Вести
Упркос обавезама које је Република Србија преузела по основу ратификованих међународних докумената у области људских и мањинских права, као и у оквиру Декаде Рома, положај координатора за ромска питања при локалним самоуправама у АП Војводини и даље је незавидан.
Кординатори за ромска питања често су једина веза између локалне ромске заједнице и државних органа, институција и служби. Разговори са координаторима за ромска питања у АП Војводини показали су да већина њих тај посао већ више година обавља на основу уговора о раду на одређено време или уговора о делу, а што је противно прописима. Значајан број њих ни после вишегодишњег радног или волонтерског ангажовања није стално запослен у локалној самоуправи.
Припадници и припаднице ромске заједнице се координаторима за ромска питања најчешће обраћају за помоћ приликом прибављања личних исправа и остваривања и заштите права у области социјалне и здравствене заштите, образовања, запошљавања и становања. Ова чињеница довољно говори о степену информисаности, знања, искуства, стручне оспособљености и одговорности коју ово радно место намеће. Упркос томе, чак и координатори за ромска питања који су у радном односу на неодређено време најчешће нису у прилици да се у довољној мери и уз помоћ компетентних, стручних особа континуирано едукују у областима релевантним за њихов рад.
Већина локалних самоуправа није донела стратешке документе, акционе планове и друга акта у областима које су релевантне за унапређење положаја Рома и Ромкиња. Као пример истичу се планови детаљне регулације који на територији локалних самоуправа представљају најзначајнији урбанистички документ у области унапређења становања и основу за дугорочно планирање. Чак и тамо где су донети, они најчешће не обухватају неформална насеља или делове насељених места у којима живе Роми и Ромкиње. У неколико локалних самоуправа оцењено је да су због неорганизованости и непрепознавања положаја Рома и Ромкиња, као питања које се тиче целе локалне заједнице, од стране локалне самоуправе пропуштене прилике за укључивање у веће и дугорочније пројекте, нарочито у области инфраструктуре и становања.
Разговори са координаторима за ромска питања у локалним самоуправама у АП Војводини вођени су у оквиру истоименог пројекта институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области заштите права националних мањина. По окончању овог пројекта, о његовим резултатима биће објављен извештај са препорукама надлежним органима за унапређење положаја координатора за ромска питања у локалним самоуправама.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, предала је данас годишњи извештај Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за 2014. годину Иштвану Пастору, председнику Скупштине АП Војводине.
Према Покрајинској скупштинској одлуци о Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману, Покрајински омбудсман, најкасније до 31. марта, подноси Скупштини редован годишњи извештај у коме се наводе подаци о активностима у претходној години, подаци о уоченим недостацима у раду органа управе, даје општа оцена рада органа управе са становишта примене прописа, као и предлози за побољшање положаја грађана у односу на органе управе. Извештај садржи и посебне делове за области права националних мањина, права детета и права по основу равноправности полова.
Извештај, такође, садржи и податке о броју и структури притужби, уочене пропусте и препоруке за њихово отклањање, као и критике и похвале појединим органима управе и функционерима.
На захтев омбудсмана, Скупштина АП Војводине ће на једној од идућих седница расправљати о извештају.
Извештај Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2014. годину можете преузети овде.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинскаомбудсманка и Ева Вукашиновић, заменица покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, разговарале су јуче са Рајнером Хофманом, од стране Европске комисије ангажованим експертом за националне мањине, и његовим сарадницима о положају и проблемима са којима се у остваривању својих права суочавају припадници националних мањина.
Саговорнице господина Хофмана указале су на то да је највећи проблем у вези са остваривањем права националних мањина декларативно, а не суштинско постојање воље да се ради на њиховом унапређењу. Потребно је обезбедити услове за то да се права по основу националне припадности могу остваривати на такав начин да то значи и унапређење квалитета свакодневног живота свих грађанки и грађана АП Војводине, односно Републике Србије.
Након прекјучерашњег разговора са експертском мисијом Европске комисије, Анико Мушкиња Хајнрих и Ева Вукашиновић, покрајинска омбудсманка и заменица омбудсмана за заштиту права националних мањина, разговарале су јуче и са представницима невладиних организација из СР Немачке.
Анико Мушкиња Хајнрих је невладине активисте из Немачке упознала са институцијом омбудсмана, њеном историјом и институционализацијом у Војводини и Србији, а потом и са организацијом, структуром, надлежностима и радом покрајинског омбудсмана, док је Ева Вукашиновић у свом уводном излагању саговорнике из Немачке упознала са најважнијим законима којима се регулишу права мањина, појмом и начином рада националних савета и проблемима са којима се мањине суочавају у остваривању својих права.
Представници невладиних организација из Немачке показали су интересовање за политичко организовање мањина, националне савете и Савез јеврејских општина, постављање вишејезичних табли на институцијама и јавним установама,образовање на мањинским језицима, као иучење српског језика као нематерњег.
Данас је у Новом Саду одржан последњи од седам састанака посвећених улози здравствених установа у заштити жена од насиља у породици и у партнерским односима. У Институту за јавно здравље Војводине окупило се тридесетак представника и представница домова здравља, болница, завода за јавно здравље, саветника за заштиту права пацијената и чланова Савета за здравље из локалних самоуправа са територије Јужнобачког округа.
Уводно излагање помоћнице покрајинског секретара за здравство др Данијеле Станковић Баричак односило се на показатеље, здравствене последице и видове превенције насиља у породици. Уколико желе жртвама да пруже одговарајућу подршку и раде на сузбијању ове појаве, здравствени радници, нарочито они који се баве здрављем жена, морали би их добро познавати и препознати као последицу насиља, а што није увек једноставно. Истраживање Покрајинског секретаријата за здравство, социјални политику и демографију о одговору здравствених установа на територији АП Војводине на насиље у породици указало је на потребу обуке здравствених радника о примени протокола у вези са поступањем у оваквим случајевима, као и њиховог систематског, правилног евидентирања. Једино правовременим откривањем случајева насиља у породици и њиховим детаљним евидентирањем могуће је сагледати последице и размере ове појаве и ефикасно спроводити одговарајуће превентивне мере.
