Анико Мушкиња Хајнрих и Ева Вукашиновић, покрајинска омбудсманка и заменица за заштиту права националних мањина, разговарале су данас са Луком Бианконијем, шефом политичког сектора Делегације ЕУ у Србији. У разговору су дотакнуте теме од значаја за остваривање мањинских права, попут функционисања мањинске самоуправе, сразмерне заступљености припадника мањина у јавним службама, образовању и питању билингвалне наставе, капацитетима појединих националних савета и политизацији њиховог рада. У разговору су поменути и притисци којима су у последње време изложени чланови Националног савета словачке националне мањине, а саговорника покрајинске омбудсманке и заменице за заштиту права националних мањина интересовао је и став Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана према Нацрту акционог плана за остваривање права националних мањина.
На Правном факултету за привреду и правосуђе у Новом Саду јуче је поводом обележавања дана Европске организације студената права (The European Law Students’ Association (ELSA)) одржано предавање о родној равноправности и родно заснованом насиљу. Предавање су одржале сараднице у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману Андријана Човић и Светлана Нешић Бајго.
На најважнија међународна документа и домаће прописе који обезбеђују равноправност полова и политику једнаких могућности указала је Андријана Човић и примерима илустровала на које начине и у којој мери је заступљена дискриминација по основу пола у различитим областима живота као што је доношење одлука на свим нивоима власти и позицијама моћи, неједнакост у домаћинству, породичном и правном статусу, образовању.
У делу предавања посвећеног обележавању 25. новембра Међународног дана борбе против насиља над женама и почетку светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама“ Светлана Нешић Бајго представила је резултате истраживања о пракси и поступању институција у решавању породичног насиља и насиља над женама које Покрајински заштитник грађана већ деценију спроводи. Вишегодишњим праћењем поступања институција у случајевима насиља у породици уочена су побољшања. Међутим, велику препреку у одлучној борби против једног од најгрубљих облика кршења људских права представља недовољно познавање и недоследност у примени прописа као и недовољна сарадња и некоординисано поступање институција.
Европска организација студената права основана је у Бечу 1981. године, а данас на међународном нивоу окупља више од четрдесет хиљада студената и студенткиња. Родна равноправност је тема којом је обележен овогодишњи четврти по реду дан ELSA-e.
Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана данас је у Скупштини АП Војводине била домаћин завршне конференције у оквиру пројекта „Родна равноправност и смањење ризика од катастрофа”, а који је током 2015. године реализован уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women).
Конференцију је у име Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана отворила Даница Тодоров, заменица за равноправност полова. Захваљујући се свим учесницама и учесницима пројекта на дорпиносу његовој реализацији, заменица Тодоров истакла је да се улога жена и мушкараца у ванредним ситуацијама разликује, о чему сведочи и искуство из прошлогодишњих поплава. Жене су у таквим ситуацијама невидљиве, у позадини, док их медији код нас, али и у свету, по правилу представљају као жртве, а не као особе које активно доприносе животу локалне заједнице након катастрофа. Овим пројектом желели смо да укључимо локалне самоуправе, као и локалне организације, нарочито удружења жена, у поступке родно осетљиве процене ризика и планирања у циљу смањења утицаја елементарних непогода и других катастрофа на локалну заједницу. Један од циљева био је и укључивање жена у процесе доношења одлука на локалном нивоу јер женско знање и искуство на квалитативно другачији начин доприноси свим активностима заједнице, укључујући и ванредне ситуације и активности којима се смањују ризици од катастрофа.
Помоћник начелника Сектора за ванредне ситуације у Министарству унутрашњих послова Републике Србије Иван Барас осврнуо се на законодавне промене и сарадњу са локалним самоуправама. Преко 95 одсто катастрофа у свету данас последица су климатских промена. Више од 1,5 милијарде људи је у последњих неколико година на неки начин било погођено катастрофама. Утицај катастрофа на економију и социјалну сферу друштава које су оне задесиле је изузетно погубан, те је стога планирање стратегија за смањење ризика од настанка катастрофа, као и санирања њихових последица од изузетног значаја. Због њиховог специфичног животног искуства, УН посебну пажњу посвећује укључивању жена, али и особа са инвалидитетом и старијих особа у процесе делотворног планирања смањења ризика од катастрофа и унапређење услова живота након њих. У Србији је Закон о ванредним ситуацијама донет 2009. године, али се он показао као недоречен и неадекватан, те је стога у току израда новог закона који ће се бавити поступањем у ванредним ситуацијама и смањењем ризика од катастрофа, а који је писан уважавајући препоруке УН у овој области. Неке од тих препорука односе се на родно осетљиво планирање и партиципацију жена и других рањивих група у активностима превенције настанка или санирања последица ванредних ситуација.
