравства и права на здравље та помоћ им је данас потребнија него икад. У време епидемије корона вируса Роми представљају посебно осетљиву и ризичну заједницу. Један део њих живи и даље у неусловним насељима, без воде, канализације и струје, често и без потребних средстава за одржавање хигијене. Самим тим Роми су више од других изложени ризицима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава све надлежне субјекте јер улажу изузетне напоре како би се здравље припадника ромске мањине заштитило као и свих других грађана, и наглашава да се и у овим тешким данима мора обезбедити помоћ у основним животним намирницама, али и хигијенским средствима преко потребним за одржавање здравља сваког појединца и спречавања ширења заразе.
Покрајински омбудсман уједно апелује и на саме припаднике ромске мањине да буду максимално посвећени очувању свог и здравља своје породице, да се понашају одговорно и да се у бризи за сопствену, као и за добробит својих познаника, комшија и суграђана, ослањају на савете стручњака.
Међународни дан здравља 7. април, који се ове године обележава у јеку пандемије Корона вируса, посвећен је медицинским и патронажним сестрама и подсећању светских лидера на критичну улогу које ове професије имају за одржавање светског здравља. Наиме, Светска здравствена организација прогласила је 2020. годину Међународном годином медицинских и патронажних сестара у намери да истакне значај ових здравствених радника који раде на свим нивоима здравствених система у разним окружењима и околностима и чија је улога незаменљива и кључна за обезбеђивање здравствене заштите свима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман овим поводом жели да искаже захвалност здравственим радницима и свима онима који су у првим линијама одговора на тренутну пандемију. Пандемија вируса COVID19 последњих месеци учинила је очигледном потребу за већим улагањем у системе здравствене заштите широм света и пружањем подршке и дужног поштовања здравственим радницима и особљу здравствених установа. Значај болница у овој ситуацији је изузетан, али без ангажовања и деловање најшире заједнице и примарног нивоа здравствене заштите нисмо у могућности да на адекватан начин одговоримо на потребу за здравственом заштитом становништва. Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава државне органе, организације цивилног друштва, привреднике и све грађане да заједничким и солидарним акцијама помогну здравственим радницима у настојањима да штитимо здравље у време пандемије. Најмање што свако од нас може да учини јесте да се придржава препоручених основних смерница у вези с одржавањем личне хигијене, простора, избегавањем физичких контаката с другима, да брине о сопственом, али и здрављу чланова своје породице, својих радника и радница, житеља и суграђана и суграђанки у својим локалним заједницама.
Све неједнакости у друштву, а посебно оне које се односе на здравље становништва, у тренутној ситуацији још више долазе до изражаја, а пандемија у већој мери погађа осетљивије групе којима припадају особе које живе у социо-економски тежим околностима, старији, хронично и тешко болесни, особе с менталним тешкоћама, деца, особе са инвалидитетом. Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да придода томе и чињеницу да подаци Светске здравствене организације показују да 70 одсто здравствених и социјалних радника чине жене, а велики број њих су управо медицинске и патронажне сестре, и да укаже на то да у ванредним околностима каква је тренутна пандемија, и родна неравноправност долази до изражаја, а мера у којој је она заступљена умногоме утиче на то како ћемо одговорити на кризну ситуацију.
Ово је тренутак да разумемо коначно да смо у свим околностима заштићени онолико колико је заштићен наш најслабији члан и да је истински напредак друштва и заједнице могућ једино онда када су сваком члану заједнице доступни правда, достојанствен живот и остваривање људских права. Лична одговорност за здравствену безбедност свих нас данас је можда и најважније средство у борби за очување глобалног здравља, а увид у то да смо сви повезани, да наши животи утичу једни на друге и да смо сви изложени ризику показује нам пут којим је нужно да идемо уколико желимо бољу будућност за све, а то је пут друштвене солидарности и заједништва.
Заштита здравља одговорност је свих нас и Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује још једанпут на сваког појединачно да у складу са својим могућностима и одговорностима предузме све како бисмо се као заједница заштитили у тренутним околностима. Тиме што штитимо себе, шаљемо поруку потпуне подршке здравственим радницима који су у овим данима у највећој мери изложени ризику обављајући свој посао да брину о нама и штите наше здравље. Оно што нам, без сумње, предстоји, будући да је реч о планетарном проблему, јесте потреба да на националним и на међународном нивоу, размотримо ниво и начин на који су структуирани системи здравствене заштите и потреба да овај систем учинимо једним од приоритетних области улагања и инвестирања, јер без квалитетне здравствене заштите не можемо очекивати ни градити друштвени и економски бољитак.
Одлука да се 7. април обележава као Светски дан здравља донета је на Првој скупштини Светске здравствене организације која је одржана 1948. године у Женеви, а од 1950. године, Светска здравствена организација и друге институције сваке године организују различита међународна, регионална и локална дешавања са фокусом на одређену тему. Благостања, општег и појединачног здравља и правде не може бити без хуманости и међусобне одговорности једних за друге.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је током фебруара и марта 2020. године започео расправе о проблему недавања издржавања и друштвеној солидарности.
Реч је о веома важном проблему који се тиче најбољег интереса детета, али и старијих особа, али и дужности свих оних који обавезу издржавања имају, те функционисања правног система и остваривања друштвене солидарности.
