Please select your page

Вести

Покрајински заштитник грађана - омбудсман сваке године има значајан  број предмета који се односе на заштиту или остваривање права детета. Поступање институције у оваквим преметима подразумева комуникацију са надлежним установама, као и увид у документацију која се сматра поверљивом. Откривање података из оваквих списа противно је начелу заштите приватности и представља кршење обавезе чувања службене тајне.

Знајући да и Покрајински омбудсман води овакве поступке,  институцији се у последње време обратиовећи број грађана који захтева увид у документацију која садржи  информацију о поступању органа старатељства у вези са породичним стварима, а која се најчешће тичу заштите или остваривања права детета. Грађани се притом позивају на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, сматрајући да службена преписка између Центара за социјални рад и Омбудсмана или суда садржи овакве информације.

У складу са овим Законом, информације од јавног значаја су оне којима располаже орган јавне власти, настале у току његовог рада или у вези са њим, које су садржане у одређеном документу, а односе се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. Захтеви грађана за приступ информацијама које се односе на породичне ствари, а за које они лично сматрају да су од јавног значаја, нису основани. Информације које било који орган управе, установа или институција - укључујући и омбудсмана - добије у поступцима који се воде у вези са остваривањем и заштитом права детета, односно породичним стварима, не могу се сматрати информацијама од јавног значаја, јер не постоји оправдани интерес јавности да сазна како је поступано у конкретним породичним споровима.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман посебно скреће пажњу на то да су органи који воде поступке у вези са породичним односима дужни да поштују начело заштите приватности. Породични закон такође прописује да је у поступцима у вези са породичним односима (брачним и споровима који се тичу односа родитеља и деце) јавност искључена. Подаци из судских списа исто тако спадају у службену тајну и њу су дужни да чувају сви учесници у поступку којима су ти подаци доступни, поштујући тиме и принцип заштите најбољег интереса детета, а који би у супротном могао бити угрожен.

 


Покрајински заштитник грађана – омбудсман спровео је ново истраживање о положају жена у националним саветима националних мањина. Циљ истаживања био је да се утврди у којој мери је током избора за националне савете националних мањина у октобру 2014. године поштована законска обавеза о кандидовању 30 одсто мање заступљеног пола на листама и колико је жена данас у чланству националних савета.

Резултати истраживања показују да је учешће жена у националним саветима благо повећано. У националним саветима сада има 106 жена, осам вишенего у претходном периоду.  Нешто више од трећине чланства у просеку су жене. Од њих 14 који су доставили податке, у два национална савета има мање од 30 одсто жена. Два имају више од 40 одсто жена, а три нешто мање од 40 одсто жена. У претходном сазиву националнихсавета било је скоро три пута више мушкараца– њих 93, насупрот 39 жена.

Два национална савета имају председнице, девет их има потпредседнице, а скоро двоструко више мушкараца – њих 15 обавља функцију председника. Уочљиво је да се разлика у броју жена у односу на мушкарце смањује што је функција у унутрашњој хијерархији националног савета од нижег значаја. Тако је, на пример, већи број жена на месту секретарки националног савета (седам жена, у односу на два мушкарца). Више жена има још једино у стручним службама националних савета (36 жена према 14 мушкараца).

На месту председника одбора двоструко је више мушкараца него жена (27 мушкараца у односу н 14 жена). Једино на челу одбора за образовање има више жена (њих шест у односу на четири мушкарца).

Само три национална савета (хрватске, македонске и словачке мањине) имају радно тело које се бави положајем жена и заштитом њихових права.

Девет националних савета радило је на повећању броја жена на местима одлучивања у националном савету и уопште у политици уочи избора за националне савете, а кампање за кандидовање жена на изборима за национални савет спроводило је осам националних савета.

Једнако као и након претходна два истраживања о положају жена у националним саветима, Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује на потребу за промовисањем жена на местима одлучивања. Национални савети треба да наставе да подстичу ангажовање жена у својим редовима и активно их укључују у свој рад, организују обуке о родној равноправности и женским људским правима и да путем укључивања принципа родне равноправности у све своје активности доприносе његовом остваривању у друштву.

Текст истраживања доступан је на сајту Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. 


Одлуком Генералне скупштине Уједињених нација из 1993. године, трећи мај је проглашен Светским даном слободе медија.

Као институција задужена да штити људска права, Покрајински заштитник грађана - омбудсман је заинтересован да се границе слободе медија у друштву шире и да се новинарима, увек када су изложени притисцима, пружи ефикасна заштита.

Штитећи новинаре, штити се и право грађана на правовремено, поуздано и објективно информисање. Без таквог информисања грађани лако постају жртве манипулације, а власт, лишена критике, клизи у ауторитаризам.

