Вести
У центру нашег деловања је грађанин. Настојимо да помогнемо грађанима, да укажемо органима на пропусте, да спречимо и отклонимо последице кршења закона. Зато је за наш рад карактеристично да се, у великом броју случајева, проблеми решавају већ у току поступка и без упућивања препорука – изјавила је јуче Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, представљајући посланицима скупштине Војводине годишњи извештај Покрајинског заштитника грађана за 2014. годину.
У свом веома кратком обраћању посланицима, покрајинска омбудсманка је истакла да незадовољни грађани, обраћајући се омбудсману, ретко кад наводе орган који је својим поступањем повредио њихова права. Грађани, по њеном мишљењу, нису ни дужни да то знају, јер је на омбудсману да процени у раду ког органа је дошло до пропуста и поступања мимо закона. По њеном мишљењу, ефикаснији рад заштитника грађана могао би се постићи новим законским решењем којим би се могућност подношења притужбе опредељивала према месту пребивалишта грађана и седишту органа, односно организационе јединице органа управе.
У расправи која је уследила након уводног излагања, посланици су износили посве дивергентне оцене о извештају. Док су једни истицали да је годишњи извештај Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана добар, јасан и детаљан, посебно истичући истраживања и део извештаја који се односи на националне мањине, други нису крили своје запрепашћење и згранутост, посебно констатацијама из уводног дела извештаја, за који је речено да је политизован и да садржи паушалне оцене и нетачне констатације. По њиховом суду, покрајински омбудсман је изашао изван оквира својих надлежности и, уместо извештаја, понудио је чист политички памфлет.
Овогодишњи извештај покрајинског омбудсмана написан је на 137. страница, а уводни и најчешће спомињан део у расправи на свега четири странице. У том, уводном делу се налази и констатација да на односе у Војводини снажно утичу чиниоци и прилике изван покрајине. У случају скупштинске расправе та је констатација, имајући у виду актуелну кампању против републичког заштитника грађана, добила своју потврду. На то је указала и покрајинска омбудсманка, када је у својој завршној речи резигнирано констатовала да напади на омбудсмане постају мода.
Покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих примила је данас студенте и студенткиње треће године Правног факултета Универзитета у Новом Саду, а који ће у наредне две седмице бити на практичној настави у овој институцији.
Програм практичне наставе студената и студенткиња Правног факултета у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману спроводи се на основу Протокола о сарадњи закљученог 2013. године. Овај програм студентима омогућава да у оквиру предмета Управно право стекну нова и провере стечена теоријска и практична знања из наставних предмета са Катедре за јавно право.
Студенти ће се током праксе упознати са надлежностима и делокругом рада институције, као и правним оквиром њеног поступања и имати прилику да науче какав је поступак институције по притужбама грађана и грађанки. Осим тога, студенти ће присуствовати раду стручне службе са странкама и за потребе студија анализираати одабране случајеве, односно предмете по којима је Покрајински омбудсман поступао.
Делегација ОЕБС-овог Високог комесаријата за националне мањине данас борави у посети покрајинским органима и институцијама за заштиту људских и мањинских права. На састанку у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману са члановима делегације разговарала је заменица за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић.
Представници Високог комесаријата у посету Војводини и Србији дошли су како би се упознали са применом и функционисањем законског и институционалног оквира заштите људских права на свим нивоима. Од посета и разговора са надлежним покрајинским и државним институцијама очекује се да ће послужити као основа за осмишљавање активности усмерених ка ревизији постојећег и успостављању новог, ефикаснијег система заштите мањинских права у Киргиској Републици.
На састанку је било речи о стању права припадника и припадница мањинских заједница у Војводини и Србији, функционисању националних савета националних мањина и поступању Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области заштите права националних мањина, нарочито у областима службене употребе језика и писма и образовања.
У делегацији ОЕБС-овог Високог комесаријата за националне мањине били су Кристијан Кнуст, задужен за пројекте, и Андреј Ханжин, саветник за политичка питања, у пратњи Ненада Ђурђевића, координатора Форума за етничке односе из Београда.
Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине републике Србије организовао је, у петак, у Малој сали скупштине, јавно слушање на тему: Рад и функционисање националних савета националних мањина.
У расправи је указано на низ проблема који утичу на рад и функционисање националних савета, а на које је, у више наврата, до сада већ указивано. Реч је о проблемима везаним за финансирање рада националних савета, игнорантски однос локалних самоуправа, несразмерну заступљеност припадника мањина у управи и јавним службама, проблеме везане за набавку уџбеника и учење српског језика, незаинтересованост медија за рад и проблеме националних савета...
Учесници у расправи изнели су и неколико предлога – да се донесе нови закон о службеној употреби језика и писама, да се принцип сразмерне заступљености прошири тако да обухвати и јавна предузећа, да се иницира увођење Декаде Ашкалија, како би се Влада и све релевантне институције обавезале да ће деловати у правцу унапређења њиховог социјално-економског положаја, као и да се у Србији одреди датум за обележавање Дана мањина.
Јавном слушању присуствовала је Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, као и представници Министарства за државну управу и локалну самоуправу, Канцеларије за људска и мањинска права, Министарства културе и информисања, Заштитника грађана, ОЕБС-а, представника националних савета и невладиних организација.
Стажисти и стажисткиње у оквиру пројекта Канцеларије људска и мањинска права Владе Републике Србије „Програм стажирања за младе - припаднике мањина у државним институцијама у Србији” боравили су данас у Новом Саду и том приликом упознали се са надлежностима и начином рада Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.
„Покрајински омбудсман је прва формалноправно успостављена независна институција за заштиту људских права у Републици Србији. Одлука о њеном оснивању донета је још 2002. године, а са радом је почела 2003. године. Заштитник грађана Републике Србије, као и двадесетак институција заштитника грађана при локалним самоуправама, успостављене су неколико година касније. Без обзира на то на који начин су им регулисане надлежности, најважније је да овакве институције постоје и да су доступне грађанима,” истакла је у свом уводном обраћању покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих, која је младим стажистима и стажисткињама говорила о улози и месту омбудсмана у систему независних институција за заштиту људских права.
Стажисте и стажистикиње највише је занимала област заштите права националних мањина. Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана надлежна за ову област, Ева Вукашиновић је говорећи о примерима поступања институције младима дочарала практичне аспекте поступања у случајевима кршења индивидуалних и колективних права припадника и припадница националних мањина. Током њеног излагања и дискусије највише се говорило о области службене употребе језика и писма, а у вези са којом је Покрајински омбудсман у области заштите права националних мањина до сада имао највише притужби.
Млади стажисти и стажисткиње у државним институцијама имали су највише недоумица у вези са применом прописа којима се у Републици Србији регулише остваривање, заштита и унапређење права припадника и припадница националних мањина. Судећи по уводним речима заменице Вукашиновић, разне међународне и домаће инстанце сматрају да је стање у области мањинских права у Републици Србији одлично, али чињеница је да у домаћим прописима који регулишу ову област, као и у онима који се индиректно тичу остваривања права националних мањина, још увек постоји доста недоречености које отежавају не само примену прописа и остваривање права грађана и грађанки, него и рад самих институција и органа управе задужених за њихово остваривање.