Искуства Покрајинског штаба за ванредне ситуације у вези са прошлогодишњим поплавама са присутнима је поделио командант штаба и потпредседник Владе АПВ Мирослав Васин, наглашавајући да је тренутна избегличка криза додатно актуелизовала како питање ванредних ситуација, тако и питање родне равноправности у том контексту. Штаб за ванредне ситуације такође настоји да сагледа овакве ситуације са аспекта родне равноправности, а што се током прошлогодишњих поплава показало и у подацима и анализама државних органа. У једном моменту, када је постојала опасност да се река Сава излије у Сремској Митровици, цела болница у том граду је у року од неколико сати, ноћу евакуисана и пресељена у Нови Сад. На овом примеру се видело колико је важно у стратешке документе у области ванредних ситуација уврстити и родну перспективу због тога што преко 80 одсто особља у тој установи чине жене. Да то није учињено, не само да би последице трпели пацијенти и особље болнице, него би и материјална штета у виду оштећења или уништења опреме и објеката била веома велика. Прошлогодишње поплаве показале су и то колико значајну улогу у ванредним ситуацијама имају и организације цивилног друштва и друге групе у заједници које већином чине жене. Пример за то су екипе Црвеног крста и удружења жена, нарочито приликом потпуне евакуације сремског села Јамена. Ни евакуација болнице, ни активности у Јамени не би биле спроведене на тако делотворан начин да није било прибраних, посвећених, стручних и добро организованих жена, истакао је Васин. Исто се показало и када је почела избегличка криза, нарочито када су велике групе избеглица почеле да пистижу у Кањижу, што је била веома ризична ситуација са родног аспека, нарочито по питању здравља и безбедности новопридошлих жена. Инцидената или неке друге врсте ексцесних, хитних ситуација није било захваљујући, између осталог, и чињеницишто је током планирања активности за ове ситуације у обзир узета и родна перспектива, закључио је потпредседник Васин.
Сарадница у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману Андријана Човић представила је активности и резултате пројекта „Родна равноправност и смањење ризика од катастрофа”. Један од основних задатака пројекта био је едукација и укључивање што више актера из локаних заједница у пројектне активности како би оне биле што специфичније, а резултати што примењивији у свакодневном животу. Најзначајнија искуства овог пројекта су да су обавезе локалне самоуправе у склопу реаговања у ванредним ситуацијама бројне, али и да је потребно обезбедити боље институционалне, техничке, кадровске и финансијске капацитете. Жене у том контексту представљају значајан људски потенцијал који је до сада углавном остајао недовољно искоришћен. Фокус групе са представницама и представницама јединица локалне самоуправе, удружења жена и других група у локалној заједници потврдиле су да се искуства, знање и потребе жена у ванредним ситуацијама у потпуности занемарују, чиме се пропушта прилика да се у ситуацији када је сваки допринос добродошао искористи један значајан друштвени ресурс. Запажања учесница и учесника пројекта, њихова искуства, као и подаци прикупљени од јединица локалних самоуправа и препоруке за унапређење ситуације на терену објављени су у посебној публикацији.
Милица Тодоровић, заменица председника Скупштине Града Панчева, представила је активности на увођењу родне перспективе у управљање ризицима у овом граду, а које су произашле из пројекта који је био повод данашњем окупљању. У Панчеву је родна перспектива већ уврштена у стратешки документ града који се односи на ванредне ситуације, а за ту намену издвојена су и одређена средства у буџету Града. Након што је представила поступак и резултате родно осетљиве анализе стања на територији Града Панчева са аспекта смањења ризика од катастрофа, Тодоровић је истакла да је, захваљујући овом пројекту, у Панчеву уочено колико организација рада у локалној самоуправи уме да буде неправедна према појединим друштвеним групама, попут жена, старијих особа, особа које живе у самачким домаћинствима и других.
„Тога најчешће нисмо ни свесни док год нам на то не укаже неко кога доживљавамо као ауторитет,” рекла је Тодоровић наводећи институцију, односно заменицу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана као пример.
Током дискусије, Оливера Јелкић, адвокаткиња из Лаћарка која води два удружења грађана, нагласила је да јој је семинар у оквиру овог пројекта помогао да систематизује искуства и знања која су у удружењу стечена током прошлогодишњих поплава, када су његове чланице и чланови увидели колики је значај родне перспективе у спровођењу активности у заједници у случају ванредних ситуација. Иван Барас из Сектора за ванредне ситуације МУП-а истакао је чињеницу да жене чине већину запослених и у овом сектору јер су се, између осталог,оне показале прибранијима и много ефикаснијима када треба спроводити активности у хитним ситуацијама. Овај сектор је у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији на неколико језика у службеној употреби у 100.000 примерака штампао „Породични приручник за понашање у ванредним ситуацијама”, те је овом приликом Барас позвао локалне самоуправе да грађанке и грађане упућују на овај приручник. Мира Јовановић, патронажна сестра из Долова, која је у пројекту учествовала у својству активне појединке из своје локалне заједнице, изразила је своје задовољство семинарима у оквиру овог пројекта јер се на њима по први пут срела не само са темама у вези са ванредним ситуацијама, него и у вези са родном равноправношћу, а нарочито у вези са тим где и на који начин тражити информације и подршку. Гордана Достанић, одборница у скупштини Града Сремске Митровице, која живи у Салашима Ноћајским на мачванској страни територије овог града, указала је на формалне и административне препреке спровођењу активности у ванредним ситуацијама и отежаних могућности њихове реализације због нејасноћа у вези са територијалном надлежношћу одговорних републичких и покрајинских органа.
