У светлу примене Закона о изменама и допуна Закона о ванпарничном поступку, заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Стеван Арамбашић посетио је Дом за душевно оболела лица „1. октобар” у Старом Лецу. Посебна тема састанка директорком Дома др Мирјаном Вуковић била је примена одредби овог Закона које се односе на поступак лишења, односно делимичног враћања пословне способности.
Лишење пословне способности је веома контроверзно питање са аспекта људских права. Будући да овај поступак особу којој је пословна способност одузета лишава могућности да самостално и у своје име одлучује о својим правима, у стручним круговима се лишење пословне способности фигуративно назива и „грађанском смрћу”.
Укупнан број особа лишених пословне способности у Дому у Старом Лецу је 427, што чини готово 80 одсто од укупно 534 кориснице и корисника. Поступак поновног проверавања пословне способности покренут је у случају 20 корисника, а у случају три особе овај поступак је окончан у њихову корист, односно тако да им је делимично враћена пословна способност. Иако је ово значајан број, важно је овај поступак покренути у случају свих осталих корисника и корисница, што је уједно и законска обавеза суда који их је лишио пословне способности.
Обилазак објеката и разговори са корисницама и корисницима потврдили су да се у овом Дому изузетна пажња поклања њиховом третману, који је у највећој могућој мери прилагођен њиховим индивидуалним потребама. Процедуре у вези са лечењем и спутавањем корисника и корисница се у потпуности поштују, док је механизам путем ког се примају њихове жалбе и притужбе непосредан и у потпуности транспарентан.
Један од проблема са којима се у Дому сусрећу је пренасељеност стационара, односно објекта у ком су смештене непокретне и тешко покретне особе. Чињеница да је Дом регистрован као установа социјалне заштите знатно усложњава остваривање права на здравствену заштиту корисника и корисница, које је изузетно важно, чак приоритетно имајући у виду њихов здравствени профил. Због тога је неопходно да се овај Дом или региструје као социјално-здравствена установа, или да се у оквиру њега успостави посебна социјално-здравствена организациона јединица. Тиме би се здравствене раднице и радници Дома знатно растеретили од административних послова и имали више времена за пружање квалитетнијих здравствених услуга корисницама и корисницима Дома.
Поводом обележавања Европског дана језика, у Скупштини Аутономне покрајине Војводине данас је одржана стручна конференција о родно осетљивом језику и употреби матерњих језика на територији АП Војводине.Обележити Европски дан језика значи показати језичке разлике и афирмисати потребу комуникације са другима ради уклањања језичких и кутлурних баријера, речено је у уводном делу скупа.
Конференцијом је председавала мр Маја Седларевић, покрајинска посланица и докторанткиња Центра за родне студије Универзитета у Новом Саду.Она је у уводном излагању казала да се не може замислити боље место за одржавање поменутог скупа имајући у виду да је Скупштина АП Војводине са шест језика у службеној употреби, најмногојезичнији парламент после Европског парламента.Седларевићева је оценила да је потребно обезбедити већу заступљеност како матерњих језика, тако и родно сензитивног језика. Она је додала да треба подићи свест људи о овом проблему и свеобухватно и заједнички радити на отклањању постојећих препрека.
Проф. емерита др Свенка Савић, као психолингвисткиња сматра да треба имати у виду да је коришћење матерњег и родно осетљивог језика одраз идентитета, као једне више, па и идеолошке компоненте.
Нако што су докторандкиње Центра за родне студије УНС - Ана Клем Аксентијевић, Каролина Лендак-Кабок и Смиљана Милинков - представилерезултате својих истраживања спроведених на основу изјава и ставова жена, припадница различитих националних заједница чији је језик у службеној употреби у Војводини, уследила је закључна дискусија којом је модерирала заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров. Заменица Тодоров том приликом је, између осталог говорила оискуствима институције у вези са применом родно осетљивог језика у јавној и службеној комуникацији. Полазећи од става да одговорна употреба језика у јавној комуникацији почива на равноправном третману различитих друштвених актера, подразумева не само укидање израза којима се неко може директно дискриминисати, него и могућу дискриминаторску језичку праксу која почива на стратегији искључивања, невидљивости и захтеву за доследним коришћењем женских ликова у означавању занимања и звања жена Покрајински омбудсман је организовао едукативне активности за покрајинске службенике и упутио препоруку о родно осетљивој употреби језика у покрајинским прописима која је примењена у Покрајинским скупштинским одлукама о покрајинској влади, покрајинским службеницима, тако да сада можемо говорити о пракси која се испољава у свакодневном коришћењу родно осетљивог језика у органима управе.
Један од закључака конференције једа треба настојати да се на Новосадском универзитету створе веће могућности за коришћење и изучавање матерњих језика студената и студенткиња, као и да се у већој мери поштују препоруке које се односе на употребу родно осетљивог језика. Такође, указано је и на потребу прилагођавања уџбеника у циљу превазилажења језичких баријера, које су према подацима из истраживања узрок томе да се један део студената и струденткиња из различитих националних заједница одлучује да школовање настави у државама матицама.
