Завод за културу Војводине у сарадњи са Покрајинским заштитником грађана - омбудсманом издао је зборник посвећен националним саветима националних мањина и култури.
Зборник „Национални савети националних мањина и култура 2” представља наставак успешне сарадње Завода за културу Војводине и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана којом се стручњаци и стручњакиње у области права националних мањина баве актуелним питањима везаним за политички и правни положај националних савета националних мањина, као и функционисањем мањинских културних система.
У зборнику су заступљени радови петнаест аутора и ауторки у којима су обрађене теме у области мултикултурализма, политичке представљености и сразмерне заступљености националних мањина и политичке културе националних савета националних мањина. Уз питања потребе за де-партизацијом националних савета и унапређивања транспарентности њиховог рада, у зборнику се налазе и радови који разматрају будућност медија на језицима националних мањина, стање службене вишејезичности у Србији, формирање базе података о културним садржајима националних мањина, питања промене имиџа Рома, као и активизам женских ромских организација у Војводини и примере русинских задруга.
На наведена питања одговарају др Алпар Лошонц, др Душко Радосављевић, др Дубравка Валић, др Катинка Беретка, др Весна Марјановић, др Свенка Савић, др Зоран Таировић, др Јанко Рамач, мр Вероника Митро, мр Снежана Илић, мгр.арт. Милина Склабински, Ненад Ђурђевић, Ксенија Марковић, Нина Јанић и Јелена Перковић. Зборник су уредили др Душко Радосављевић, Мирослав Кевежди и Ева Вукашиновић.
Извор: https://www.facebook.com/groups/nevladine/
Сеоске жене широм света, па тако и у Србији имају важну улогу у развоју сеоских подручја, али су изложене различитим облицима дискриминације. Жене које живе на селу су врло разнородна друштвена група, али им је заједничко да ни у друштву, ни у локалној заједници нису у довољној мери препознате, а послови које свакодневно обављају су потцењени и непризнати. Жене које живе на селу изложене су појачаном ризику од сиромашења, имају мање изгледа да се запосле, а услуге здравствене и социјалне заштите су недовољно доступне. Уз скромне могућности за сопствено и образовање деце, постојећа инфраструктура у селима је лошија од оне у граду. Ова запажања само су груба слика ситуације на селу и положаја жена које тамо живе, изнешена на округлом столу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана о унапређењу положаја жена ангажованих у области пољопривреде који је одржан у Новом Саду. У уводном обраћању заменица за равноправност полова Даница Тодоров је, између осталог указала на положај жена - пољопривредница, било да су власнице, односно носитељке пољопривредног газдинства, било да у њему раде као „помажући чланови домаћинства”. У поступању по притужбама грађанки и грађана уочено је неколико проблема, између осталог, промене у вези са уписом газдинства у пољопривредни регистар које могу да произведу негативе ефекте у остваривању права пољопривредница. У посебно неповољном положају налазе се пољопривреднице - труднице и породиље због тога што не остварују право на новчану накнаду за време породиљског одсуства јер у правном систему нису препознате као запослене особе или предузетнице. Због тога се на њих не примењују прописи који се односе на остваривање права на финансијску подршку породици са децом, пре свега права на новчану накнаду за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета. Покрајински заштитник грађана - омбудсман сматра да је овакво решење неправично и да доводи у неравноправан положај жене са села које су носитељке пољопривредног газдинства, уједно и пореске обвезнице, или на њему раде као помажући чланови. Женама, односно породицама које имају децу потребна је подршка државе, имајући у виду економску цену родитељства и мере које се спроводе како би се подстицало рађање са једне стране, а са друге стране мере које се спроводе како би се оживело село и подстакао рурални развој.
Самостални стручни сарадник у Покрајинском секретаријату за здравство, социјалну политику и демографију и члан радне групе за измену Закона о финансијској подршци породици са децом Ђорђе Ракочевић обавестио је скуп да је секретаријат предложио увођење одредбе која би обезбедила изједначавање носитељки или чланица пољопривредног газдинства са осталим трудницама и породиљама у погледу остваривања права на накнаду зараде за време породиљског, односно одсуства ради неге детета.
Учеснице и учесници округлог стола нагласили су да је тема важна и да је потребно смањити раскорак између прописа и праксе у области родне равноправности, што би утицало и на побољшање положаја жена које су ангажоване у пољопривреди, али и жена које живе на селу, како младих тако и оних старијих, али и због тога да спровођење програма на покрајинском нивоу у области равноправности полова добије ширу подршку. Осим на нерегулисан статус помажућих чланова домаћинства међу којима жене чине изразиту већину, народна посланица Нада Лазић је упозорила на тежак положај надничара и надничарки који раде у пољопривреди за бедне наднице, непријављени, а тако и неплаћених доприноса за социјално и здравствено осигурање. Директорка Покрајинског завода за равноправност полова Весна Шијачки подсетила је на то да се положајем и активностима жена које живе на селу овај завод бави од 2007. године, као и да други покрајински органи, пре свега Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова спроводи различите програме како би подржао ову групу маргинализованих жена, између осталих и програм куповине куће на селу за брачне парове са децом који треба да допринесе оживљавању села.
