Делегација ОЕБС-овог Високог комесаријата за националне мањине данас борави у посети покрајинским органима и институцијама за заштиту људских и мањинских права. На састанку у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману са члановима делегације разговарала је заменица за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић.

Представници Високог комесаријата у посету Војводини и Србији дошли су како би се упознали са применом и функционисањем законског и институционалног оквира заштите људских права на свим нивоима. Од посета и разговора са надлежним покрајинским и државним институцијама очекује се да ће послужити као основа за осмишљавање активности усмерених ка ревизији постојећег и успостављању новог, ефикаснијег система заштите мањинских права у Киргиској Републици.

На састанку је било речи о стању права припадника и припадница мањинских заједница у Војводини и Србији, функционисању националних савета националних мањина и поступању Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области заштите права националних мањина, нарочито у областима службене употребе језика и писма и образовања. 

У делегацији ОЕБС-овог Високог комесаријата за националне мањине били су Кристијан Кнуст, задужен за пројекте, и Андреј Ханжин, саветник за политичка питања, у пратњи Ненада Ђурђевића, координатора Форума за етничке односе из Београда.

„Покрајински омбудсман је прва формалноправно успостављена независна институција за заштиту људских права у Републици Србији. Одлука о њеном оснивању донета је још 2002. године, а са радом је почела 2003. године. Заштитник грађана Републике Србије, као и двадесетак институција заштитника грађана при локалним самоуправама, успостављене су неколико година касније. Без обзира на то на који начин су им регулисане надлежности, најважније је да овакве институције постоје и да су доступне грађанима,” истакла је у свом уводном обраћању покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих, која је младим стажистима и стажисткињама говорила о улози и месту омбудсмана у систему независних институција за заштиту људских права.

Стажисте и стажистикиње највише је занимала област заштите права националних мањина. Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана надлежна за ову област, Ева Вукашиновић је говорећи о примерима поступања институције младима дочарала практичне аспекте поступања у случајевима кршења индивидуалних и колективних права припадника и припадница националних мањина. Током њеног излагања и дискусије највише се говорило о области службене употребе језика и писма, а у вези са којом је Покрајински омбудсман у области заштите права националних мањина до сада имао највише притужби.

Млади стажисти и стажисткиње у државним институцијама имали су највише недоумица у вези са применом прописа којима се у Републици Србији регулише остваривање, заштита и унапређење права припадника и припадница националних мањина. Судећи по уводним речима заменице Вукашиновић, разне међународне и домаће инстанце сматрају да је стање у области мањинских права у Републици Србији одлично, али чињеница је да у домаћим прописима који регулишу ову област, као и у онима који се индиректно тичу остваривања права националних мањина, још увек постоји доста недоречености које отежавају не само примену прописа и остваривање права грађана и грађанки, него и рад самих институција и органа управе задужених за њихово остваривање. 

Након прекјучерашњег разговора са експертском мисијом Европске комисије, Анико Мушкиња Хајнрих и Ева Вукашиновић, покрајинска омбудсманка и заменица омбудсмана за заштиту права националних мањина, разговарале су јуче и са представницима невладиних организација из СР Немачке.

Анико Мушкиња Хајнрих је невладине активисте из Немачке упознала са институцијом омбудсмана, њеном историјом и институционализацијом у Војводини и Србији, а потом и са организацијом, структуром, надлежностима и радом покрајинског омбудсмана, док је Ева Вукашиновић у свом уводном излагању саговорнике из Немачке упознала са најважнијим законима којима се регулишу права мањина, појмом и начином рада националних савета и проблемима са којима се мањине суочавају у остваривању својих права.  

Представници невладиних организација из Немачке показали су интересовање за политичко организовање мањина, националне савете и Савез јеврејских општина, постављање вишејезичних табли на институцијама и јавним установама,образовање на мањинским језицима, као иучење српског језика као нематерњег.

Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинскаомбудсманка и  Ева Вукашиновић, заменица покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, разговарале су јуче са Рајнером Хофманом, од стране Европске комисије ангажованим експертом за националне мањине, и његовим сарадницима о положају и проблемима са којима се у остваривању својих права суочавају припадници националних мањина.

Саговорнице господина Хофмана указале су на то да је највећи проблем у вези са остваривањем права националних мањина декларативно, а не суштинско постојање воље да се ради на њиховом унапређењу. Потребно је обезбедити услове за то да се права по основу националне припадности могу остваривати на такав начин да то значи и унапређење квалитета свакодневног живота свих грађанки и грађана АП Војводине, односно Републике Србије.

Данас је у Новом Саду одржан последњи од седам састанака посвећених улози здравствених установа у заштити  жена од насиља у породици и у партнерским односима. У Институту за јавно здравље Војводине окупило се тридесетак представника и представница домова здравља, болница, завода за јавно здравље, саветника за заштиту права пацијената и чланова Савета за здравље из локалних самоуправа са територије Јужнобачког округа. 

Уводно излагање помоћнице покрајинског секретара за здравство др Данијеле Станковић Баричак односило се на показатеље, здравствене последице и видове превенције насиља у породици. Уколико желе жртвама да пруже одговарајућу подршку и раде на сузбијању ове појаве, здравствени радници, нарочито они који се баве здрављем жена, морали би их добро познавати и препознати као последицу насиља, а што није увек једноставно. Истраживање Покрајинског секретаријата за здравство, социјални политику и демографију о одговору здравствених установа на територији АП Војводине на насиље у породици указало је на потребу обуке здравствених радника о примени протокола у вези са поступањем у оваквим случајевима, као и њиховог систематског, правилног евидентирања. Једино правовременим откривањем случајева насиља у породици и њиховим детаљним евидентирањем могуће је сагледати последице и размере ове појаве и ефикасно спроводити одговарајуће превентивне мере.