Европски дан језика обележава се 26. септембра, а установљен је 2001. године, одлуком Савета Европе и уз покровитељство Европске уније, а у уверењу да је вишејезичност на старом континенту драгоцена реалност коју треба сачувати, вредновати и неговати у будућности.
Заменица Заштитника грађана Републике Србије, заменица за равноправност полова у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману и помоћница Повереника за заштиту равноправности учествовале су на Годишњој конференцији о људским правима и демократији, која је окупила око 1.400 представника влада и цивилног друштва из 57 земаља чланица Организације за европску безбедност и сарадњу у Варшави.
Представнице независних институција присуствовале су радном састанку посвећеном једнаким могућностима за жене и мушкарце у свим сферама живота, укључујући и примену акционог плана ОЕБС-а за промовисање родне равноправности. Посебна сесија била је посвећена улози независних инситутција у борби против насиља над женама и родно заснованој дискримнинацији у Србији.
Заменица Заштиника грађана Гордана Стевановић представила је извештај о примени Општег и посебних протокола за заштиту жена од насиљу у породици. Помоћница Повереника за заштиту равноправности Љиљана Лончар говорила је о извештају повереника о дискриминацији жена, а заменица Покрајинског омбудсмана Даница Тодоров о искуствима у сарадњи са институцијама у оквиру мреже „Живот без насиља”, чији је омбудсман координатор. Заменица Тодоров је, између осталог, указала на то да је мрежа унапредила сарадњу институција, а током протекле деценије дошло је до промене односа према насиљу у породици и у партнерским односима. Поред законске регулативе, повећана је, пре свега пажња јавности. Међутим, починиоцима се и даље изричу најблаже прописане казне, поступци трају дуго, жртве не добијају одговарајућу подршку, а координација и сарадња институција још је далеко од потребне, тако да је Покрајински омбудсман мишљења да примена Општег и посебних протокола још није заживела, да није постигнута хитност у поступању и да се у поступању институција, упркос интензивним едукацијама професионалаца, огледају стереотипи и предрасуде према жртвама насиља, односно починиоцима. Због тога је важно наставити подстицање сарадње институција, а један од начина је и мрежа институција „Живот без насиља”.
На конференцији у Варшави, која ће трајати до 2. октобра, биће сагледан напредак у примени обавеза које су преузеле владе у области лјудских права и демократије, укључујући слободу говора, медија, слободу кретања, владавину права, једнакост полова и борбу против трговине људима.
Током десетодневне конференције, биће организоване посебне сесије на којима ће се расправљати о изазовима у ери нових технологија, независности правосуђа, борби против злочина из мржње, као и борби против дискриминације.
Највећа конференција из области људских права одржава се сваке године у организацији ОЕБС-а, односно Канцеларије за демократске институције и људска права.
Рад и начин поступања институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана представљени су јуче у Новом Саду учесницама и учесницима обуке за ромске активистикње и активисте у оквиру пројекта „Програм изградње капацитета ромских заједница”.
На обуци у организацији Екуменске хуманитарне организације (ЕХО), сарадница у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману Нина Јанић говорила је о механизмима за заштиту људских права, а учеснике и учеснице посебно је занимало остваривање и заштита права националних мањина, нарочито у односу на припаднице и припаднике ромске заједнице, као и питања у вези са дискриминацијом и њеним спречавањем. Највише питања, заснованих на личним искуствима и проблемима са којима се свакодневно суочавају, учеснице и учесници имали су у вези са поступком пријаве пребивалишта на адреси центра за социјални рад и прибављањем личних исправа и друге документације.
Пројекат „Програм изградње капацитета ромских заједница” намењен је Ромкињама и Ромима из шест општина у Србији, а на првом делу обуке учествовало је двадесет активисткиња и активиста из Руме и Новог Сада.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсман Анико Мушкиња Хајнрих изаменице покрајинског заштитника грађана за заштиту права детета и равноправност полова Марија Кордић и Даница Тодоров, разговарале су данас са младим правницима и правницама, учесницима пројекта „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији“.
Покрајинска омбудсманка упознала је учеснике и учеснице пројекта са организацијом рада и надлежностима Покрајинског заштитника грађана, чије је поступање илустровала са неколико типичних случајева у областима опште заштите људских права и заштите права националних мањина.
Заменице Покрајинског заштитника грађана за заштиту права детета и равноправност полова говориле су о поступању ове институције у областима за које су задужене. Осим примера и случајева поступања по притужбама, оне су указале и на проактивно деловање Покрајинског омбудсмана, као и на истраживања која је ова институција реализовала у вези са различитим темама из области људских и мањинских права.
Разговор младих правника и правница са представницама Покрајинског заштитника грађана протекао је у живој атомосфери, с пуно занимљивих питања и дискусијама на различите теме у области институционалне заштите људских права.
Осим са радом Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, учесници пројекта „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији“ биће у прилици да се упознају и радом других институција које се баве заштитом људских и мањинских права.
Пројекат „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији“ реализују Омладински одбор за образовање и организација Бранитељи људских права, а његов циљ је да омогући младим правницима и адвокатима да допринесу унапређивању људских права у Србији.
