Вести
Србији је потребна нова мањинска политика чији ће фокус бити на интеграцији, међунационалној и интеркултуралној комуникацији и сарадњи. Постојећа политика има сегрегативне учинке, води паралелном животу већине и мањина, а одговорност за то сносе и држава, и мањинске елите, које у жељи да сачувају своју моћ утичу на затварање мањина – истакнуто је на представљању Комуникационе стратегије интегративне мањинске политике коју је јуче, у Новом Саду, организовао Форум за етничке односе.
Обесхрабрује и забрињава чињеница да данас, четрнаест година након октобарских промена, говоримо о потреби да се учини искорак у области мањинске политике, уместо да је тај искорак већ учињен, нагласила је Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка.
Опширније: Ка новој мањинској политици
За заштиту права особа са менталним сметњама, нарочито онима које су смештене у установе затвореног типа, најважнија је укљученост свих релевантних инстанци, нарочито системских механизама за заштиту људских права, у поступке остваривања њихових права. У својим уводним излагањима приликом отварања округлог стола „Улога Националног механизма за превенцију тортуре у спречавању тортуре, нехуманог и нечовечног поступања према лицима са менталним сметњама” заменик заштитника грађана Републике Србије Милош Јанковић и заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Стеван Арамбашић сложили су се да се током протекле четири године однос институција и установа које се баве особама са менталним сметњама и Националног превентивног механизма (НПМ-а) развио од почетног антагонизма до сарадње будући да имају заједнички циљ.
Данашњи скуп у Новом Саду окупио је представнике и представнице специјалних психијатријских болница, одељења психијатрије у општим болницама, служби хитне помоћи, министарстава здравља и унутрашњих послова, као и институција и организација НПМ-а који врше надзор у установама за збрињавање и смештај особама са менталним сметњама. По речима Наташе Новаковић, руководитељице програма за људска права и кривичноправни систем Мисије ОЕБС у Србији, овакви скупови значајни су и због тога што лишавање пословне способности особа са менталним сметњама у ванпарничном поступку може практично довести и до тога да та особа изгуби све. „Уколико је та особа уз то још и лишена слободе, то је као да је избрисана са лица земље,“ закључила је Новаковић.
Округли сто на тему „Улога Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ-а) у спречавању тортуре, нехуманог и нечовечног поступања према лицима са менталним сметњама” одржаће се у уторак, 16. децембра 2014. године у Новом Саду. Скуп почиње у 10 часова у седишту Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана (зграда ЈВП „Воде Војводине”, Булевар Михајла Пупина 25, сала на 4. спрату).
Овај округли сто биће прилика да се укаже на досадашње резултате НПМ-а у превентивном деловању на спречавању тортуре, нехуманог и нечовечног поступања, као и прилика за размену искустава и усаглашавање процедура у поступању према лицима са менталним сметњама. На скупу ће учестовати преко 50 представника специјалних психијатријских болница, одељења психијатрије у општим болницама, служби хитне помоћи и полиције, као и представници институција и организација НПМ-а који врше надзор у установама за збрињавање и смештај лицима са менталним сметњама.
Опширније: НАЈАВА: Округли сто НПМ-а о поступању са лицима са менталним сметњама
Школа је најбоље место за учење о сопственој и другим културама, о људским правима и дискриминацији, јер ученицима пружа могућност да се уче интеркултуралној комуникацији, да стичу и развијају интеркултуралне вештине, истакнуто је на округлом столу „Живети интеркултуралност, подучавати и учити на примеру пројекта Мултипликација – живети толерантно“, чијом је организацијом Грађански фонд Панонија окончао вишегодишњи рад на пројекту „Мултипликација – живети толерантно“.
Анкица Драгин, саветница за односе са јавношћу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, упознала је учеснике округлог стола са резултатима истраживања „Војвођански ученици о дискриминацији“, којим су обухваћени ученици завршних разреда у 12 средњих школа на територији Војводине.
Опширније: Учити да живимо заједно са другима
Десетог децембра 1948. године Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Универзалну декларацију о људским правима. Данас, 66. година након усвајања, поједини чланови ове декларације делују као утопија.
Таквом, утопијском карактеру декларације доприносе бројни и нерешени проблеми, који, попут незапослености, корупције или дискриминације слабе поверење у институције, генеришу сиромаштво и неједнакост, доводе у питање правичностсоцијалних аранжамана, узрокују тензије, погодују насиљу, цементирају родне поделе и отежавају остваривање, пре свега, социо-економских права.
Последице ових проблема највише осећају они најрањивији – деца, жене, стари и, у случају незапослености, млађи од 30 и старији од 50 година.
