Јуче је у Палати Србија у Београду одржана конфренција „Системи подршке за унапређење образовања Рома и Ромкиња”. Конференцију је у организовао Инструмент ЕУ за техничку помоћ и размену информација (ТАИЕX) у сарадњи са Владом Републике Србије.

Током отварања конференције присутнима су се обратили Зорана Михајловић, потпредседница Владе Републике Србије, Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја, Лука Бјанкони, шеф политичког сектора Делегације ЕУ у Републици Србији, Сузана Пауновић, директорка Канцеларија за људска и мањинска права Владе Републике Србије, као и Витомир Михајловић, председник Националног савета ромске националне мањине.

Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на конференцији представљала је сарадница Анкица Драгин, која је током дискусије изнела искуства институције у вези са положајем координатора за ромска питања у локалним самоуправа, а која се односе на њихово - до сада искључиво неформално - стручно образовање и радно оспособљавање. Указујући на то да су препоруке Покрајинског заштитника грађана - омбудсманау вези са положајем координатора за ромска питања, који су кључна карика у ланцу размене информација, обезбеђивања подршке и сарадње између ромске заједнице са једне,и органа управе, установа и служби са друге стране, Драгин је апеловала на надлежне у области образовања да осмисле начин на који би координатори за ромска питања могли да стекну формално образовање за обављање овог посла и о томе од надлежних органа добију валидну потврду која ће бити призната и на тржишту рада.

„Уз то, у нови регистар занимања, који је у нашој земљи тренутно у припреми, потребно је уврстити и одговарајуће занимање које одговара врсти посла коју обављају координатори за ромска питања. Тиме би се не само отворио простор за њихово запошљавање, него би се и млади Роми и Ромкиње мотивисали да наставе школовање и да се више залажу за своја лична и колективна права своје заједнице,” закључила је Драгин.

Конференција „Системи подршке за унапређење образовања Рома и Ромкиња” бавила се активистичким аспектима промовисања обазовања међу Ромима и Ромкињама, као и међународном и домаћом праксом у области образовања као алата за социјално укључивање. Учеснице и учесници конференције - представнице и представници државних органа, образовних установа, међународних и домаћих организација, независних институција за заштиту људских права, као и ромске активисткиње и активисти из земље и иностранства - разматрали су на које се начине у будућности Ромима и Ромкињама може пружити најефикаснија, најсврсисходнија и недискриминишућа подршка у области образовања. 

Током протеклих година Специјална болница за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић” у Вршцу учинила је видне помаке ка смањењу стигматизације особа оболелих од психијатријских болести и особа са менталним сметњама. То је закључак посете овој болници у оквиру активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана којима се у здравственим и социјалним установама тзв. затвореног типа проверава степен примене Закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку у делу који се односи на лишење пословне способности.  Заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Стеван Арамбашић је о овом питању, као и о условима под којима болница функционише, разговарао са директорком др Татјаном Воскресенски.

На лечењу у овој болници тренутно се налазе 764 особе, укључујући и лица којима је судском пресудом изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, а која се налазе у посебном одељењу. Значајан број особа на лечењу у овој болници у потпуности је лишен пословне способности, док је извесном броју њих она делимично враћена. Неуропсихијатријски тим болнице је од ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку вештачио у поступцима преиспитивања пословне способности око 200 лица. Запослени у овој установи поштују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција и редовно извештавају судове о здравственом стању лица на издржавању обавезне мере лечења у здравствној установи. У значајном броју случајева вештаци су предложили да се ова мера преиначи у меру лечења на слободи, али судови веома ретко уважавају овакве предлоге стручних тимова болнице.

Увидом у документацију, као и разговором са особљем и особама на лечењу, утврђено је да су све пацијенткиње и пацијенти у упознати са својим правима и поступком лечења, уз потпуно поштовање њихове личности и достојанства. Принудна хоспитализација и спутавање особа у агитираном стању спроводи се у скласу са Законом о заштити лица са менталним сметњама и Правилником о ближим условима за примену физичког спутавања и изолације лица са менталним сметњама која се налазе на лечењу у психијатријским установама. Током посете у болници је била само једна особа која је због свог тренутног стања изузетне узнемирености била привремено фиксирана. Поступак фиксације спроведен је уз доследно поштовање свих продецура и прописа, као и права која су особама које бораве у овим установама загарантована.

Просторије болнице користе се и за потребе полицијског задржавања особа приведених због вожње у алкохолисаном стању, а због тога што полицијска станица у Вршцу нема адекватну просторију за њихово задржавање. Ова околност представља додатно оптерећење у раду болнице, те ће стога Министарству унутрашњих послова Републике Србије бити препоручено да за потребе задржавања алкохолисаних лица по основу Закона о безбедности у саобраћају оспособи једни просторију у полицијској станици у Вршцу.

Дводневни семинар под називом „Родна равноправност и ванредне ситуације – улога и учешће жена и женских организација” одржан је 30. септембра и 1. октобра на Андревљу за представнице женских организација из Суботице, Панчева, Сремске Митровице, Куле, Сечња и Алибунара у оквиру пројекта Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана који подржава Агенција Уједињених нација за оснаживање жена и родну равноправност.

Посебна пажња посвећена је улози жена и укључивању родне перспективе у област ванредних ситуација и одрживог развоја са циљем повећања знања и капацитета активисткиња у локалним самоуправама за укључивање родне перспективе у документа и програме који се односе на ванредне ситуације.

На семинару је говорила представница Сектора за ванредне ситуације у Министарству унутрашњих послова Марина Копања о улози јединица локалне самоуправе у овој области и указала на важност процене угрожености од природних непогода у свакој локалној самоуправи, као и о улози жена у процени ризика од ванредних ситуацији, реаговању на њих и у превенцији. У разговору са учесницама семинара нагласила је важност едукације лица која су задужена за ванредне ситуације, али и становништва, односно важност промене свести најширег становништва, те да ће у тим процесима пажња бити усмерена и на родну равноправност.

Полазнице семинара су учествовале у радионицама о родној равноправности, показатељима родне равноправности, о положају жена и мушкараца у Србији и партиципативној процени ризика. Радионице су биле посвећене ванредним ситуацијама – ризицима, улози грађана и грађанки у ванредним ситуацијама, а посебно улози женских организација. Две радионице су се односиле на управљање ванредним ситуацијама у оквиру локалних планова уз уношење родне перспективе, као и учешћу у процени ризика као једног од начина за родно осетљиве локалне планове за ванредне ситуације. Учеснице су навеле да семинар доприноси њиховом личном и професионалном развоју и унапређењу знања и вештина, као и да очекују даљу подршку како би разумевање увођења родне перспективе у сектор ванредних ситуација и управљања ризицима подигле на виши ниво.

Покрајински омбудсман ће са локалним партнерима који су укључени у пројекат „Родна равноправност и ванредне ситуације” направити модел плана реаговања и управљања ванредним ситуацијама који ће укључити родну перспективу.