Strategija za unapređenje položaja Roma nije doprinela ostvarenju osnovnog cilja – unapređenju položaja Roma i zato je potrebno pristupiti izradi nove strategije, ocenili su učesnici konferencije „U susret novoj Strategiji za unapređenje položaja Roma“ koja je juče, u organizaciji Kancelarije za ljudska i manjinska prava i Lige Roma, održana u Beogradu.
Učesnici konferencije su ukazali na ključne razloge zbog kojih Strategija iz 2009. godine nije dala očekivane rezultate – nepostojanje snažne političke volje, nezainteresovanost uprave, nejasno definisanu paradigmu Strategije, nepostojanje organa koji bi upravljao njenom realizacijom, ali i druge.
Da bi se novom strategijom smanjile razlike između Roma i ostalih građana, neophodno je da se, pre formulisanja strategije, reše dileme koje se odnose na broj korisnika strateških i afirmativnih mera, ali i oko toga ko je neposredni nosilac procesa inkluzije Roma. Na konferenciji su se čula mišljenja da je opredeljenje za romsku porodicu, kao nosioca inkluzije, konzervativno i nedovoljno uključujuće.
U Skupštini AP Vojvodine 4. februara je predstavljen model zakona o rodnoj ravnopravnosti Zaštitnika građana Republike Srbije. Javnu raspravu su zajednički organizovali Zaštitnik građana i Ženska parlamentarna mreža Skupštine AP Vojvodine, a skupu su prisustvovale republičke i pokrajinske poslanice i poslanici, predstavnice i predstavnici lokalnih samouprava, republičkog i pokrajinskog ombudsmana, Misije OEBS u Srbiji, mehanizama za zaštitu rodne ravnopravnosti iz Vojvodine, ženskih i nevladinih udruženja i organizacija, stručne i druge zainteresovane javnosti.
Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka i Danica Todorov, zamenica pokrajinskog ombudsmana, razgovarale su juče u Novom Sadu sa Majklom M. Ujeharom, zamenikom šefa Misije OEBS-a u Srbiji.
Gospodina Ujeharu je interesovalo da li će u Srbiji biti usvojen novi zakon o rodnoj ravnopravnosti, kakva je situcija u tom pogledu u Vojvodini, da li su nacionalni saveti nacionalnih manjina prepoznali problematiku rodne ravnopravnosti i koliko je ona prisutna u njihovom radu, kao i drugi problemi sa kojima se suočavaju nacionalni saveti.
Aniko Muškinja Hajnrih je izrazila želju da će se saradnja Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana sa Misijom OEBS-a nastaviti i ubuduće i da će podrška OEBS-a projektima pokrajinskog ombudsmana biti snažnija nego sada.
Majkl Ujehara je juče prisustvovao skupu u Skupštini AP Vojvodine, na kome je predstavljen model zakona o rodnoj ravnopravnosti.
„Zdravstvene ustanove imaju obavezu da zabeleže povrede nastale usled nasilja u porodici. Ova obaveza proizilazi iz Posebnog protokola Ministasrtva zdravlja, jer je medicinska dokumentacija o nasilju dokaz da je do nasilja došlo i od presudnog je značaja prilikom donošenja odluka o daljim merama zaštite žrtava, ali i kaznenim merama prema počiniocima,” zaključeno je na sastanku predstavnika i predstavnica domova zdravlja, bolnica, zavoda za javno zdravlje i lokalnih samouprava srednjebanatskog okruga koji je održan u Zrenjaninu. Današnji sastanak deo je kampanje za podizanje svesti zaposlenih u zdravstvu u vezi sa njihovom ulogom u sprečavanju nasilja prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima koju sprovodi Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju u saradnji sa Pokrajinskim zaštitnikom građana - ombudsmanom.
Kampanja za podizanje svesti zaposlenih u zdravstvu u vezi sa njihovom ulogom u sprečavanju nasilja nad ženama nastavljena je protekle nedelje u Zavodima za javno zdravlje u Somboru i Sremskoj Mitrovici.
Pomoćnica pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Danijela Stanković Baričak je svoje izlaganje u Sremskoj Mitrovici počela konstatacijom da je nasilje nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima pitanje javnog zdravlja jer dotiče znatno širi krug ljudi od njegovih neposrednih žrtava.Ono podrazumeva mnogo više od očiglednih fizičkih povreda i psihičke traume, a koje ponekad ni zdravstveni radnici ne prepoznaju kao posledicu nasilja u porodici. U Vojvodini se već više od jedne decenije radi na uspostavljanju efikasnog institucionalnog okvira i modela suzbijanja i sprečavanja nasilja nad ženama. Jedan od glavnih izazova na ovom putu je dosledno i pravilno evidentiranje slučajeva nasilja kako bi se, između ostalog, ukazalo i na rasprostranjenost i posledice ove pojave.