Последице недавања издржавања нарочито погађају најмлађе. У питању је грубо занемаривање дужности родитеља, старатеља, усвојилаца и др. што за последицу може имати и губитак родитељског права. Недавање издржавања је, међутим, важно и када су у питању и друга, а посебно старија лица, којима је из различитих разлога потребно туђе издржавање, помоћ и подршка.
Постоји још једна димензија овог проблема на коју Омбудсман жели да скрене пажњу. Наиме, дужност је и обавеза свих органа да испуњавају своје уставом и законом прописане надлежности. Имајући у виду да је у Републици Србији, због пандемије корона вируса, проглашено ванредно стање, Покрајински омбудсман жели да нагласи да ванредно стање никоме не може бити изговор да своје дужности занемарују и игноришу, а то се не односи само на државне органе, него и на лица која су законом или судском одлуком обавезана да дају издржавање, помажу и буду солидарни.
Питање издржавања немоћних, деце као и старијих особа, је и питање друштвене солидарности. То питање поред правне, има и снажну хуману димензију. У ванредним стањима, као и у драматичним кризним ситуацијама, питање солидарности се актуализује зато што су тада у питању доведена нека важна правна и морална добра. У овом случају добробит деце и старих пре свега, уз пуно поштовање мера, превенције и заштите у вези са ванредним стањем. Хуманост и повећан степен одговорности за све оне којима је неопходно дати издржавање налазе се пред испитом. #ОстаниКодКуће!
Потпуно свестан и ситуације у којој се налазимо, и важности проблема недавања издржавања, Покрајински омбудсман апелује на све органе и појединце да своје обавезе испуњавају савесно, одговорно и континуирано, јер од тога како ће(мо) се понашати зависе и витални интереси наших најближих, али и природа нашег друштва.
Фото: Архива Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана
Покрајински заштитник грађана - омбудсман је са задовољством примио вест да у геронтолошким центрима и старачким домовима на територији АП Војводине нема оболелих од корона вируса.
Покрајински омбудсман континуирано врши обилазак геронтолошких центара и старачких домова на територији АП Војводине и његов је налаз да су услуге у поменутим установама на високом нивоу, да се прописи поштују, да запослени савесно испуњавају своје радне задатке и да надлежни државни органи улажу велике напоре да обезбеде што боље услове за функционисање тих установа. Да је тај утисак исправан и оправдан, доказују и извештаји да на територији АП Војводине у старачким домовима није забележен ниједан корисник оболео од корона вируса.
Покрајински омбудсман користи прилику да укаже и на солидарност коју су показали одређени привредни субјекти, тако што су старачким домовима и геронтолошким центрима донирали средства за набавку заштитног и дезинфекционог материјала или су им исти сами набављали.
Покрајински омбудсман позива грађане да се доследно придржавају прописаних мера заштите од корона вируса, да се са обзирношћу односе једни са другима и да буду солидарни са свима којима је потребна помоћ и подршка.
Фото: Архива Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана
У Републици Србији је 15. марта 2020. године проглашено ванредно стање због епидемије вируса COVID-19. Ради сузбијања и спречавања ширења ове заразне болести и заштите становништва, Влада Републике Србије донела је посебне мере, међу којима су затварање школа, обданишта и факултета и забрана кретања за све грађане од 17 часова до 5 часова ујутру.
Имајући у виду чињеницу да се велика већина случајева насиља у породици дешава управо у дому жртве насиља, Покрајински омбудсман упозорава да је у условима изолације и ограниченог кретања могуће појачано насиље у породици, нарочито над женама и децом. Према подацима Светске здравствене организације, свака трећа жена је бар једном доживела физичко или сексуално насиље. У кризним временима, ризик од родно заснованог насиља ескалира. Особе које доживљавају насиље у породици приморане су да остану у свом дому са насилником, изоловане од других људи. Такви услови омогућавају појачану контролу жртве од стране насилника и отежавају жртви могућност да га напусти. Претње да ће се напасти на живот или тело, дрска или безобзирна понашања којима се угрожава или спокојство или телесни интегритет или мирно душевно стање су ситуације где друштвена реакције не сме и неће изостати ни сада. Осим што ће већину времена морати да проводе у истом простору са насилником, многи ће у овом периоду имати смањене приходе и/или повећане трошкове живота, што ће им додатно отежати могућност да напусте насилника.
За децу која су и сама трпела или и даље трпе насиље у породици, школе представљају уточиште, а како су све васпитно-образовне институције затворене до даљњег, повећана је могућност конфликта и агресије према њима. Неопходно је учинити доступним деци и родитељима све потребне информације о сервисима помоћи и подршке, нарочито на дигитиланим платформама, укључујући социјалне мреже, јер све институције система раде прилагођено ванредном стању.
Покрајински омбудсман апелује на све особе које су преживеле или и даље трпе насиље да га пријаве, јер и у оваквим околностима државни органи и институције дужни су да обезбеде адекватну и правовремену подршку и заштиту, и подсећа да на територији Републике Србије постоји 13 сигурних кућа односно прихватилишта за жене и децу које су преживеле насиље.