Као особа која долази из научне сфере, стручна консултанткиња на пројекту„Родна равноправност и смањење ризика од катастрофа” др Весела Радовић скуп је закључила констатацијом да је развој система поступања у ванредним ситуацијама дугорочан процес у ком је искуство локалних заједница драгоцено на путу заједничког учења. У ванредним ситуацијама свуда у свету све почиње и почива на локалном нивоу, те стога и успех мера у оваквим ситуацијама у највећој мери зависи од онога што чине локалне заједнице, самим тим и жене, а не само од надлежних органа на регионалном и државном нивоу.
Пројекат „Родна равноправност и смањење ризика од катастрофа” реализован је с циљем повећања знања и капацитета локалних самоуправа и удружења грађана (пре свега женских организација цивилног друштва и удружења жена) за укључивање родне перспективе у документа и програме који се односе на ванредне ситуације и на одрживи развој уопште.
Људи су данас више повезани, али то не значи да је више разумевања. Иако живимо у модерном и, наизглед, толерантном друштву, дискриминација, расизам, насиље, тероризам и сви остали видови нетолеранције никада нису били већи. Међународни дан толеранције требало би да нас подсећа да смо сви једнаки као људска бића и да једни према другима треба да се односимо са поштовањем, рекла је између осталог заменица за равноправност полова Даница Тодоров на округлом столу у Житишту „Градимо толеранцију, уважавамо различитост, осудимо насиље и мржњу” који је организовао заштитник грађана ове општине Алекса Кузман.
Толеранција је много више од пасивног прихватања „других”. Она доноси обавезе да се делује, мора да се учи, негује и брани кроз образовање, укључивање и стварање могућности за све људе без обзира на њихову различитост. Ово значи изградњу друштава заснованих на поштовању људских права, где су страх, неповерење и маргинализација замењени плурализмом, учешћем и поштовањем различитости. Данас више него икада морамо тежити ненасилним решењима заснованим на толеранцији и узајамном поштовању у циљу очувања историјског и културног наслеђа свих људи. Едукација води толеранцији, а толеранција води животу у заједници у којој се различитости прожимају на такав начин да изграђују поверење и заједништво. Међународни дан толеранције све људе света подсећа да је поштовање и уважавање разлика услов мира, стабилности и напретка народа и држава. Ако желимо да живимо у складној заједници, неоходно је да поштујемо и уважавамо не само оне који су нам слични, него и оне који се од нас разликују по својим идејама, ставовима, оне који су друге нације, вере, сексуалног опредељења, или који говоре другим језиком, рекла је између осталог Даница Тодоров.
На округлом столу у Житишту посвећеном Међународном дану толеранције и превенцији родно заснованог насиља говорила је и председница Зрењанинског едукативног центра Радослава Аралица, а о активностима Дома здравља у заштити жена од насиља др Тамара Драшковић. О заштити особа са инвалидитетом, посебно деце, говорила је директорка Центра за социјални рад Јелена Иванчевић, о толеранцији у школи, Зорица Шево, а члан Општинског већа за спорт и омладину Миленко Милаковић о толеранцији у спорту.
Јуче, на Међународни дан толеранције, у Бачкој Тополи је, по трећи пут, организована конференција локалних омбудсмана. Тема конференције „Улога омбудсмана у заштити права запослених” није случајно одабрана, јер се заштитници грађана у свом раду суочавају са великим бројем притужби због кршења права из радних односа. Проблем је, међутим, у томе што су у заштити права запослених могућности омбудсмана ограничене. Па, ипак, иако повреде права из области радних односа нису у његовој директној надлежности, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, по речима Анико Мушкиње Хајнрих, поступа и по овим притужбама, нарочито у случајевима када је послодавац орган управе.
Поред заштитника грађана, велику улогу у заштити права запослених могу имати, тамо где су организоване, и службе правне помоћи. Значај ових служби расте, што је економска ситуација у друштву неповољнија. Сиромаштво, страх, те необавештеност о властитим правима негативно, по речима учесника конференције, утичу на заштиту права запослених. У првом случају, беспарица је један од кључних разлога због којег се запослени не одлучују на покретање радног спора, у другом случају запослени пристају на кршење права због страха од губитка запослења, док у трећем случају ефикасна заштита изостаје, зато што запослени недовољно познају властита права.
Расправа у великој већници Скупштине општине Бачка Топола је показала да су заштитници грађана упознати са проблемима у остваривању права запослених, те да су, упркос ограниченим надлежностима, спремни да њихова права штите. Ако се у процесима транзиције кршење права запослених нормализује, тиме што се претвара у њен саставни и нужни моменат, онда спремност заштитника грађана да права штите треба разумети и као отпор транзицији.
По завршетку конференције, покрајински и локални заштитници грађана присуствовали су додели признања за толеранцију. Ове године вредна признања Фондације “Плави Дунав” додељена су заштитнику грађана Србије Саши Јанковићу, председници организације за подршку женама са инвалидитетом „Из круга Војводина” Свјетлани Тимотић и Хуманитарној организацији „Царитас” из Суботице.