У дискусији је указано на значај и улогу које имају жене на селу, као и на потребу мултисекторског приступа руралном развоју који подразумева очување и развој људских ресурса, инфраструктуре и заштите животне средине.
На округлом столу се окупило око 20 представница и представника надлежних покрајинских органа и организација, као и организација цивилног друштва, академске заједнице и медија, а говориле су професорка емерита Свенка Савић и проф. др Слободанка Марков из Центра за родне студије Универзитета у Новом Саду. Новинарка мр Сандра Иршевић представила је своје истраживање о положају жена на селу, а о искуствима у пружању подршке женама у сеоским срединама говорили су Радислав Јованов и мр Јелена Несторов Битај из Задружног савеза Војводине, као и Љупка Бојовић Цвејић из Гаранцијског Фонда АП Војводине.
Покрајински заштитник грађана -омбудсман упутио је јуче Министарству правде Републике Србије примедбе и предлоге институције на Нацрт посебног Акционог плана за остваривање права националних мањина.
Примедбе и предлози налазе се у приложеном тексту и означени су црвеном бојом.
 Примедбе и предлози Покрајинског заштитника грађана на Нацрт посебног... | 1140 kB |
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, учествовала је данас у Београду у раду Округлог стола „Национални савети - мањинске самоуправе у правном систему Републике Србије“. Учесницима у расправи представљен је нормативни оквир којим се уређују права националних мањина у Републици Србији. Тај нормативни оквир није коначно дефинисан и он се може унапређивати, а то подразумева партиципацију припадника националних мањина.
За разлику од претходних, актуелна влада не жели да нуди писане реформе, већ, по речима Кори Удовички, министарке државне управе и локалне самоуправе, систем који ће живети у пракси и захваљујући коме ће реформе функционисати. „Желимо да Буџетски фонд за националне мањине почне да функционише и да у обуци државних службеника знатно већу пажњу, него што је то до сада био случај, посветимо остваривању права националних мањина“ истакла је она. Удовички је подсетила да држава, у сред највеће фискалне консолидације, није смањила износе који су у 2015. години били планирани за финансирање националних савета, и да је Координација националних савета затражила повећање буџетских средстава намењених националним саветима за 30 одсто.
Током дискусије, реагујући на незадовољство Националног савета црногорске националне мањине због неувођења црногорског језика у службену употребу у Врбасу, иако су за то испуњени услови, Анико Мушкиња Хајнрих је подсетила да се ово право не остварује аутоматски, него уређивањем истог статутом јединице локалне самоуправе. Како статут усваја скупштина јединице локалне самоуправе, „подизањем руку“ одборника, увек постоји могућност да промена не буде изгласана. Решење би можда било када би законом било уређено да се језик националне мањине аутоматски уводи у службену употребу, тамо где је за то испуњен услов - у погледу броја припадника националне мањине.
Омбудсманка је позвала представнике Министарства да у поступку измене Закона о националним саветима националних мањина не забораве да уреде питање „Координације“ која функционише као неформално тело, а показало се да би функционисање оваквог тела требало да буде уређено законом. Такође је подсетила на недоречености у вези са буџетским фондом, за кога се још увек не зна „чији је“ и по којим критеријумима се средства из овог фонда расподељују.
На данашњој конференцији у Скупштини АП Војводине, посвећеној мањинском и вишејезичном информисању у контексту спровођења медијских закона и изласка државе из власништва над медијима, једна од уводних излагања имала је заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић. Говорећи о спровођењу медијиских закона у области информисања на мањинским језицима, заменица Вукашиновић се у свом излагању са правног аспекта осврнула на недоследности и последичне недоумице у вези са регулисањем права припадника националних мањина на информисање на матерњем језику, а које произилазе из начина на који је ово питање уређено прописима Републике Србије. Имајући то у виду, Покрајински заштитник грађана - омбудсман ће, у светлу израде акционог плана за националне мањине која је у току, надлежнима упутити коментаре и предлоге како би се ово право припадника националних мањина остваривало на најсврсисходнији начин и у складу са Уставом, међународним документима и домаћим приписима.
Циљ конференције насловљене „Мањинско и вишејезично информисање у контексту спровођења медијских закона - Излазак државе из власништва над медијима - последице, изазови, поуке и могућности”био је сагледавање тренутне ситуације и порналажење конструктивних решења у вези са будућношћу медија који извештавају на мањинским језицима. Преовлађујуће уверење учесница и учесника конференције је да се уз позитиван став свих релевантних чинилаца могу развити одговарајући, сврсисходни и економични механизми за унапређење вишејезичног и мањинског информисања.
Након што је председник Скупштине АПВ Иштван Пастор отворио конференцију, присутнима су се, између осталих, обратили Гордана Јанковић, шефица Медијског одељења Мисије ОЕБС у Србији, Калман Кунтић, помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање и Динко Грухоњић, председник Независног друштва новинара Војводине, као и представницирепубличке и покрајинске власти, независних регулаторних тела, међународних и домаћих организација, мањинских медија, новинарских и медијских удружења, правници имедијски аналитичари и истраживачи.
Конференцију је организовало Независно друштво новинара Војводине уз подршку Амбасаде Краљевине Холандије, одељења за медије Мисије ОЕБС у Србији и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање.