Подсећајући да је право на слободно информисање право грађана, а обавеза медија, Покрајински заштитник грађана захтева од владе да створи услове како би новинари и медији своје обавезе према грађанима испуњавали слободно и без страха.

У супротном, разне врсте притисака и забрињавајуће присуство цензуре и аутоцензуре – према подацима из УНС-овог истраживања 48 посто испитаних новинара верује да њихове колеге прибегавају аутоцензури повремено, а 29 посто у великој мери – у потпуности ће обесмислити функцију медија, а критички говор о проблемима друштва ће бити замењен неумереним похвалама  власти.


Деветог маја обележавају се Међународни дан победе над фашизмом и Дан Европе. Иако је Дан победе важнији, Дан Европе је присутнији у медијским написима и реторици политичара. То не изненађује - улазак Србије у Европску унију један је од циљева званичне политике, а грађани и грађанке очекују да ће чланство у Унији донети и већи степен остваривања, заштите и унапређења људских права, како личних и колективних у приватној сфери, тако и оних која се остварују институционалним путем

Поред тога, прича о Дану Европе носи мањи ризик од приче о антифашизму. Дан Европе данас симболише један узлазни, развојни пут у новијој историји држава на европском континенту, коме је и антифашистички покрет значајно допринео. Са друге стране, антифашизам у данашњој Европи чини се актуелнији него икад, противно очекивањима након „великог слома фашизма” по окончању Другог светског рата.

Симболичка важност 9. маја, не сме се умањивати. На Дан Европе треба се присећати Роберта Шумана и његове визије Европе без рата, састанка у Милану и одлуке из 1985. године, када је овај дан и установљен, али треба га обележавати и као Дан победе и подсећати на зло фашизма. То подсећање је продуктивно, оно има смисла ако води препознавању фашизма у садашњости, ако буди отпор свакој његовој релативизацији, уколико јача критичку свест и спремност да се стане на пут свему што унижава људско достојанство, ограничава слободе и негира људска права.

Уосталом, наде антифашиста да је могућ бољи и праведнији свет морају наћи свој израз и у обележавању Дана Европе у оној мери у којој Европа баштини велике идеале слободе, братства, једнакости и правде.


„Велика понуда јефтине радне снаге на тржишту рада омогућује послодавцима да, игноришући законске обавезе, крше права запослених. С друге стране, инспекције игноришу пријаве грађана и избегавају да спроводе контроле,” стоји у уводу Извештаја Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2014. годину.

Готово десет одсто притужби грађанки и грађана овој институцији током 2014. године односило се на кршење, односно немогућност остваривања права по основу радног односа. У области равноправности полова удео оваквих притужби је преко једне петине, односно 22,22 одсто, а са притужбама на мобинг овај проценат прелази једну четвртину притужби у овој области. Уз одређене старосне групе становништва, нарочито младе и особе којима је остало још неколико година до стицања услова за пензију, труднице и породиље спадају међу оне којима се најчешће крше права по основу радног односа.

Због економске кризе и велике понуде радне снаге, велики број грађана пристаје на неповољне услове запошљавања и рада. Притужбе грађана се најчешће односе на то да послодавци приликом запошљавања постављају услове који нису у складу са прописима, а на које грађани пристају како би обезбедили макар егзистенцијални минимум. Ступање у радни однос често се одвија без претходног увида у уговор о раду. Неретко се дешава да тек по ступању у радни однос запослени схвате да су им додељени послови и задаци о којима приликом иницијалних договора са послодавцем није било речи.Поједини послодавци неблаговремено, делимично или уопште не исплаћују зараду запосленима, а чести су случајеви необрачунавања и неуплаћивања доприноса.Запослени су често онемогућенида остваре  и друга законом гарантована права, као што је право на дневни одмор, годишњи одмор или одсуство са рада због болести. Прековремени и рад у нерадне дане код великог броја приватних послодаваца не исплаћује се у увећаном износу у складу са законом. Заплашени изгледима да им неће бити исплаћен ни минимум остварене зараде, запослени се често не обазиру ни на физичке и материјалне услове под којима раде, што се касније све више одражава на њихов учинак, мотивацију за рад, па и здравствено стање.

Тек веома ретки се одлучују на то да своја права заштите и несавесне, неодговорне послодавце пријаве надлежнима. Чак и они који поднесу пријаву, најчешће нису задовољни одговором инспекције. Они који се до сада нису никоме обраћали, своју неодлучност правдају стањем на тржишту рада, готово уједнакој мери као и неповерењем према органима управе. Покрајински заштитник грађана - омбудсман дели мишљење подносилаца притужби на рад инспекција, да овакво стање погодује искључиво бахатим послодавцима. Уколико се нешто у раду инспекција убрзо не промени, биће све мање савеснихпослодаваца који поштују права запослених, док ће број оних који раде противно прописима, једнако као и учесталост и степен кршења права запослених, наставити да се повећава.