Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине републике Србије организовао је, у петак, у Малој сали скупштине, јавно слушање на тему: Рад и функционисање националних савета националних мањина.

У расправи је указано на низ проблема који утичу на рад и функционисање националних савета, а на које је, у више наврата, до сада већ указивано. Реч је о проблемима везаним за финансирање рада националних савета, игнорантски однос локалних самоуправа, несразмерну заступљеност припадника мањина у управи и јавним службама, проблеме везане за набавку уџбеника и учење српског језика, незаинтересованост медија за рад и проблеме националних савета...

Учесници у расправи изнели су и неколико предлога – да се донесе нови закон о службеној употреби језика и писама, да се принцип сразмерне заступљености прошири тако да обухвати и јавна предузећа, да се иницира увођење Декаде Ашкалија, како би се Влада и све релевантне институције обавезале да ће деловати у правцу унапређења њиховог социјално-економског положаја, као и да се у Србији одреди датум за обележавање Дана мањина.

Јавном слушању присуствовала је Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, као и представници Министарства за државну управу и локалну самоуправу, Канцеларије за људска и мањинска права, Министарства културе и информисања, Заштитника грађана, ОЕБС-а, представника националних савета и невладиних организација.

Делегација ОЕБС-овог Високог комесаријата за националне мањине данас борави у посети покрајинским органима и институцијама за заштиту људских и мањинских права. На састанку у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману са члановима делегације разговарала је заменица за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић.

Представници Високог комесаријата у посету Војводини и Србији дошли су како би се упознали са применом и функционисањем законског и институционалног оквира заштите људских права на свим нивоима. Од посета и разговора са надлежним покрајинским и државним институцијама очекује се да ће послужити као основа за осмишљавање активности усмерених ка ревизији постојећег и успостављању новог, ефикаснијег система заштите мањинских права у Киргиској Републици.

На састанку је било речи о стању права припадника и припадница мањинских заједница у Војводини и Србији, функционисању националних савета националних мањина и поступању Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области заштите права националних мањина, нарочито у областима службене употребе језика и писма и образовања. 

У делегацији ОЕБС-овог Високог комесаријата за националне мањине били су Кристијан Кнуст, задужен за пројекте, и Андреј Ханжин, саветник за политичка питања, у пратњи Ненада Ђурђевића, координатора Форума за етничке односе из Београда.

„Покрајински омбудсман је прва формалноправно успостављена независна институција за заштиту људских права у Републици Србији. Одлука о њеном оснивању донета је још 2002. године, а са радом је почела 2003. године. Заштитник грађана Републике Србије, као и двадесетак институција заштитника грађана при локалним самоуправама, успостављене су неколико година касније. Без обзира на то на који начин су им регулисане надлежности, најважније је да овакве институције постоје и да су доступне грађанима,” истакла је у свом уводном обраћању покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих, која је младим стажистима и стажисткињама говорила о улози и месту омбудсмана у систему независних институција за заштиту људских права.

Стажисте и стажистикиње највише је занимала област заштите права националних мањина. Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана надлежна за ову област, Ева Вукашиновић је говорећи о примерима поступања институције младима дочарала практичне аспекте поступања у случајевима кршења индивидуалних и колективних права припадника и припадница националних мањина. Током њеног излагања и дискусије највише се говорило о области службене употребе језика и писма, а у вези са којом је Покрајински омбудсман у области заштите права националних мањина до сада имао највише притужби.

Млади стажисти и стажисткиње у државним институцијама имали су највише недоумица у вези са применом прописа којима се у Републици Србији регулише остваривање, заштита и унапређење права припадника и припадница националних мањина. Судећи по уводним речима заменице Вукашиновић, разне међународне и домаће инстанце сматрају да је стање у области мањинских права у Републици Србији одлично, али чињеница је да у домаћим прописима који регулишу ову област, као и у онима који се индиректно тичу остваривања права националних мањина, још увек постоји доста недоречености које отежавају не само примену прописа и остваривање права грађана и грађанки, него и рад самих институција и органа управе задужених за њихово остваривање. 

Након прекјучерашњег разговора са експертском мисијом Европске комисије, Анико Мушкиња Хајнрих и Ева Вукашиновић, покрајинска омбудсманка и заменица омбудсмана за заштиту права националних мањина, разговарале су јуче и са представницима невладиних организација из СР Немачке.

Анико Мушкиња Хајнрих је невладине активисте из Немачке упознала са институцијом омбудсмана, њеном историјом и институционализацијом у Војводини и Србији, а потом и са организацијом, структуром, надлежностима и радом покрајинског омбудсмана, док је Ева Вукашиновић у свом уводном излагању саговорнике из Немачке упознала са најважнијим законима којима се регулишу права мањина, појмом и начином рада националних савета и проблемима са којима се мањине суочавају у остваривању својих права.  

Представници невладиних организација из Немачке показали су интересовање за политичко организовање мањина, националне савете и Савез јеврејских општина, постављање вишејезичних табли на институцијама и јавним установама,образовање на мањинским језицима, као иучење српског језика као нематерњег.

Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинскаомбудсманка и  Ева Вукашиновић, заменица покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, разговарале су јуче са Рајнером Хофманом, од стране Европске комисије ангажованим експертом за националне мањине, и његовим сарадницима о положају и проблемима са којима се у остваривању својих права суочавају припадници националних мањина.

Саговорнице господина Хофмана указале су на то да је највећи проблем у вези са остваривањем права националних мањина декларативно, а не суштинско постојање воље да се ради на њиховом унапређењу. Потребно је обезбедити услове за то да се права по основу националне припадности могу остваривати на такав начин да то значи и унапређење квалитета свакодневног живота свих грађанки и грађана АП Војводине, односно Републике Србије.